Поводом јавно изнетих навода проф. др Оливера Стојковића, а у вези са његовим радно-правним статусом и професионалним ангажовањем у Генетичкој лабораторији Института за судску медицину „Милован Миловановић“, Медицински факултет Универзитета у Београду овим путем издаје званично саопштење с циљем свеобухватног, објективног и истинитог информисања јавности, те указује на неспорне чињенице које проистичу непосредно из релевантне, веродостојне и правно важеће документације којом ова високошколска установа располаже.
Проф. др Оливер Стојковић је у радном односу на Медицинском факултету Универзитета у Београду, где обавља послове и задатке на радном месту редовног професора у матичној организационој јединици – Институту за хуману генетику. У битном, његов радни однос са високошколском установом није престао, нити је предметно решење надлежног органа имало за правну последицу прекид радног односа именованог лица са Факултетом.
Међутим, поступајући у оквиру својих законом утврђених надлежности, Министарство здравља – Управа за биомедицину је дана 13.07.2026. године донело административно-правни акт – решење број 072-00-377/2026-21. Наведеним решењем изречена је мера којом се налаже забрана рада проф. др Оливеру Стојковићу на пословима и задацима унутар Генетичке лабораторије. Као правни и чињенични основ за доношење овакве одлуке означене су околности да је именовани вршио радње са генетичким материјалом без одговарајућег овлашћења, да Институт за судску медицину у датом тренутку не поседује формалноправну дозволу надлежног министарства за обављање здравствене делатности, као и да проф. др Оливер Стојковић није поседовао одговарајући уговор о раду или анекс уговора којим би његов професионални ангажман на Институту за судску медицину био регулисан.
Полазећи од начела законитости, Медицински факултет Универзитета у Београду има несумњиву законску обавезу да благовремено и у потпуности поступи по налогу надлежног инспекцијског органа. У циљу превазилажења новонастале ситуације и испуњења свих законских услова, Факултет активно припрема комплетну техничку и правну документацију неопходну за добијање званичне дозволе за обављање здравствене делатности од стране надлежног министарства.
Истовремено, руководећи се принципима савесности, заштите јавног интереса и очувања неопходног континуитета у раду, Факултет је проф. др Оливеру Стојковићу омогућио да се сви започети процеси и поступци, у оној мери у којој је то правно и технички било изводљиво а у складу са важећим прописима, несметано окончају. С тим у вези, категорички се одбацују као нетачни и злонамерни наводи да је Генетичка лабораторија Института за судску медицину трајно затворена, будући да такве тврдње немају упориште у стварном стању и имају за искључиви циљ непотребно узнемиравање јавности. Предметна лабораторија није затворена, а Управа и органи Факултета предузимају све расположиве правне, административне и организационе мере како би се у најкраћем року обезбедило потпуно законито и несметано функционисање исте.
Такође, у потпуности су неистинити наводи да се Медицински факултет није оглашавао, нити изјашњавао поводом формалних обраћања проф. др Оливера Стојковића упућених управи установе. Напротив, надлежне службе Факултета су именовом лицу у више наврата благовремено достављале јасне, аргументоване и писане одговоре, чиме се у потпуности демантују тврдње о наводној административној пасивности или игнорисању упита.
У даљем поступању по налогу инспекцијских органа и свеобухватној анализи правне и персоналне документације, надлежне службе су уочиле одређене нормативне недоумице и правне дилеме у погледу стручних и академских компетенција проф. др Оливера Стојковића за обављање послова у оквиру уже научне области за коју је изабран.
Према подацима из званичне евиденције, проф. др Оливер Стојковић је формално изабран у звање редовног професора за ужу научну област Хумана генетика. Међутим, увидом у податке о његовом научном и академском профилу, утврђено је да је његова докторска дисертација одбрањена у области еволуционе биологије, при чему је тематски фокус радње био усмерен на проучавање еволутивних процеса код животињских врста, прецизније на моделу пасуљевог жишка (Acanthoscelides obtectus)
Изнето чињенично стање у озбиљној мери доводи у питање правну основаност и испуњеност свих релевантних услова који су, у складу са тада важећим законским прописима и општим актима Универзитета и Факултета, били прописани за избор у звање наставника за специфичну ужу научну област каква је Хумана генетика. Сходно начелу законитости у високом образовању, Факултет има обавезу да испита све околности од којих зависи законитост заснивања звања и радног ангажовања на предметној катедри.
Током даље анализе, уочене су додатне правне неправилности које се тичу самог поступка избора у звање. Наиме, у званичном реферату стручне Комисије за избор изричито је констатовано да кандидат испуњава услове прописане, између осталог, Правилником Биолошког факултета. Међутим, спорни изборни поступак је спроведен на Медицинском факултету Универзитета у Београду, који је у релевантном временском периоду несумњиво имао сопствени, самостални правилник којим су строго и прецизно били уређени услови за избор наставника на матичном факултету.
Овакво процесно поступање отвара озбиљну правну дилему и намеће потребу да се утврди на основу ког правног основа и којих овлашћења је у поступку избора на једној високошколској установи примењиван подзаконски акт, односно правилник друге и уз то сасвим сродне, али правно потпуно одвојене високошколске установе. Поставља се кључно питање законитости, односно да ли је предметни избор спроведен у стриктној сагласности са законом и општим актима Медицинског факултета у Београду.
У циљу заштите правног поретка и институционалног интегритета, Медицински факултет ће, на основу званичне документације и важећих прописа, предузети све мере из своје законске надлежности. О свим утврђеним чињеницама, налазима и предузетим правним корацима биће благовремено обавештени надлежни државни органи, као и целокупна јавност.
Медицински факултет Универзитета у Београду