Према одлуци кризног штаба Републике Србије, од 30.06.2020. године, обавезно је ношење заштитних маски у затвореним просторима. Молимо Вас да поштујете мере безбедности приликом посете Медицинском факултету.

Докторске студије

//Докторске студије
Докторске студије 2023-09-29T15:34:00+00:00

Уписивање овог студијског програма

Обавештења у вези са претходним и актуелним конкурсима за упис овог студијског програма можете наћи на страници УПИСИ НА ФАКУЛТЕТ.

Презентације одбрањених дисертација

Кратке презентације одбрањених докторских дисертација можете погледати на линку ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ОДБРАЊЕНИХ ДИСЕРТАЦИЈА.

ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Студије трећег степена – докторске академске студије трају три школске године (180 ЕСПБ) и оспособљавају студента за:

  • компетентно извођење самосталног научно-истраживачког рада и студија у одговарајућој области
  • критичку анализу научне и медицинске литературе, дефинисање научних проблема и њихово решавање, писање научног пројекта, организовање рада истраживачке групе и руковођење научним пројектом, као и презентацију научних резултата на нaучним скуповима и у научним часописима
  • наставак каријере на универзитетима, истраживачким институтима и другим специјализованим установама које у својим програмима имају потребу за спровођењем и применом резултата различитих типова истраживања

Настава се реализује као редовна и обавезна и студент је обавезан да редовно присуствује настави уз активно учешће. Студент може да одсуствује оправдано са наставе највише 10% од укупног фонда часова.

У првом семестру изводи се настава из обавезних предмета:

  1. Методологија НИР-а (4 ЕСПБ)
  2. Статистика за истраживаче у области медицинских наука (базични курс) (4 ЕСПБ)
  3. Информатика (1 ЕСПБ)
  4. Истраживачка етика (1 ЕСПБ)

У другом семестру изводи се настава из обавезних предмета у складу са програмом модула који је студент уписао. Поред тога, кандидати чија истраживања и докторска дисертација обихватају рад са огледним животињама, дужни су да одслушају и положе предмет Обука за рад са експериметалним животињама.

У трећем семестру изводи се настава из изборног предмета (од већег броја понуђених изборних предмета студент слуша један предмет по сопственом избору). Избор предмета који ће студент слушати врши се на одговарајућој Катедри. Сваки предмет завршава се полагањем испита, чиме студент стиче бодове предвиђене за тај предмет.

Четврти, пети и шести семестар су предвиђени за бављење научноистраживачким радом.

У оквиру сваког предмета настава се изводи кроз предавања и семинаре. У првом семестру настава се углавном изводи у поподневним часовима, а у другом и трећем семестру поједини програми студија реализују се пре подне.

Испити из предмета који се слушају у првом семестру обавезно се полажу пре приступања полагању испита из предмета који се слушају у другом семестру.

Испити из предмета који се слушају у другом и трећем семестру по одслушаној настави и добијеним потписима, полажу се код руководиоца предмета.

Тему докторске дисертације студент пријављује Програмском савету докторских студија након остварених 30 ЕСПБ (Упутство и упитник за пријаву теме и ментора налази се на сајту Факултета).

Докторска дисертација јавно се брани пред Комисијом коју именује Наставно-нучно веће по прописаној процедури.

Школска година траје од 01. октобра до 30. септембра. Овера се врши по години, а не по семестру.

У време зимског и летњег распуста нема одржавања испита ни јавних одбрана.

Докторске академске студије се завршавају најдуже у двоструком/троструком броју школских година потребних за њихову реализацију. Уколико студент не заврши све обавезе предвиђене планом и програмом докторских студија у року од три школске године, у наредној школској години обнавља упис уз плаћање трошкова обнове године, како би имао право завршавања студија и задржао статус студента до одбране докторске дисертације.

Актуелни подаци који се тичу извођења наставе, обавештења и распореди за студенте се налазе на студијском порталу.

СТУДИЈСКИ ПОРТАЛ

СПИСАК МОДУЛА

Биологија скелета

НАЗИВ МОДУЛА: ­БИОЛОГИЈА СКЕЛЕТА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Садржај модула Биологија скелета обухвата стицање знања потребних за разумевање принципа биологије скелета неопходних за лабораторијска и популациона истраживања коштаног система, развијање интердисциплинарних вештина битних за истраживања у области комплексних феномена везаних за скелетну механобиологију, припрему студената за примену нових технологија у испитивању коштаног ткива, припрему студената за теренска истраживања у области биоантропологије и форезичне антропологије, стицање вештина неопходних за критичку анализу података добијених у лабораторијском или теренском истраживању, припрему студената за спровођење самосталног истраживања и писање докторске дисертације, као и стицање практичних вештина и теоретских знања који оспособљавају за стручан рад у области биомеханике и биоантропологије и на пословима који су изван академских каријера. У трећем семестру кандидати се опредељују за један од два смера: 1) механобиологија и ортопедски аспекти коштане фрагилности, и 2) биоантропологија и форензична антропологија.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ); ИЛИ лица са завршеним академским студијама која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Марија Ђурић

Проф. др Александар Лешић

Проф. др Слободан Николић

Проф. др Јелена Сопта

Проф. др Ненад Филиповић

Проф. др Данијела Ђонић

Доц. др Петар Миловановић, научни саветник

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Функционална остеологија и старење коштаног система, Патологија скелета и imaging технике за приказивање коштаног ткива

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Ортопедски аспекти фрагилности и дегенеративних обољења скелета, Форензични аспекти траумe костију, Биоантропологија и форензична антропологија, Напредне технологије у испитивању фрагилности костију и третману коштаних дефеката

Биологија тумора и оксидативна обољења

НАЗИВ МОДУЛА: ­БИОЛОГИЈА ТУМОРА И ОКСИДАТВНА ОБОЉЕЊА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

  1. Молекуларна и ћелијска биологија тумора

Студенти ће се упознати са метаболизмом информационих макромолекула, генетичким основама канцерогенезе, факторима раста и онкогенима, тумор супресорским генима, као и улози вируса у настанку појединих тумора. Поред тога, студентима ће бити представљен значај антитуморског имунског одговора и потенцијал туморских ћелија за инвазивност и метастазирање. У оквиру овог студијског програма докторских студија студенти ће имати прилику да прошире своја знања о хемиотерапији и резистенцији тумора, да се упознају са новим технологијама у дијагностици малигних болести, као и о развоју нових лекова и дизајну нових циљаних терапијских приступа. Практична настава ће бити реализована у виду лабораторијских ротација, есеја и самосталног истраживачког рада.

  1. Слободни радикали у биологији и медицини

Студенти ће се упознати са слободним радикалима и реактивним врстама, као и са механизмима антиоксидантне заштите и показатељима оксидативног оштећења. Поред тога, студентима ће се појаснити значај изучавања слободних радикала у настанку и прогресији малигних и немалигних обољења, као што су кардиоваскуларне болести, болести бубрега, болести јетре, неуролошке болести и COVID-19. Посебна пажња ће бити посвећена повезаности оксидативног стреса и инфламације, као и значају реактивних врста у настанку аутоимунских обољења. Такође, студенти ће имати прилику да прошире своја знања о потенцијалној примени антиоксиданаса у превенцији и лечењу „оксидативних“ обољења. Практична настава ће бити реализована у виду лабораторијских ротација, есеја и самосталног истраживачког рада.

УСЛОВИ ЗА УПИС

  • Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ) ИЛИ лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ
  • Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Татјана Симић, редовни професор, Институт за медициснку и клничку биохемију, Медицински факултет у Универзитета у Београду, дописни члан САНУ, председник

Проф. Нада Сувајџић-Вуковић, редовни професор, Клниника за хематологију, Универзитетски клинички центар Србије, Медицински факултет у Универзитета у Београду, члан

Проф. др Марина Никитовић, редовни професор, Институт за онкологију и радиологију Србије, Медицински факултет у Универзитета у Београду, члан

Проф. др Ана Савић-Радојевић, редовни професор, Институт за медициснку и клничку биохемију, Медицински факултет у Универзитета у Београду, члан

Проф. др Марија Пљеша Ерцеговац, редовни професор, Институт за медициснку и клничку биохемију, Медицински факултет у Универзитета у Београду, члан

Проф. др Марија Матић, ванредни професор, Институт за медициснку и клничку биохемију, Медицински факултет у Универзитета у Београду, члан

Секретар модула – доц. др Весна Ћорић, доцент, Институт за медицинску и клиничку биохемију, Медицински факултет у Универзитета у Београду

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Молекуларна и ћелијска биологија тумора, Слободни радикали у биологији и медицини

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Туморски маркери

Биомедицинска информатика

НАЗИВ МОДУЛА: БИОМЕДИЦИНСКА ИНФОРМАТИКА­

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Модул докторских студија из Биомедицинске информатике (БМИ) бави се испитивањем јединствених карактеристика клиничких и научних података, као и метода за представљање и трансформацију здравствених података, информација и знања у циљу унапређења здравља. Програм подржава строги научни ригор са нагласком на развој и имплементацију нових рачунарских метода у биомедицинским истраживањима. Кроз обавезне и изборне предмете, програм обезбеђује разумевање основних и напредних метода биомедицинске информатике, укључујући проналажење информација, медицинско одлучивање, евалуацију научних доказа и  систематски приказ генерисаног знања. Фокус БМИ је на медицинском закључивању заснованом на анализи података, укључујући и методе вештачке интелигенције, тј. машинско учење. Током програма студенти усвајају фундаменталне концепте прорачунавања и аналитичког мишљења неопходног за решавање комплексних проблема присутних у систему здравствене заштите. Безбедност и поверљивост информација, заједно са функционалним компонентама информационих система у клиничком окружењу и коришћење база података представљају такође предмет проучавања БМИ. Студенти се упознају са поступком евалуације здравствених информационих технологија, укључујући дизајн студија, узорковање, одговарајућу употребу контрола; прикупљање података, анализу података, тестирање статистичке значајности и приказивање резултата. Модул упознаје студенте са експерименталним контекстом и имплементацијом кључних алгоритама у биоинформатици (молекуларни и ћелијски процеси) и клиничком имиџингу (ткива и органи). Поред тога, укључује откривање односа међу појединцима, институцијама и технологијама (ниво пацијента), и како се ти односи развијају у специфичним културним контекстима (ниво друштва). Програм унапређује вештине студената како у писменој, тако и усменој научној комуникацији кроз писање научних радова, учешће у процесу рецензије и дискусији етичких питања присутних у истраживачкој комуникацији. Програм пружа директно, практично искуство у писању научних радова, сажетака и предлога пројеката; критичкој евалуацији биомедицинске литературе; припреми за и излагању на научним скуповима. Ангажовање студената БМИ је динамично и посвећено, отвара нове перспективе у медицинским истраживањима, о чему сведоче бројне публикације у водећим међународним часописима у области биомедицине. Модул БМИ промовише тимски рад, заједничко учешће студента и наставника на пројектима, разраду идеја и подршку у научно-истраживачком раду. Студенти раде под супервизијом одговорног наставника на текућем истраживачком проблему и помажу у настави.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: завршен интегрисани академски студијски програм из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), или завршене академске студије (основне + мастер) из других области (300 ЕСПБ).

Општи услови: средња оцена из претходног степена студија најмање 8, знање енглеског језика на нивоу средњег курса, одговарајуће компјутерске вештине, пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом. Сваки пријављени кандидат биће позван на интервју пред комисијом коју чине потенцијални ментори и чланови Програмског савета докторских студија из биомедицинске информатике.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

проф. др Наташа Милић (председник), проф. др Дејана Станисављевић и проф. др Биљана Миличић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада, Информатика за истраживаче у области биомедицинских наука, Биостатистика (базични курс), Истраживачка етика, Медицинско-информатичке методе I, Медицинско-информатичке методе II, Биостатистика (напредни курс)

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Методе евалуације и синтезе информација, Биоинформатика, Методе одлучивања, Процесирање биомедицинских дигиталних сигнала/слика, Програмски језик и статистичко окружење

Еколошки и нутритивни фактори и здравље

НАЗИВ МОДУЛА: ЕКОЛОШКИ И НУТРИТИВНИ ФАКТОРИ И ЗДРАВЉЕ

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Модул „Еколошки и нутритивни фактори и здравље“ представља јединствен модул докторских студија који проучава све факторе из животне средине који су повезани са здрављем, као што су: загађење ваздуха и комунална бука, агенаси у води за пиће, канцерогене материје, климатски фактори, животне навике, урбанизација, становање. Модул пружа теоријску и научну основу о начинима испитивања начина исхране и процене телесне композиције, препознајући значај примене стеченог знања у научно истраживачком раду, и процени здравственог ризика. Модул такође сагледава утицај фактора школске средине на психофизичко здравље, раст и развој деце и омладине, утицај штетних агенаса (физичких, хемијских, биолошких, радиолошких и социолошко-психолошких) у животној средини са посебним освртом на екотоксикологију и канцерогене материје, те захтеве у исхрани различитих популационих категорија.
Студенти ће савладати дизајнирање студија које проучавају утицаје чинилаца из животне средине и исхране на здравље и моћи да осмисле и примене истраживачке методе за спровођење валидних базичних, клиничких и популационих студија у овој области. Студенти се стимулушу да процењују значајност потреба свих вулнерабилних група (деца, адолесценати, жене у периоду лактације, спортисти, жене у менопаузи, стари људи) везаних за присутне факторе у школској, социјалној и животној средини. Студенти се оспособљавају за самосталну анализу и интерпретацију резултата истраживања, критичку евалуацију доказа и формулисање нових хипотеза. Поред тога, студенти могу да планирају интервентне студије, предлажу превентивне мере у циљу смањењу утицаја чинилаца животне средине и исхране на здравље људи.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ) ИЛИ завршене академске студије (основне и мастер) из других области (300 ЕСПБ).
Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Проф. др Бранко Јаковљевић
Проф. др Нађа Васиљевић
Проф. др Душан Бацковић
Проф. др Милош Максимовић
Проф. др Катарина Пауновић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Животна средина и здравље-методе и истраживачки проблеми, Испитивања исхране и ухрањености: методе и истраживачки проблеми, Примењена клиничка исхрана

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
Истраживање утицаја штетних агенаса у води на здравље, Истраживање утицаја фактора школске средине на здравље, Истраживање утицаја штетних агенаса у животној средини са посебним освртом на екотоксикологију и канцерогене материје, Истраживања о исхрани различитих популационих категорија

Ендокринологија
НАЗИВ МОДУЛА: ЕНДОКРИНОЛОГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
У оквиру овог модула студенти докторских студија стичу теоретска и практична знања везана за актуелне проблеме у клиничкој ендокринологији и принципе истраживања ендокринолошких болести. Упознавање са испитивањима поремећаја метаболизма, методама клиничког истраживања, оспособљавања за проналажење актуелних и изводљивих програма, упознавања са литературом која третира проблеме из области клиничке ендокринологије се такође изучава у оквиру обавезних предмета на овом модулу. Садржај изборних предмета обухвата широк спектар различитих области ендокринологије.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Медлине бази података у коме је кандидат аутор)
Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Проф. др Небојша Лалић, председник

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Клиничка ендокринологија: истраживачки проблеми и методе (први део), Клиничка ендокринологија: истраживачки проблеми и методе (други део).

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
Гојазност и енергетска хомеостаза, Дијабетес мелитус и поремећаји ендокриног панкреаса, Поремећаји метаболизма липида, Неуроендокринологија, поремећаји осовина хипофиза надбубрег гонаде, GHRH-GHRP6/хормон раста/IGFI и улога нових молекула у неуроендокриној контроли енергетске хомеостазе, Тумори ендокриног система, Поремећаји тиреоидеје и паратиреоидеје.

Епидемиологија

НАЗИВ МОДУЛА: ЕПИДЕМИОЛОГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Методске јединице обухватају концепт узрочности, идентификацију и дефинисање ентитета, карактеристике природног тока болести, показатеље оболевања и умирања у популацији са посебним освртом на концепт особе-време и методе стандардизације, показатеље оптерећења друштва болешћу, анализу виталних статистичких података, математичке епидемиолошке моделе, појам узорка и величине узорка, груписање у времену и простору. У оквиру овог предмета изучаваће се основни принципи дизајнирања дескриптивних, аналитичких (студије пресека, студије случајева и контрола, проспективне и ретроспективне кохортне студије) и експерименталних епидемиолошких студија, концепт ризика (апсолутни, релативни, атрибутивни, атрибутивна фракција изложених, атрибутивна фракција популације) и области везане за грешке мерења. Посебан акценат биће стављен на конструкцију упитника, хибридне студије, значај квалитативних у односу на квантитативна истраживања и основе демографије. Садржајем студијског програма предвиђено је и савладавање анализе нестратификованих података, стратификоване анализе и логистичке регресионе анализе, као и њихове примене у епидемиолошким истраживањима. Посебно ће бити изучаване грешке мерења у различитим врстама студија укључујући и проблем конфаундинг фактора и методе за његову контролу (мечовање, стратификација, рандомизација, математички модели). Примена различитих метода мултиваријантне анализе и решавање истраживачких проблема коришћењем ових метода, такође улази у садржај предмета. Методске јединице везане за мета-анализу и систематски преглед, као и основе медицине засноване на доказима, кроз теоријски и практични концепт, су такође укључене у садржај овог предмета. Део наставе биће посвећен критичкој анализи епидемиолошких студија. Анализа релевантних епидемиолошких студија које илуструју поменуте теоријске концепте. Израда презентација и есеја на задате теме и њихова презентација уз интерактивну дискусију. Израда дизајна студије према задатом проблему уз примену стеченог знања током предмета.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ) ИЛИ лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ
Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
1. Проф. др Татјана Пекмезовић, председник, 2. Проф. др Љиљана Марковић Денић, 3. Проф. др Сандра Шипетић-Грујичић, 4. Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, 5. Проф. др Јелена Друловић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (виши курс), Епидемиолошке методе први део, Епидемиолошке методе други део.

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
Клиничка епидемиологија, Скрининг, Истраживања квалитета живота, Фармакоепидемиологија, Епидемиологија кардиоваскуларних болести, Епидемиологија рака, Епидемиологија хроничних респираторних болести, Епидемиологија заразних болести, Епидемиологија ендокриних и метаболичких обољења, Неуроепидемиологија, Болничке инфекције, Перинатална и репродуктивна епидемиологија, Епидемиологија реуматских обољења, Нутритивна епидемиологија, Молекуларна и генетска епидемиологија.

Студенти ДАС Епидемиологија на испиту

Запаљење и аутоимуност

НАЗИВ МОДУЛА: ­ЗАПАЉЕЊЕ И АУТОИМУНОСТ

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Запаљење и аутоимуност је клинички интердисциплинарни модул.

Ћелије и медијатори имунског система функционишу заједно у веома сложеној мрежи како би одржали интегритет тела суоченог са потенцијално штетним микробама и другим факторима у нашем окружењу. Када је контрола имунолошког система поремећена, може доц́и до аутоимуности и оштећења ткива услед запаљења.

Полазници модула Инфламација и аутоимунитет изучавају основне механизме функционисања имунског система и улогу измењене активације, регулације и ефекторске функције имунског система у патогенези системских аутоимунских и инфламаторних болести.

Проучавају се системски еритемски лупус, антифосфолипидни синдром, реуматоидни артритис, склеродерма, васкулитиси, алергијске и кожне запаљењске болести, секундарне имунодефицијенције, инфламаторне болести црева и др.  што има за циљ да се идентификују нови терапијски циљеви и развију бољи терапијски модалитети за пацијенте.

Циљеви програма модула Запаљења и аутоимуност су:

  • Карактеризација механизама који су у основи аутоимунских и инфламаторних болести
  • Идентификација нових циљева за терапијске интервенције код аутоимунских, инфламаторних и мускулоскелетних болести

  

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)

Општи: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Мирјана Шефик Букилица

Проф. др Миодраг Крстић

Проф. др Александра Перић Попадић

Проф. др Мирјана Милинковић Срећковић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

  1. Методологија научно-истраживачког рада
  2. Информатика
  3. Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)
  4. Истраживачка етика
  5. Инфламација – основни принципи и клиничке корелације
  6. Аутоимуност – основни принципи и клиничке корелације

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА Запаљенске и аутоимунске реуматске болести

  1. Биомаркери у болестима коштано-мишићног система
  2. Алергијске болести
  3. Системске болести, васкулитиси и имунодефицијенције
  4. Рехабилитација пацијената са запаљенским и аутоимунским болестима
  5. Имуноинфламаторне и аутоимунске болести дигестивног система
  6. Имуноинфламаторне и аутоимунске болести јетре
  7. Имунорегулација
  8. Модулација имунског одговора
  9. Имуноинфламаторне и аутоимунске болести коже

Истраживања у рехабилитацији

НАЗИВ МОДУЛА:  ИСТРАЖИВАЊА У РЕХАБИЛИТАЦИЈИ

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Докторске студије из студијског програма – Истраживања у рехабилитацији, би требало да омогуће студентима стицање специфичних знања и интегративног истраживачког искуства који су неопходни за истраживачки рад. Студенти ће бити упознати са најновијим научним сазнањима у области рехабилитације, методама примене специфичних техника које се користе у истраживању уз разумевање етиопатогенетских механизама функционисања од интереса за рехабилитационе науке. Уз активно учешће ментора, студенти ће бити оспособљавани за формулисање хипотеза и циљева истраживачког проблема, адекватним постављањем методолошких техника, овладавањем извођења истраживачког поступка и критичком анализом добијених резултата. Предавања и практичан рад ће бити конципирани да студенти науче методолошке постулате истраживачког процеса, специфичности истраживања у рехабилитацији и да разумеју савремену научну литературу. Интерактивни рад са студентима имаће за циљ овладавањем техника презентације резултата свог рада на научним скуповима и писање научних публикација. Едукација кроз програм докторских студије из Истраживања у рехабилитацији би требало да води формирању квалитетних и модерних истраживача и универзитетских сарадника и наставника, који ће бити оспособљени за формирање нових истраживачких праваца и увођење нових технологија.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)
Општи: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
1. Проф. др Ивана Петронић Марковић – председник
2. Проф. др Милица Лазовић
3. Проф. др Драгана Ћировић
4. Проф. др Емилија Дубљанин Распоповић
5. Доц. др Дејан Николић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
• Методологија научно-истраживачког рада
• Истраживачка етика
• Информатика
• Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)
• Функционална испитивања и дијагностичке методе у рехабилитацији
• Перспективе и контраверзе у истраживањима у рехабилитацији
• Онеспособљеност и истраживања у рехабилитацији

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
• Генетичка основа опоравка и рехабилитације
• Истраживања улоге контролисане физичке активности у превенцији и
рехабилитацији хроничних незаразних болести
• Истраживања и улога мултидисциплинарног модела у рехабилитација можданог
удара и трауматских повреда главе и кичмене мождине
• Бол у рехабилитацији – модалитети и контрола бола
• Функционална испитивања за оцену радне способности
• Истраживања улоге модалитета физикалне терапије и балнеоклиматологије у
рехабилитацији
• Истраживања и механизми адаптације у дечјој рехабилитацији
• Превентивне мере и терапијске интервенције у мишићноскелетној рехабилитацији
• Нове технологије и биоинжињеринг у рехабилитацији

Јавно здравље

НАЗИВ МОДУЛА: ­ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљ програма је да омогући стицање свеобухватних теоријских и истраживачких компетенција у области јавног здравља, а посебно проучавања детерминанти здравља, истраживања здравствене политике и менаџмента, здравственог система, промоције здравља, животне и радне средине, при чему се истраживачи оспособљавају за извођење мултидисциплинарних, интегрисаних и партиципаторних јавноздравствених истраживања, користећи методе резличитих наука: епидемиологије, биостатистике, медицинске антропологије и социологије, здравствене економике, политике.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: Завршен интегрисани академски студијски програм из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), ИЛИ завршене академске студије (основне + дипломске) из других области  (300 ЕСПБ).

Општи: Средња оцена из претходног степена студија најмање 8, знање енглеског језика на нивоу средњег курса, одговарајуће компјутерске вештине, пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом. Сваки пријављени кандидат биће позван на интервју пред комисијом коју чине потенцијални ментори и чланови Програмског савета докторских студија из јавног здравља.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

  • Проф. др Весна Бјеговић-Микановић
  • Проф. др Петар Булат
  • Проф. др Дејана Вуковић
  • Проф.др Бојана Матејић
  • Проф др Катарина Пауновић
  • Проф. др Дејана Станисављевић
  • Проф. др Сандра Шипетић-Грујичић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

  • Методологија научно-истраживачког рада
  • Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)
  • Истраживачка етика
  • Информатика за истраживаче
  • Јавно здравље
  • Основе јавно-здравствених истраживања
  • Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (виши курс)
  • Детерминанте здравља – ротација
  • Квалитативне методе у јавно-здравственим истраживањима – ротација

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

  • Истраживања у промоцији здравља
  • Здравствена политика и менаџмент
  • Процена здравствених технологија
  • Јавноздравствени изазови животне средине
  • Здравље и безбедност на раду
  • Истраживања глобалног здравља
  • Здравствено економске методе у јавно-здравственим истраживањима

Медицинска фармакологија

НАЗИВ МОДУЛА: МЕДИЦИНСКА ФАРМАКОЛОГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Програм чине три обавезна и девет изборних предмета. Садржај обавезног предмета Фармакодинамија чини упознавање студената са механизмима деловања лекова, експерименталним моделима и техникама у фармакодинамским истраживањима, изучавање лекова који модулирају, активирају или инхибирају различит тип рецептора, јонских канала, активних транспортера или ензима као и изучавање односа структуре и функције лека. Садржај обавезног предмета Фармакокинетика и нежељене интеракције лекова чине тематске јединице посвећене физиолошким основама и факторима варијабилности АДМЕ процеса, просторној и непросторној ФК анализи података, биолошкој расположивости и биоеквивалентности лекова, одређивању режима дозирања лекова, популационој и транслационој фармакокинетици лекова код посебних популационих група као и изучавању токсикокинетике. У оквиру обавезног предмета Специјална клиничка фармакологија студенти ће се упознати са биолошким основама за избор оптималне терапије различитих кардиоваскуларних, неуропсихијатријских, ендокринолошких и инфективних болести а у циљу њихове рационалне примене, тј. примене која мора бити заснована на доказима, што значи ефикасна, безбедна и економски оправдана. Биће речи о утицају лекова на биохемијске маркере исхемијско-реперфузијског оштећења као и о улози редокс сигнала у усмеравању одговора унутар ћелије. Студенти ће се упознати и са развојем лекова и биоцида на бази активних принципа есенцијалних биљних уља за примену и хуманој и ветеринарској медицини. Приближиће се концепт персонализованог лечења и клиничке фармакогенетике, односно одабиру правог лека за правог пацијента. Посебна пажња биће посвећена фармакогенетици у хематологији и онкологији као и проблему резистенције на антитромбоцитне лекове. Додатно, изборни предмети при овом модулу су усмерени на лабораторијске технике у научно-истраживачком раду али и на специфичне области као што су фармакогенетика, етичност у истраживању, анестезија и аналгезија, неуропсихофармакологија и специфичности педијатријске фармакологије. Три изборна предмета су посвећена кардиоваскуларном систему – кардиоваскуларна фармакологија, лекови у регулацији тонуса глатких мишића и ендотела као и неурогена контрола кардиоваскуларне функције.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ) ИЛИ лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ
Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Проф. др Љиљана Гојковић-Букарица, Проф. др Зоран Тодоровић, Проф. др Драган Обрадовић, проф. др Нина Јапунџић – Жигон, проф. др Мирослав Раденковић, проф. др Соња Вучковић, проф. др Милица Бајчетић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Фармакодинамија, Фармакокинетика и нежељене интеракције лекова, Специјална клиничка фармакологија

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА: Етичност испитивања на животињама и људима, Лабораторијске технике у фармакологији, Кардиоваскуларна фармакологија, Лекови у регулацији тонуса глатких мишића и ендотела, Неурогена контрола кардиоваскуларног система, Анестезија и аналгезија, Неуропсихофармакологија, Педијатријска фармакологија, Фармакогенетика.

Микроби и инфекција

НАЗИВ МОДУЛА: МИКРОБИ И ИНФЕКЦИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Упркос великом напретку у познавању, спречавању и лечењу инфективних болести, микроорганизми и инфекције и даље представљају значајну претњу људском здрављу – у актуелне примере спадају пандемија ковид-19 и растућа учесталост и размере антимикорбне резистенције. Циљ модула је да формира истраживаче са знањем и искуством из микробиолошких, имунолошких и клиничких аспеката инфекције, обједињујући клинички и базично-научни приступ биомедицинским истраживањима, уз подстицање критичког и независног научног мишљења. Настава се одвија кроз три обавезна и дванаест изборних предмета, као и других видова едукативних активности:

  • Ротације између истраживачких јединица

Боравак у лабораторијама Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета, као и у клиничким истраживачким јединицама укљученим у програм, пре свега на Клиници за инфективне и тропске болести УКЦС током почетних година студија, ради упознавања лабораторијских и клиничких метода и вештина неопходних за истраживачки рад.

  • Семинари („Journal Club“)

На семинарима типа „Journal Club“ студенти приказују и анализирају резултате релевантних истраживања из најновије научне литературе, као и резултате сопствених истраживања. Циљ семинара је да код студената подстакну критичку анализу савремене научне литературе, као и стицање способности за презентовање сопствених резултата истраживања.

  • Предавања по позиву

Студенти похађају предавања гостујућих професора/предавача на Медицинском факултету у Београду и другим академским институцијама, из шире области обухваћене програмом модула (најмање два током прве две године студија).

  • Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Резулате свог истраживачког рада студенти презентују (у својству аутора/коаутора), најмање у виду постера, на научним састанцима најмање националног нивоа. Наведени резултати могу бити из шире области обухваћене програмом модула.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ) ИЛИ лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

Уз пријаву је потребно приложити мотивационо писмо за упис на модул „Микроби и инфекција“

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Маја Станојевић, катедра за микробиологију, председник

Проф. др Вера Правица, катедра за имунологију

Проф. др Милош Кораћ, катедра за инфективне болести

Проф. др Драгана Вуковић, катедра за микробиологију

Проф. др Александра Кнежевић, катедра за микробиологију

Проф. др Александар Џамић, катедра за микробиологију

Проф. др Милош Марковић, катедра за имунологију

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)

Молекуларни и ћелијски аспекти патогенезе инфективних болести, Имуност у инфекцији, Молекуларне методе у микробиологији и имунологији

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

  1. Биоинформатика, филогенетска анализа и еволутивна генетика патогена
  2. Резистенција микроорганизама на антимикробне лекове
  3. Општа вирусологија
  4. Молекуларна епидемиологија бактерија
  5. Медицинска паразитологија – изабрана поглавља
  6. Основе медицинске микологије
  7. Имунопрофилакса инфективних болести
  8. Хумани микробиом
  9. Нове и претеће вирусне инфекције
  10. Онкогени вируси
  11. Вируси и трудноћа
  12. Занемарене и тропске болести

Молекуларна медицина

НАЗИВ МОДУЛА: МОЛЕКУЛАРНА МЕДИЦИНА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Првенствена намена докторских студија из молекуларне медицине је квалитетно образовање истраживача, који би после завршених студија требало да стекну базично разумевање молекуларних механизама настанка болести, разумевање техника молекуларне и ћелијске биологије у дијагностици као и потенцијалној примени у терапијским интервенцијама. Поред тога, они би требало да буду оспособљени за критичку анализу научне и медицинске литературе, уочавање научних проблема и њихово решавање, писање научног пројекта, организовање рада истраживачке групе и руковођење научним пројектом, као и за презентацију научних резултата на научним скуповима и у научним часописима. Докторске студије из молекуларне медицине би требало да постану извор квалитетних и модерних универзитетских наставника, који ће бити спремни да одговоре потребама за све вишим стандардима образовања на пољу биомедицинских наука и медицине.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ) ИЛИ лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Иванка Марковић, Проф. др Владимир Трајковић, Проф. др Александра Исаковић, Проф. др Душан Попадић, Проф. др Светислав Татић, Проф. др Ивана Новаковић, Проф. др Тамара Кравић Стевовић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

  1. Методологија научно-истраживачког рада
  2. Информатика
  3. Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)
  4. Истраживачка етика
  5. Молекуларна генетика човека
  6. Ћелијска биологија
  7. Лабораторијске ротације
  8. Есеји, презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

  1. Молекуларна и ћелијска имунологија
  2. Неуробиологија
  3. Молекуларна патологија болести
  4. Хомеостаза ћелија, органа и органских система
  5. Ћелијска сигнализација
  6. Молекуларна фармакологија
  7. Молекуларна биологија и метаболизам тумора
  8. Визуелизација ћелија
  9. Животињски модели у испитивању молекуларних механизама обољења код људи

Неурологија

НАЗИВ МОДУЛА: НЕУРОЛОГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Теме које ће бити обрађене у оквиру обавезних модула су следеће: Увод у неуробиологију; Развој и обликовање нервног система; Функционална анатомије ЦНС-а; Физиолошке основе преноса сигнала у ЦНС-у; Биохемијске основе преноса сигнала у ЦНС-у; Молекуларне основе памћења; Молекуларне основе процеса неуродегенерације; Молекуларне основе деменције; Имунски посредована оштећења нервног система; Тринуклеотидни поновци и њихова улога у патогенези обољења нервног система; Молекуларне основе психијатријских обољења; Молекуларне основе обољења периферног нервног система; детаљна неуроанатомија, развој лобање и мозга и урођене аномалије, перинатално оштећење мозга, нормална мијелинација, демијелинација и дисмијелинација, факоматозе, траума мозга и лобање, обољења беле мождане масе, васкларна обољења и малформације мозга и кичмене мождине, интервентна неурорадиологија, инфекције и инфламације мозга, кичменог стуба и кичмене мождине, неуродегенеративна и неурометаболичка обољења мозга, тумори мозга, кичменог стуба и кичмене мождине, урођене аномалије и дегенеративне болести кичме. Садржај изборних предмета обухвата широк спектар различитих области неурологије.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)
Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
1. Проф. др Јелена Друловић, председник, 2. Проф. др Драгана Лаврнић, 3. Проф. др Драгослав Сокић, 4. Проф. др Марина Светел, 5. Проф. Јасна Јанчић, 6. Проф. др Татјана Пекмезовић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (виши курс), Неуробиологија, Неуроимиџинг.

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
Васкуларне болести нервног система, Дегенеративне болести нервног система, Клиничка неурофизологија (EEГ и EП) са епилептологијом, Неуроимунологија и демијелинизационе болести нервног система, Деменције, Неуромишићне болести са ЕМНГ, Дечија неурологија, Бол у неурологији.

Др Владана Марковић, ДАС Неурологија, уручивање награде за публиковане радове из докторске дисертације

Др Јована Ивановић, ДАС Неурологија, одбрана докторске дисертације

Неуронауке

НАЗИВ МОДУЛА: НЕУРОНАУКЕ
САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Докторске студије из неуронаука интегришу знања на неколико нивоа укључујући молекуларни, ћелијски, системски и бихејвиорални. Ово омогућава да се у оквиру модула врше основна, транслациона и клиничка истраживања везана за испитивање структурне и функционалне основе појединих болести централног нервног система (ЦНС). Обавезни предмети омогућавају детаљно упознавање са морфологијом, хистолошком организацијом, развојем и молекуларно-биолошким карактеристикама ЦНС-а, механизмима синаптичке трансмисије и синаптичке пластичности, организацијом неуронских кругова, електрофизиолошким карактеристикама неурона, као и структурним, молекуларно-биолошким и електрофизиолошким основама појединих психијатријских и неуролошких обољења. У оквиру изборних предмета на другој години студија студенти се могу определити за низ различитих праваца едукације почев од бихејвиоралних неуронаука, експерименталних техника, могућности примене рачунара у неуронаукама, неурофармакологије, адултне неурогенезе, до истраживања структурних, молекуларно-биoлошких и клиничких карактеристика појединих психијатријских и неуролошких обољења, неуроонкологије и функционалне неурохирургије. Уз менторско вођење, студенти ће бити оспособљавани за препознавање и решавање научног проблема, увођење нових техника и приступа уз максималну подршку развоју креативности и оригиналности појединаца. Едукација у оквиру овог модула би требало да води формирању квалитетних и модерних истраживача који ће бити у могућности да лако размењују стечено знање и искуство са другим истраживачима широм света дајући тако активан допринос сагледавању комплексних веза између структуре и функције нервног система, разумевању патогенезе појединих психијатријских и неуролошких обољења као и откривању нових терапијских мета и модалитета лечења.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ) ИЛИ лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ
Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Редовни професор Наташа Петронијевић
Редовни професор Оливера Станојловић
Редовни професор Даница Грујичић
Редовни професор Иванка Марковић
Ванредни професор Милан Аксић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
• Методологија научно-истраживачког рада
• Информатика
• Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука
• Истраживачка етика
• Анатомија и развој нервног система
• Молекуларна биологија нервног система
• Неурофизиологија

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
• Методе визуелизације нервног система
• Бихејвиоралне неуронауке
• Неуробиолошке основе менталних поремећаја
• Неурофармакологија
• Примена рачунара у неуронаукама
• Експерименталне технике у неуронакукама
• Функционална неурохирургија
• Неуроонкологија
• Адултна неурогенеза
• Експериментална и транслациона медицина спавања

Нефрологија

НАЗИВ МОДУЛА: НЕФРОЛОГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
У оквиру овог студијског програма студенти стичу теоретска и практична знања везана за актуелне проблеме у клиничкој нефрологији и принципе истраживања: патогенеза, патоморфолошки, радиолошки, имунолошки и генетски аспекти акутних и хроничних стања укључујући гломерулонефритисе, тубулоинтерстицијске нефропатије, васкуларне болести бубрега, хипертензивне и дијабетесне нефропатије и геријатријске нефрологије. Упознавање са испитивањима поремећаја метаболизма воде, електролита ацидобазног статуса, метаболизма минералаи калкулозе бубрега, поремећаја у склопу акутног и хроничног оштећења бубрега као и истраживања у склопу метода за замену функције бубрега.
Полазници стичу општа знања везана за научно истраживачки рад и то из области: методологије научно-истраживачког рада, статистике у биомедицинским наукама, упознавања са методама клиничког истраживања, оспособљавања за проналажење актуелних и изводљивих програма, упознавања са литературом која третира проблеме из области клиничке нефрологије, а после свега тога се упознају и са начиномписања есеја и презентацији рада, публиковања, али и истраживачкој етици.
Како се ради о веома широком пољу, студијски програм садржи и 8 изборних предмета. Студенти се најпре упознају са дијагностиком бубрежних обољења: од биохемијских, имунолошких анализа преко биомаркера у дијагностици бубрежних обољења, и спитиванја урина и испитивања експресије маркера имунолошког оштећења у ћелијама седимента урина. Испитивање вредности визуализационих метода у нефрологији је од нарочитог значаја у диференцијалној дијагнози бубрежних обољења.
Ове дијагностичке методе примениће се у оквиру тубулоинтерстијских болести, наследних болести бубрега, гломерулских и васкуларних болести бубрега, али и акутног и хроничног оштећења бубрега. Оне су од значаја за постављање тачне дијагнозе, тако и за благовремену и адекватну терапију. Сем тога, код акутног и хроничног оштећења бубрега говориће се о методама за замену функције бубрега: како о хемодијализи и перитонеумској дијализи тако и о трансплантацији бубрега (од припреме реципијента, припреме донора, преко саме трансплантације и праћења болесника после нје, те имуносупресивне терапије која се примењује.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)
Општи: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Проф. др Дијана Јовановић, Проф. др Милан Радовић, Проф. др Мирјана Костић, Доц. др Мирјана Лаушевић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Клиничка нефрологија: истраживачки проблеми и методе

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
1.Акутно оштећење бубрега
2.Хронична инсуфицијенција бубрега
3.Гломерулске болести
4.Тубулоинтерстицијске болести бубрега
5.Наследне болести бубрега и мокраћних канала
6.Васкуларне болести бубрега
7.Неинвазивна и инвазивна дијагностика бубрежних обољења
8.Екстракорпорална депурација и трансплантација бубрега

Примењена истраживања у медицини спорта и моторним вештинама

НАЗИВ МОДУЛА: ПРИМЕЊЕНА ИСТРАЖИВАЊА У МЕДИЦИНИ СПОРТА И МОТОРНИМ ВЕШТИНАМА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Обавезни и изборни предмети обухватају: базичне теме (анатомија, биомеханика, медицинска физиологија, биохемија, генетика, имунологија); специфичности адаптације и интегративно-хијерархијска повезаност одговора органских система на повремену или редовну физичку активност; спорт и моторне вештине; физичка активност у превенцији и терапији, као и значајни клинички синдроми и стања у области медицине спорта и физичке активности. Сагледавање актуелних истраживања у области савремене епидемиологије, патофизиологије, дијагностике, терапије и рехабилитације код здравих, спортиста и код болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене, омогућиће дизајнирање и извођење различитих типова претклиничких, клиничких и транслационих истраживања.
Највећи број научних студија у области ¬примењених истраживања у медицини спорта и моторним вештинама, бави се применом индивидуално дозираног, програмираног и контролисаног вежбања у превенцији и терапији хроничних незаразних обољења. Утицајем ових истраживања могу се смањити појаву и прогресију кардиоваскуларних болести (ангина пекторис, инфаркт миокарда, коронарна болест, конгестивна срчана болест, периферна васкуларна обољења, хипертензија, мождани удар), метаболичких поремећаја (висок ниво триглицерида и холестерола у крви, низак ниво ХДЛ у крви, гојазност, тип 2 дијабетеса), неких малигнитета (карцином дојке и дебелог црева, тумор панкреаса и простате), мишићно-скелетна обољења (остеопороза, укоченост зглобова, физичка слабост), психијатријских обољења (депресија, смањење когнитивних функција). Једном речју, истраживања у овој области допринеће бољем квалитету живота и смањењу прераног морталитета у популацији.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: Завршен интегрисани академски студијски програм из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ); или завршене академске студије Факултета за спорт и физичко васпитање, Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију или Филозофског факултета-одсек психологија, на којима је у оквиру претходних нивоаа студија остварено најмање 300 ЕСПБ.
Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Академик проф. др Драган Мицић, Академик проф. др Марко Бумбаширевић, Проф. др Љубица Константиновић, Проф. др Сања Мазић, Проф. др Дејан Нешић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
1. Методологија научно-истраживачког рада
2. Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)
3. Информатика
4. Истраживачка етика
5. Механизми одговора организма на физичку активност
6. Испитивања функционалне и моторне способности
7. Клинички синдроми и стања у области медицине спорта и физичке активности

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
1. Биофизичке и анатомске основи људских покрета
2. Моторна контрола и моторно учење
3. Модулација моторних способности и нове технологије
4. Фактори функционалне способности и физичке активности
5. Спортска кардиологија
6. Специфичности адаптације организма у различитим спортским дисциплинама
7. Екстремни спортови и здравље
8. Истраживање одговора ендокриног система на физичку активност
9. Прилагођавање имунског система на физичку активност
10. Физичка активност и старење
11. Репаративна и регенеративна медицина
12. Генетски аспекти физичке активности
13. Физичка активност и ментално здравље
14. Базични аспекти нутриције, суплементације и допинга у спорту и физичкој активности

Пулмологија

НАЗИВ МОДУЛА: ­ПУЛМОЛОГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Докторске студије из Пулмологије се састоје из дела у којем се обавља формална едукација кроз наставне модуле, семинаре и ротације између истраживачких јединица, као и истраживачки програм који води ка дипломи доктора наука.

Током докторских студија, студент је обавезан да похађа и положи четири обавезна и један изборни наставни модул. Обавезни предмети се слушају током прве и друге године, а изборни у другој години студија. Обавезни предмети су: Методологија научно-истраживачког рада, Биостатистика (базични и виши курс), Клиничка пулмологија: методе и истраживачки проблеми. Изборни предмети су: Хроничне болести дисајних путева, Палијативно лечење и збрињавање у респираторним оболењима, Хиповентилациони синдром, Туберкулоза.

Студијски програм прати савремене светске токове и стање струке и науке у одговарајућем образовно-научном пољу и упоредив је са сличним програмима на иностраним високошколским установама у оквиру европског образовног простора.  Омогућава стицање свеобухватних теоријских и истраживачких компетенција у области пулмологије, а истраживачи се оспособљавају за извођење истраживања из области пулмологије, као и инвазивних и неинвазивних дијагностичких метода и метода процењивања терапијске ефикасности, али и за критичку анализу научне и медицинске литературе, уочавање научних проблема и њихово решавање, писање научног пројекта, организовање рада истраживачке групе и руковођење научним пројектом, као и презентацију научних резултата на научним скуповима и у научним часописима.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом.

Потребно је приложити пријаву са потписом и факсимилом ментора студија који мора бити наставник Медицинског факултета у Београду.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

  1. Проф. Бранислава Миленковић – председник
  2. Проф. Људмила Нагорни-Обрадовић
  3. Проф. Предраг Минић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (виши курс), Клиничка пулмологија: методе истраживачки проблеми.

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Хроничне болести дисајних путева, Палијативно лечење и збрињавање у респираторним оболењима, Хиповентилациони синдром, Туберкулоза.

Радиологија и нуклеарна медицина

НАЗИВ МОДУЛА: РАДИОЛОГИЈА И НУКЛЕАРНА МЕДИЦИНА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Принципи рада и физика стандардне рендген дијагностике, дигиталних рендген дијагностичких апарата и мамографа, ултразвука, компијутеризоване томографије и магнетне резонанце. Контрастна средства и врсте. Индикације за примену контрастних радиолошких метода. Интервентне дијагностичке методе, неваскуларне и васкуларне (реканализација крвних судова и неваскуларних органа, технике транскатетерска емболизација, перкутана дренажа, склероемболијске методе), индикације. Дијагностички протоколи за мамографију, преглед главе и кичменог стуба, грудног коша, абдомена, карлице, мускулоскелетног система компјутеризованом томографијом и магнетном резонанцом.
Основи физичких принципа у нуклеарној медицини. Уређаји за дијагностику. Хибридни уређаји. Примена нуклеарне медицине са индикацијама у неурологији, ендокринологији, пулмологији, кардиологији, дијагностици мускулоскелетног система, нефроурологији, онкологији, гастроентерохепатологији, хематологији, онкологији и инфекцијаама и инфламацијама. Позитронска емисиона томографија. Тераностика. Радионуклидна терапија.
Посебна пажња је посвећена радиолошким и нуклеарно-медицинским испитивањима органа торакса, абдомена и мале карлице, мускулоскелетног система, примени интервентних радиолошких процедура, хибридних система и тераностичког принципа у дијагностици и радионуклидној терапији.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)
Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Проф. др Драгана Шобић Шарановић
Проф. др Ружа Стевић
Проф. др Вера Артико
Проф. др Драган Сагић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Радиолошке методе, Нуклеарномедицинске методе

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
Радиолошка и нуклеарно-медицинска испитивања органа торакса
Радиолошка и нуклеарно-медицинска испитивања органа абдомена и мале карлице
Радиолошка и нуклеарно-медицинска испитивања мускулоскелетног система
Интервентна радиологија
Хибридни системи и примена
Тераностички принципи дијагностике и радионуклидне терапије

Реконструктивна хирургија

НАЗИВ МОДУЛА: РЕКОНСТРУКТИВНА ХИРУРГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
У оквиру овог студијског програма студенти стичу теоретска и практична знања везана за савремене принципе реконструктивних захвата који се примењују у свим гранама хирургије. Полазници стичу општа знања везана за научно истраживачки рад и то из области: методологије научно-истраживачког рада, статистике у биомедицинским наукама, писања есеја и презентацији рада, публиковања и истраживачке етике. Поред тога, изучавају се теоријски и практични преглед анатомских структура и региона, релевантних за хируршке интервенције и реконструктивне захвате у свим областима хирургије. Посебна пажња се посвећује изучавању примене небиолошких (синтетичких) материјала у реконструкцији органа и органских система у модерној хирургији. Како свака од области има своје специфичности, посебно се обрађују типови синтетских материјала, њихова употреба, као и компликације приликом примене у различитим гранама хирургије. Сва ова знања стичу се у првој години студијског програма и припадају обавезним предемтима.
Како се ради о веома широком пољу, студијски програм садржи и 10 изборних предмета. У оквиру изборних предемета који су везани за области дигестивне хирургије, кардио и васкуларне хирургије, ортопедске хирургије, хирургије коже, мишића и дојке, урологије, неурохирургије, дечије хирургије, офталмологије, оториноларингологије и максилофацијалне хирургије, изучавају се различити типови реконструктивних техника и захвата, који се примењују у свакој од ових хируршких грана. Стицање знања везана за најсавременију технологију у хирургији и начине њене примене, су саставни део овог студијског програма.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), започету или завршену здравствену специјализацију из одговарајуће хируршке гране и која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)
Општи: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Проф. др Дејан Раденковић, проф. др Горан Тулић, проф. др Миодраг Аћимовић, проф. др Лукас Расулић, проф. др Миленко Стојковић и проф. др Ненад Арсовић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
1. Методологија научно-истраживачког рада
2. Информатика
3. Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)
4. Истраживачка етика
5. Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање
6. Ротације између истраживачких јединица
7. Функционална морфологија система и органа човека
8. Небиолошки материјали у реконструкцији органа и органских система
9. Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (виши курс)

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
1. Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције дигестивног тракта
2. Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције срчаног система
3. Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције васкуларног система
4. Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције коштано-зглобног система
5. Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције урогениталног система
6. Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције коже, мишићног ткива и дојке
7. Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције нервног ткива
8. Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције у дечјој хирургији
9. Реконструктивна хирургија у офталмологији
10. Реконструктивна хирургија у оториноларингологији и максилофацијалној регији

 

Физиолошке науке

НАЗИВ МОДУЛА: ­ФИЗИОЛОШКЕ НАУКЕ

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљ програма је да обезбеди квалитетно образовање истраживача у области експерименталне, транслационе и клиничке физиологије и патолошке физиологије, а који би требало да се упознају са хомеостатским механизмима и поремећајима на субцелуларном, целуларном и ткивном нивоу; да стекну интегративно разумевање функционисања хомеостатских система у здрављу и болести, и стекну основу за укључивање у базична и клиничка биомедицинска истраживања. Очекује се да студенти буду оспособљени за дизајнирање и извођење различитих типова експерименталних, транслационих и клиничких истраживања применом различитих техника/метода истраживања,  за анализу и интерпретацију резултата истраживања, писану и усмену научну комуникацију, критичку анализу и интерпретацију медицинске литературе.

 

УСЛОВИ ЗА УПИС

Општи: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ); или лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ

Посебни: средња оцена са свих претходних нивоа студија да износи најмање 8,00, познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине, пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

 

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Драган Ђурић (председник), Проф. др Оливера Станојловић,  Проф. др Звездана Којић,  Проф. др Татјана Радосављевић, Проф. др Алекса Трбовић, Проф. др Наташа Петронијевић, Проф. др Соња Вучковић

 

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс), Хомеостатски системи, Поремећаји хомеостазе, Фармаколошка модулација поремећаја хомеостазе

 

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Транслациона неурофизиологија, Целуларни аспекти патофизиологије нервног система и епитела бубрежног ткива, Физиологија понашања и хронобиологија, Кардиоваскуларна биологија, Транслациона гастроинтестинална физиологија, Репродуктивна биологија, Ћелијски и молекулски механизми у патогенези обољења јетре, Методе молекуларне биологије у eксперименталној и клиничкој медицини, Клиничка физиологија у периоперативној медицини, анестезиологији и интензивном лечењу

Хумана репродукција, перинатологија и неонатологија

НАЗИВ МОДУЛА: ¬ХУМАНА РЕПРОДУКЦИЈA, ПЕРИНАТОЛОГИЈА И НЕОНАТОЛОГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Студијски програм Хумана репродукција, перинатологија и неонатологија је конципиран да омогући упознавање студената са основним проблемима у хуманој репродукцији. Током докторских студија студенти стичу увид у могућности истраживачких метода у овој области и у клиничком, и у експерименталном раду. Након завршених докторских студија из Хумане репродукције, перинатологије и неонатологије истраживачи би требало да буду оспособљени за дизајнирање и извођење истраживања, критичку евалуацију и интерпретацију медицинске литературе, планирање и дизајнирање истраживања, писање научног пројекта, организовање рада истраживачке групе, руковођење научним пројектом, као и за презентацију научних резултата на научним скуповима и у научним часописима.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)
Општи: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Проф Бранка Николић; Проф Жељко Миковић; Проф Александар Стефановић; Проф Марија Лукач

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада
Биостатистика (базични курс)
Истраживачка етика
Информатика
Морфологија, ембриологија и физиологија хумане репродукције
Перинатологија и неонатологија – Пренатална дијагностика
Перинатологија и неонатологија – Патологија трудноће

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
Генетски поремећаји у хуманој репродукцији и правовремено откривање генетских болести
Имунологија хумане репродукције
Ендокринологија у хуманој репродукцији
Клиничка неонатологија
Интензивна терапија у неонатологији
Неонатална хирургија

Биофизичка истраживања у медицини

НАЗИВ МОДУЛА: ­БИОФИЗИЧКА ИСТРАЖИВАЊА У МЕДИЦИНИ

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Примена физике у медицини је последњих деценија довела до развоја нових дијагностичких метода и медицинских инвазивних и неинвазивних процедура, терапијских процедура, као и нових експерименталних приступа науци и медицинском истраживању. Поред знања и вештина лекара ове методе и процедуре захтевају у тиму и обавезно једног медицинског физичара. Посебно су напредовала истраживања која се баве кардиоваскуларном физиком, нуклеарном магнетном резонанцом, радијационом физиком, биомехаником, применом ласера у медицини, као развојем сензора и оптичким дијагностичким уређајима. Циљ модула Докторских студија под називом Биофизичка истзаживања у медицини је да образује физичаре и лекаре који раде у медицинским институтима, клиникама, болницама, факултетима а баве се истраживањима из области биофизике везане за примену физике у медицини у дијагностици, терапији.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: завршене интегрисане академске студије из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ); завршене академске студије физике са најмање 300 ЕСПБ оствареним на претходним нивоима студија;

лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске орјентације која су на претходним нивоима студија стварила најмање 300 ЕСПБ

Општи: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности  комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА:

Проф. др Дејан Жикић
Проф. др Небојша Милошевић
Проф. др Мирјана Платиша
Проф. др Зорица Несторовић
Проф. др Сања Мазић
Проф. др Драган Хрнчић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

  1. Методологија научно-истраживачког рада
  2. Биостатистика (базични курс)
  3. Истраживачка етика
  4. Примењена истраживања у области медицинске физиологије и биофизике
  5. Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање
  6. Динамика биофлуида и системска биофизика
  7. Биотермодинамикаи биомеханика

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

  1. Биофизика транспорта кроз ћелијску мембрану
  2. Неуробиофизика
  3. Примењена електрофизиологија
  4. НМР у медицини
  5. Анализа биосигнала
  6. Оптички уређаји у медицини
  7. Технике обраде слике у медицини
  8. Физика кардиоваскуларног система и хемодинамика
  9. Биофизичке технике у експерименталној онкологији
  10. Биофизичке технике у медицини рада
  11. Радиобиологија и заштита од јонизујућих зрачења

­Фетално програмирање и пренатална превенција болести адултног доба

НАЗИВ МОДУЛА: ­ФЕТАЛНО ПРОГРАМИРАЊЕ И ПРЕНАТАЛНА ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ АДУЛТНОГ ДОБА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Уз меморисање података кроз студије медицине, неопходно је знање поставити на ниво разумевања и повезивања. То није напор, напротив, јер се заснива на логици, и професори имају задатак да олакшају „повезивање“ и приказ „логичног повезивања“ целине. Тиме обезбеђујемо лекарима „когнитивни ниво знања примењивог у пракси“.

Исто тако, обезбеђујемо повезивање свих грана клиничке медицине у мери која је неопходна за савременим вођењем трудноће. Базичне науке: имјунологију, биохемију представљамо у опсегу који је потребан за доброг лекара. Отварамо „врата“ сарадње са базичним институтима, где узајамним повезивањем клиничара и базичара добијамо валидне научне податке.

Ако желимо наталитет, морамо размишљати и о квалитету новорођене популације. Током трудноће фетус расте и развија се у утерусу као и новорођено дете касније у окружењу. Уколико је интраутерина средина пријатна за формирање ћелија, ткива, органа фетуса, плод има могућности да испољи максимални део свог генетског потенцијала. Уколико је утероплацента јединица, стање здравља мајке неадекватно, плод трпи патњу која ће се испољити у каснијем животу те новорођене јединке, када постане одрасли човек.

Гинекологије, перинатологија је интерна и хирургија „у маломе“. Кључно је обезбедити лакоћу тог повезивања, а то је задатак овог модула.

Исто тако, базична медицина, доноси потврду валидности нових клиничких приступа. Повезивањем имамо узајамне бенефите, већи квалитет науке наших простора.

 
УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)

Општи: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.
 

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф др Мирослава Гојнић Дугалић
Проф др Милош Петронијевић
Проф др Светлана Врзић Петронијевић
Проф др Катарина Стефановић
 

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада
Информатика
Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)
Истраживачка етика
Фетално програмирање и пренатална превенција болести адултног доба
Фетални раст и развој и фетус као пацијент
Индивидуални приступ вођењу порођаја патолошких трудноћа
 

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Истраживање утицаја болести мајке на здравље потомства (матернално-фетални концепт)
Истраживање поремећаја плаценте
Медијско-правни приступ истраживањима у савременој перинатологији
Истраживања трудноћа проистеклих из вантелесне оплодње

Истраживања психопатолошких феномена и поремећаја

НАЗИВ МОДУЛА: ИСТРАЖИВАЊА ПСИХОПАТОЛОШКИХ ФЕНОМЕНА И ПОРЕМЕЋАЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студијски програм под називом Истраживања психопатолошких феномена и поремећаја укључује истраживања из области поремећаја менталног здравља у свим његовим аспектима а подразумева истраживања на популацији болесника оболелих од свих психијатријских поремећаја (афективни, психотични, анксиозни, наурокогнитивни…) и то на адултној и дечијој популацији. Поред психопатолошких феномена и поремећаја, фокус је усмерен и ка здравој популацији, односно, истраживањима која су базирана ка очувању и унапређењу менталног здравља. На крају, садржај модула је усмерен и ка унапређењу манталног стања оболелих од менталних поремећаја истраживањем раног препознавања и интервенција у психијатрији али и лечењу оболелих персонализованим приступом терапији, базирајући се пре свега на психофармакологији а без занемаривања психо- и социтерапије оболелих. Дакле, садржај студијског програма обрађују се различите теме везане за ментално функционисање у здрављу и болести, анализу психопатолошких феномена и најзначајнијих коморбидитета са соматским болестима у оквирима различитих специфичних популација (деца/одрасли, здрави/оболели). Овај модул подразумева клинички али трансдисциплинарни приступ. То значи да је отворен ка лекарима и медицини уопште али и ка психологији и сродним дисциплинама које могу да унапреде истраживања уз области менталног здравља и психопатолошких феномена и поремећаја.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор); ИЛИ лица са завршеним академским студијама Филозофског факултета -⁠ одсек
психологија, која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ, која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)

Општи: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

  1. Проф. др Милан Латас
  2. Проф. др Маја Ивковић
  3. Проф. др Срђан Миловановић
  4. Проф. др Нађа Марић
  5. Проф. др Милица Пејовић Милованчевић
  6. Проф. др Јанко Самарџић
  7. Проф. др Сања Тотић Познановић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада
Информатика
Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)
Истраживачка етика
Биолошке и психолошке основе менталних поремећаја
Фундаментални принципи психопатологије и терапије менталних поремећаја

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Савремена етиопатогенеза, терапија и интервенције стреса и анксиозних поремећаја
Молекуларна основа, психосоцијални аспекти и интегративна терапија афективних поремећаја
Неуробиолошке основе, терапијски приступ и социјалне  импликације психотичних поремећаја
Истраживања у дечијој и адолесцентној психијатрији
Рана детекција и интервенције у психијатријским поремећајима
Психофармакологија и персонализовани приступ терапији

­Истраживања у кардиоваскуларној медицини

НАЗИВ МОДУЛА: ­ИСТРАЖИВАЊА У КАРДИОВАСКУЛАРНОЈ МЕДИЦИНИ

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Истраживања у кардиоваскуларној медицини је програм који се бави актуленим темама које могу бити предмет докторских студија пре свега из клиничке кардиологије, али и сродних области почев од базичних и транлационих истраживања, па све до васкуларне медицине и тема из области кардиоваскуларне хирургије. Студенти ће најпре кроз обавезне предмете бити упознати са савременим темама у кардиоваскуларним истраживањима, најчешће коришћене статистичке методе у радовима из области кардиоваскулрне медицине, анализу поставке, методологије и реализације клиничких истраживања, а потом изабрати један од изборних предмета који најбоље одговарају њиховим интересовањима. Циљ ових докторских студија је да током обавезних и изборних предмета буду упознати са могућностима истраживања у кардиоваскуларној медицини која ће им омогућити да заједно са ментором изаберу најоптималнију тему, а потом кроз писање есеја, научне семинаре и објављивање оригиналних радова буду оспособљени за реализацију докторске дисертације.

 
УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један оригинални рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

 
САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Бранко Белеслин, руководилац
Проф. др Милан Недељковић
Проф. др Брнаислава Ивановић
Проф. др Александар Нешковић
Академик Проф. др Горан Станковић
Проф. др Арсен Ристић
Доц. др Татјана Потпара

 
СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада, Истраживачка етика, Информатика, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)

Савремене теме у кардиоваскулaрним истраживањима, Напредна аналитика научног рада и презентација, Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (виши курс)

 
СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

  • Исхемијска болест срца
  • Срчана инсуфицијенција
  • Аритмије и електростимулација срца
  • Инвазивна дијагностика и интервентна кардиологија
  • Неинвазивна функционална дијагностика и кардиоваскуларни имиџинг
  • Кардиоваскуларни ризик (хипертензија, хиперлипидемија, кардиодијабетологија, примарна и секундарна превенција)


 

Патолошке основе болести

НАЗИВ МОДУЛА: ­ ПАТОЛОШКЕ ОСНОВЕ БОЛЕСТИ

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

У оквиру модула Патолошке основе болести предвиђено је савладавање коришћења и анализе базичних метода у патологији, као и примена различитих метода молекуларне патологије. Поред тога, докторанди ће се упознавати  са савременим концептима патологије немалигних болести, (укључујући пре свега патологију циркулације, запаљења, аутоимуних болести и трансплантације), као и са патологијом тумора и фундаменталним механизмима туморигенезе, дијагностичким алгоритмима, коришћењем метода обраде и анализе ткивних узорака по системима органа. Посебно ће бити изучавана примена прогнoстичких и терагностичких маркера у туморској патологији. Докторанди ће бити у прилици да своја ужа интересовања искажу кроз изборне предмете, у оквиру којих ће моћи да се посвете савладавању анализе и интерпретације резултата добијених аутопсијом, сагледавању патолошких процеса (инфламаторних, аутоимуних, дегенеративних, туморских) аеродигестивног тракта, централног нервног система, хематопоетског система, урогениталног тракта, коже, меких ткива, ендокриног система и дојке.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ) ИЛИ лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Светислав Татић, председник
Проф. др Димитрије Брашанац
Проф. др Сања Радојевић Шкодрић
Проф. др Светозар Путник

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада
Биостатистика (базични курс)
Истраживачка етика
Информатика
Методе у патологији и молекуларној патологији
Патолошке основе немалигних болести
Патологија тумора

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Аутопсијска казуистика
Патологија аеродигестивног тракта
Патологија коже, меких ткива, ендокриног система и дојке
Патологија централног нервног система
Патологија хематопоетског система
Патологија урогениталног тракта

Когнитивне неуронауке

НАЗИВ МОДУЛА: ­ КОГНИТИВНЕ НЕУРОНАУКЕ

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ); ИЛИ лица са завршеним академским студијама Филозофског факултета – одсек психологија, која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ; ИЛИ лица са завршеним академским студијама биологије која су на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА

Проф. др Елка Стефанова
Проф. др Александар Маликовић
Проф. др Оливера Станојловић
Проф. др Наташа Драгашевић Мишковић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада
Биостатистика (базични курс)
Истраживачка етика
Информатика
Когнитивна неуропсихологија
Когнитивна неурофизиологија
Неуроанатомија когниције

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Бихејвиорална физиологија
ЕЕГ у когнитивним неуронаукама
Когниција и спавање
Увод у наредну анализу МР снимака централног нервног систрма
Неурофармакологија когнитивних поремећаја
Префронтални кортекс
Видни систем

Гинекологија и гинеколошка онкологија

НАЗИВ МОДУЛА: ­ ГИНЕКОЛОГИЈА И ГИНЕКОЛОШКА ОНКОЛОГИЈА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Модул обухвата упознавање са изворима података и информација у клиничком окружењу и постулатима генезе нових сазнања кроз методологију истраживања у клиничкој пракси. Савладавајући методологију истраживања у области гинекологије, гинеколошке онкологије, онкофертилитета, инфертилитета, гениталних инфекција, патологије доњег гениталног тракта и комплементарних области дијагностике и терапије (имиџинг дијагностике, радиијационе онкологије, медикалне онкологије и иновативних онколошких терапија) студенти ће добити могућност критичког приступа доктринама и иновацијама у овим областима. Предвиђено је да студенти науче да критички анализирају различите типове публикација из области студија и да нова сазнања стављају у исправан контекст.

УСЛОВИ ЗА УПИС

Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА:

Проф. др Александар Стефановић
Проф. др Саша Кадија
Проф. др Владимир Пажин
Проф. др Снежана Видаковић
Проф. др Катарина Стефановић

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

Методологија научно-истраживачког рада
Биостатистика (базични курс)
Истраживачка етика
Информатика
Гинеколошка онкологија
Гинекологија
Онкофертилитет

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Инфертилитет
Имиџинг у гинекологији и гинеколошкој онкологији
Клиничка истраживања ургентних стања у гинекологији
Бенигне и премалигне промене доњих гениталних органа
Пелвичне инфламаторне болести и сексуално преносиве болести
Основни принципи радиотерапије, хемиотерапије и иновативних терапија у гинеколошкој онкологији

Персонализована терапија хематолошких обољења

НАЗИВ МОДУЛА: ­ ПЕРСОНАЛИЗОВАНА ТЕРАПИЈА ХЕМАТОЛОШКИХ ОБОЉЕЊА

САДРЖАЈ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Студијски програм има два обавезна и седам изборних модула, чиме пружа широк дијапазон актуелних научних и стручних информација за полазнике. Тематика првог обавезног модула омогућава да студенти усвоје знања која се односе на  основне принципе хематопоезе  и комплексне регулаторне процесе који доводи до пролиферације, диференцијације и сазревања крвних ћелија у физиолошким и патолошким условима, уз разумевање молекулских, интра и екстраћелијских механизама контроле пролиферације и диференцијације крвних ћелија. У другом обавезном модулу се студенти упознају са биологијом малигне ћелије, молекуларно генетским, имунолошким и биохемијским карактеристикама хематолошких неоплазми, као и савременим терапијским модалитетима, укључујући примену „циљне терапије“. Седам изборних модула пружају комплетну научну информацију, уз учешће и иностраних гостујућих професора МФУБ. У изборном модулу 1 студенти се упознају са свим хетерогеним, вишестепеним процесом трансформације нормалне хематопоетске ћелије у леукемијску ћелију. У изборном модулу 2 студенти стичу сазања о механизмима настанка хроничних лимфопролиферативних болести: лимфома, хроничних лифоцитних леукемија, као и имунопролиферативних обољења. У изборном модулу 3 студенти овладавају механизмима настанка хроничних мијелопролиферативних болести. У изборном модулу 4 стичу се сазнања о механизмима тромбозе повезане са малигнитетима која је је други водећи узрок смрти тих пацијената. Изборни модул 5 пружа сазнања о базичној хемостази која обухвата све урођене поремећаје хемостазног система, укључујући и хемофилије. Изборни модул 6 односи се на сазнања о урођеним и стеченим болестима лимфохематопоезног система дечијег доба. Изборни модул 7 пружа сва савремена сазнања о трансплантационој биологији  и адоптивној имунотерапији.

УСЛОВИ ЗА УПИС
Посебни: лица са завршеним интегрисаним академским студијама из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), која су показала смисао за научно-истраживачки рад у одговарајућој области што се доказује публикацијама у којима је кандидат аутор (један рад у часопису цитираном у Medline бази података у коме је кандидат аутор)

Општи: лица која су на свим претходним нивоима студија оставарила средњу оцену 8,00 или вишу; знање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе; одговарајуће компјутерске вештине; пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом.

САСТАВ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА
Проф. др Милена Тодоровић Балинт, редовни професор МФУБ
Проф др. Биљана Михаљевић, редовни професор МФУБ
Проф. др Драгана Вујић, редовни професор МФУБ
Проф. др. Андрија Богдановић, редовни професор МФУБ
Научни саветник Владан Чокић, Институт за медицинска истраживања, УБ

СПИСАК ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
Методологија научно-истраживачког рада
Биостатистика (базични курс)
Истраживачка етика
Информатика
Молекуларни механизми регулације хематопоезе
Фундаментални принципи патогенезе хематолошких неоплазми и савремени терапијски модалитети

СПИСАК ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА
Механизми леукемогенезе и савремени модалитети лечења акутних леукемија одраслих
Молекуларно генетичке и имунофенотипске одлике хроничних лимфопролиферативних неоплазми
Молекуларна патогенеза и савремена терапија мијелопролиферативних неоплазми(МПН) и мијелодиспластичних синдрома (МДС)
Тромбоза и инфламација код малигнитета
Урођени поремећаји коагулационог система
Педијатријска хематологија
Трансплантација матичних ћелија хематопоезе и адоптивна имунотерапија