Медицински факултет Универзитета у Београду је 9. децембра обележио 101 годину рада. Иако је Народна скупштина Краљевине Србије 4. марта 1905. године усвојила Закон о универзитету, по коме је Велика школа у Београду трансформисана у први српски универзитет, који се састојао од пет факултета: Теолошког, Филозофског, Правног, Медицинског и Технолошког, било је потребно још 15 година да се Медицински факултет и оснује. Деветог децембра 1920. године Медицински факултет је најзад почео са радом, говором професора Милана Јовановића-Батута у Свечаној сали Универзитета и првим предавањем професора анатомије Ника Миљанића.
Данас, закорачивши у други век постојања, Медицински факултет у Београду потврђује да је био и остао један од стубова развоја едукације и истраживања у области биомедицинских наука у нашој земљи.
На прослави, одржаној у Свечаној сали Медицинског факултета, декан, професор Лазар Давидовић, истакао је допринос Факултета у суочавању са највећим јавноздравственим изазовом савременог доба, пандемијом изазваном вирусом SARS-CoV-2, нагласивши да ће Факултет, едукацијом кадрова и научноистраживачким радом, увек имати активну улогу у борби за здравље.
Присутнима су се обратили и министар просвете и први потпредседник Владе, Бранко Ружић, председник САНУ академик Владимир Костић, министар здравља доц.др Златибор Лончар, ректор Универзитета у Београду проф др Владан Ђокић и други истакнути представници академске и стручне јавности.
Традиционално су додељене и награде за највећи допринос науци и образовању у протеклој школској години, као и награде најбољим дипломираним студентима.