Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je 9. decembra obeležio 101 godinu rada. Iako je Narodna skupština Kraljevine Srbije 4. marta 1905. godine usvojila Zakon o univerzitetu, po kome je Velika škola u Beogradu transformisana u prvi srpski univerzitet, koji se sastojao od pet fakulteta: Teološkog, Filozofskog, Pravnog, Medicinskog i Tehnološkog, bilo je potrebno još 15 godina da se Medicinski fakultet i osnuje. Devetog decembra 1920. godine Medicinski fakultet je najzad počeo sa radom, govorom profesora Milana Jovanovića-Batuta u Svečanoj sali Univerziteta i prvim predavanjem profesora anatomije Nika Miljanića.
Danas, zakoračivši u drugi vek postojanja, Medicinski fakultet u Beogradu potvrđuje da je bio i ostao jedan od stubova razvoja edukacije i istraživanja u oblasti biomedicinskih nauka u našoj zemlji.
Na proslavi, održanoj u Svečanoj sali Medicinskog fakulteta, dekan, profesor Lazar Davidović, istakao je doprinos Fakulteta u suočavanju sa najvećim javnozdravstvenim izazovom savremenog doba, pandemijom izazvanom virusom SARS-CoV-2, naglasivši da će Fakultet, edukacijom kadrova i naučnoistraživačkim radom, uvek imati aktivnu ulogu u borbi za zdravlje.
Prisutnima su se obratili i ministar prosvete i prvi potpredsednik Vlade, Branko Ružić, predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, ministar zdravlja doc.dr Zlatibor Lončar, rektor Univerziteta u Beogradu prof dr Vladan Đokić i drugi istaknuti predstavnici akademske i stručne javnosti.
Tradicionalno su dodeljene i nagrade za najveći doprinos nauci i obrazovanju u protekloj školskoj godini, kao i nagrade najboljim diplomiranim studentima.