Upisivanje ovog studijskog programa
Sva obaveštenja u vezi sa prethodnim i aktuelnim konkursima za upis ovog studijskog programa možete naći na stranici UPISI NA FAKULTET.
OSNOVNE INFORMACIJE
Master akademske studije
Aktuelni podaci koji se tiču izvođenja nastave, obaveštenja i rasporedi za studente se nalaze na studijskom portalu.
SPISAK MODULA
Master akademske studije iz Bioetike se organizuju za diplomirane studente Integrisanih akademskih studija Medicine, Stomatologije, Farmacije i Veterine, kao i oblasti koje su blisko povezane sa etičkim pitanjima u oblasti medicine i istraživanja (specijalna edukacija i rehabilitacija, pedagogija, andragogija, psihologija, socijalni rad, kao i pravne nauke). Ove master studije osposobljavaju studente koji inicijalno imaju različite akademske profile da efikasno komuniciraju i rade u interdisciplinarnom i multidisciplinarnom okruženju. Ovaj program će omogućiti istraživačima iz zemlje i regiona sticanje znanja i ekspertize u oblasti Bioetike, a samim tim i efikasnije učešće u međunarodnim programima u kojima je poštovanje etičkih standarda neophodan i važan preduslov. Studijski program će omogućiti sticanje znanja i iz osnovnih principa i normi u oblasti Bioetike, savladavanje veština kritičke analize etičkih problema i razvijanje osetljivosti i posvećenog odnosa u rešavanju kompleksnih etičkih problema, sa posebnim osvrtom na vulnerabilne grupe.
Master akademske studije iz Bioetike čine obavezni i izborni predmeti sa ukupno 60 ESPB. Skup obaveznih predmeta je isti za sve polaznike, a sastoji se od 7 predmeta sa ukupno 39 ESPB. Posle odslušanih obaveznih predmeta studenti se opredeljuju za 3 izborna predmeta (ukupno 11 bodova) od ponuđenih 8 predmeta. Napisani završni rad nosi 10 ESPB, što zajedno čini 60 ESPB. Način završetka master akademskih studija iz Bioetike predviđena je javna odbrana rada.
Studenti se osposobljavaju da prihvate opšte kompetencije u okviru osnovnih domena znanja u oblasti medicinske i istraživačke etike. Savladavanjem studijskog programa studenti će steći praktično iskustvo u opisivanju i analiziranju etičkih problema, u kritičkoj proceni literature, tumačenju i kompariranju pristupa etičkim pitanjima, uz prihvatanje poželjnih stavova u vezi sa etičkim principima i promovisanje etičkih normi putem društveno-odgovornog ponašanja. Predmetno-specifične kompetencije uključuju znanja i veštine iz metodologije istraživanja, pojmova i standarda etike u istraživanju i u medicinskoj praksi, etike međunarodnog javnog zdravlja i istraživanja u ovoj oblasti. Značajan segment predmetno-specifičnih kompetencija se odnosi i na kompetencije u odgovornom planiranju i izvođenju istraživanja, etičkim pitanjima u humanoj reprodukciji, pravnim pitanjima, etičkim pitanjima različitih životnih doba, etičkom pristupu u radu sa oglednim životinjama kao i savremenim i aktuelnim pitanjima u bioetici (transplantacije, pristup transrodnim osobama, itd).
Po savladavanju studijskog programa i sadržaja učenja polaznici će biti kompetentni da implementiraju etičke standarde u istraživačkim i zdravstvenim programima, razvijaju i konstantno evaluiraju primenu etičkih normi u biomedicinskih istraživanjima i kliničkoj praksi.
Master akademske studije se organizuju iz graničnih oblasti medicine i osposobljavaju studente koji inicijalno imaju različite akademske profile da efikasno komuniciraju i rade u interdisciplinarnom i multidisciplinarnom okruženju.
Master akademske studije fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem čine obavezni i izborni predmeti sa ukupno 60 ESPB. Skup obaveznih predmeta je isti za sve polaznike, a sastoji se od 7 predmeta sa ukupno 25 bodova ESPB. Posle odslušanih obaveznih predmeta studenti se opredeljuju za 3 izborna predmeta (ukupno 15 bodova) od ponuđenih 22 predmeta. Napisani završni rad nosi 20 ESPB, što zajedno čini 60 ESPB. Način završetka master akademskih studija fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem je javna odbrana rada.
Studijski program pruža neophodna znanja i veštine za analizu i unapređenje uloge fizičke aktivnosti i vežbanja u očuvanju i unapređenju kvaliteta života povezanog sa redovnim vežbanjem, prevencijom i terapijom bolesti. Na osnovu dokaza iz istraživanja i dobre pakse, razvijaju se veštine individualnog planiranja, doziranja i kontrole programa vežbanja i njegovo sprovođenje kroz formiranje i funkcionisanje multidisciplinarnih timova.
Metode izvođenja nastave uključuju interaktivna prezentacije u kojima se predavanja odvijaju uz postavljanje pitanja, aktivno učestvovanje studenata, vizuelna sredstva i štampane materijale. Studenti se uključuju u edukativni proces i kroz diskusije u malim grupama u kojima aktivno razmenjuju ideje, razmišljanja, postavljaju pitanja i dobijaju odgovore uz prisustvo nastavnika koji potpomaže diskusiju. Studije slučaja služe za prikaz realnih scenarija iz oblasti individualnog doziranja vežbanja u zdravstene namene i fokusiraju se na specifične teme i probleme; studenti čitaju ovakve studije slučaja i potom referišu nakon individualnog rada ili rada u malim grupama. „Brainstorming“ („vrtlog ideja“) u kojem studenti navode svoje ideje, razmišljanja, shvatanja i definicije pojedinih pojmova, povremeno se koristi sa ciljem da se stimuliše njihova kreativnost i aktivno uključivanje u proces nastave. Veoma često se koristi i tehnika nominalne grupe radi postizanja grupnog konsenzusa u rešavanju zadatih problema u procesu izvođenja nastave. Ispitivanje putem eseja – seminarskog rada koji se predaje u pismenoj formi i potom usmeno prezentuje, važan su deo nastave, a cilj je da se provere sposobnosti studenta da organizuje i izrazi vlastite ideje o uočenim naučnim i praktičnim problemima. Završni ispiti u okviru pojedinih predmeta kojim se procenjuje stečeno znanje, uključuje pored pisanja i odbrane eseja i testove sa pitanjima koja imaju po 5 ponuđenih odgovora od kojih je samo jedan tačan, a koji su povezani sa nastavnim sadržajima.
Za više informacija o „Master akademske studije fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem“ : http://www.medicinasporta.med.bg.ac.rs/