Obrazac za podnošenje prigovora

Molimo Vas da popunite sva obavezna polja u obrascu za podnošenje prigovora. Nakon uspešnog slanja prigovora na imejl koji ste naveli kao kontakt biće poslata automatska potvrda o prijemu primedbe sa podacima koje ste uneli.

Termini podnošenja primedbi

Primedbe se mogu podneti na preliminarnu listu kandidata sa brojem bodova iz srednje škole nakon prijave kandidata i preliminarnu rang listu nakon prijemnog ispita.

Избор писма

Интегрисане академске студије

//Интегрисане академске студије
Интегрисане академске студије 2019-02-06T10:26:38+00:00

Интегрисане академске студије медицине за стицање академског назива доктор медицине, које се изводе на Медицинском факултету у Београду, трају 6 година односно 12 семестара или 5500 часова активне наставе. Настава је јединствен процес која се одвија кроз предавања, вежбе, семинаре, клиничку праксу и клиничког стажа. Клинички стаж је у функцији израде завршног дипломског испита.

Настава се изводи по плану и програму који је акредитован од стране Универзитета у Београду и Наставно научног већа Медицинског факултета у Београду. Наставни процес појединог предмета одвија се у току једног, а највише у току два семестра у складу са планом извођења наставе. Укупно ангажовање студената у оквиру студијског програма интегрисаних академских студија медицине изражава се ЕСПБ бодовима. Вредност једног ЕСПБ бода одговара, у просеку, радном ангажовању студента од 25 часова. Укупнaн број бодова у једној академској години износи 60 ЕСПБ, односно 360 ЕСПБ за комплетне студије медицине.

У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету. Студент остварује бодове предвиђене за предмет након завршног испита.

Наставни план студијског програма омогућава да студент током прве године студија усвоји основна знања из базичних медицинских и академско образовних наука ( Хумана генетика, Анатомија, Хистологија и ембриологија, Медицина и друштво, Енглески у медицини 1) као и стручно – апликативних предмета (Основи клиничке праксе 1 и Прва помоћ). Током друге године студија, поред опште-образовних предмета (Енглески језик у медицини 2) студенти стичу знање из базичних медицинских наука ( Медицинске физиологије, Медицинске биохемије и хемије, Микробиологије и имунологије и Епидемиологије ) и знање и вештине неопходне за савладавање наставног програма клиничких предмета (Основи клиничке праксе 2). Наставним планом треће године студија обухваћени су предмети из категорије базичних медицинских наука (Патологија, Патолошка физиологија и Фармакологија и токсикологија) и клиничких знања и вештина (Клиничка пропедевтика, Радиологија и нуклеарна медицина). Током IV, V и VI године студија студенти стичу образовање из области клиничких наука (Интерна медицина, Инфективне болести, Клиничка микробиологија, Неурологија, Психијатрија, Дерматовенерологија, Педијатрија, Гинекологија са акушерством, Хирургија, Офталмологија, Оториноларингологија са максилофацијалном хирургијом), као и базичних наука ( Хигијена и медицина рада, Судска медицина и Клиничка фармакологија).

Изборна настава омогућава студентима да стекну додатна знања и вештине из области медицине за који показују посебни интерес. Овај вид наставе остварује се кроз изборне предмете који се реализују на свим годинама студија. Студент на почетку академске године бира два изборна предмета из листе понуђених предмета.

У XII семестру студијског програма предвиђен је клинички стаж у трајању од 435 часова практичне наставе у оквиру које студент пише и брани завршни дипломски рад.

Сви облици активне наставе базирају на раду у малим групама што подразумева максималан број од 80 студената на предавањима и 6 до 12 студената у групи за практичну наставу. Инсистира се на интерактивној настави као савременој методи извођења наставе, која омогућава студентима боље разумевање програмске материје, усвајање инвентивног знања, формирање сопствених ставова и усвајање постојећих научних доктрина.

Лабораторијске и клиничке вештине студенти изводе самостално или путем демонстрација вештина од стране наставника или сарадника. За сваку клиничку вештину дефинисан је ниво компентенције студената:

  • студент има само теоријско знање о вештини
  • студент посматра процедуру, али је не изводи самостално
  • студент изводи процедуру самостално, али не рутински
  • студент изводи процедуру рутински.

Савладавањем наставног плана и програма интегрисаних академских студија медицине на Медицинском факултету Универзитета у Београду студенти добијају знања и савладавају вештине неопходне за самостално бављење струком.

Календар наставе за школску 2018/2019. годину

Зимски семестар

Настава за студенте свих година студија почиње 1. октобра 2018. године и траје до          12. јануара 2019. године.

Зимски распуст

Од 4.  до 17. фебруара 2019. године.

Летњи семестар

Настава за студенте свих година студија  почиње 18. фебруара 2019. године и траје  до      31. маја 2019. године.

Испитни рокови у школској 2018/2019. години

1. Јануарски испитни рок                од 21. до 31. јануара 2019.

2. Фебруарски испитни рок                        од 18. до 28. фебруара 2019.

3. Априлски испитни рок               од 15. до 20. априла 2019.

4. Јунски испитни рок                    од 10. до 22. јуна 2019.

5. Јулски испитни рок                    од8. до 15. јула 2019.

6. Септембарски испитни рок       од 27. августа до 10. септембра 2019.

7. Октобарски испитни рок                       од 23. септембра до 30.септембра 201.

Додатни апсолвентски испитни рокови (и студенти VI године шк. 2018/19)

1.       Новембарски испитни рок                       од 13. до 20.новембра 2018.

2.       Децембарски испитни рок                       од 17. до 25. децембра 2018.

3.       Мартовски испитни рок                од 11. до 19. марта 2019.

4.       Мајски испитни рок                      од 13. до 21.маја 2019.

 

Календар празника у шк. 2018/2019.

Нерадни дани:

11. новембар 2018. (недеља) – Дан примирја у Првом светском рату

(не ради се понедељак 12.новембар.2018)

1. и 2. јануар 2019. ( уторак и среда) – Нова година

7. јануар 2019. (понедељак) – Божић

15.  и 16. фебруар 2019. (петак и субота) – Дан државности РС

26. 27. 28. 29. април 2019. – Велики петак и Васкрс

(не ради се од 26. априла до 5. маја 2019.)

1. и 2. мај 2019. (среда и четвртак) – Празник рада

 

Празници који се празнују радно:

27. јануар 2019.  – Свети Сава,

22. април 2019.  –  Дан сећања на жртве фашизма у II светском рату ,

9. мај 2019. – Дан победе,

28. јун 2019. – Видовдан

Вести

Прва година

Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: AНАТОМИЈА
Наставник (Презиме, средње слово, име): Бранислав Филиповић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 22
Услов:  Нема
Циљ предмета.
Упознавање студената са изгледом и грађом људског тела
Омогућавање будућим лекарима да стекну непосоредан увид у изглед, положај и међусобне односе мишића, крвних и лимфних судова, живаца, костију и унутрашњих органа човека.
Површинска анатомија приказује односе унутрашеих структура према елементима видљивим на површини тела (оријентационе тачке на телу, конвенционалне линије, палпабилне остеолошке структуре)
Исход предмета
Знање анатомије лекарима омогућава

  1. Оријентацију на пацијенту где се налазе органи потребни за евентуалне претраге
  2. Познајући морфологију здравог органа утврде могуће патолошке промене на основу измене морфологије
  3. Брзу оријентацију везану за жалбе пацијента које се односе на болове у у одређеном региону, односно адекватну орјентацију који би орган или органскии системи могли бити захваћени болешћу на основу физикалног прегледа, инспекцијског, палпаторног и аускултаторног налаза
  4. Добро тумачење снимака људског тела добијених на основу метода визуелизације, од стандардног рентгенског снимка, до приказа добијених савременим технологијама (компјутерска аксијална томографија, нукеларна магнетна резонанца, ултрасонографија и друге)
Садржај предмета
Теоријска настава
Општа анатомија: Упознавање са основним анатомским појмовима и општим одредницама везанима за људско тело и делове тела.
Анатомија горњег екстремитета: Упознавање са крвнм и лимфним судовима горњег екстремитета, топографским и клинички важним односима у горњем екстремитету
Анатомија доњег екстремитета: Упознавање са крвнм и лимфним судовима доњег екстремитета, топографским и клинички важним односима у доњег екстремитету
Анатомија грудног коша: упознавање са елементима који сачињавају зидове грудног коша, елементима горњег, доњег и задњег медијастинума, као и структурама респираторног система
Анатомија трбуха:  упознавање са елементима који сачињавају зидове трбуха, његовим слабим тачкама, структурама над и подмезоколичног спрата, као и ретроперитонеалним елементима, њиховим изгледом и међусобним односима.
Анатомија мале карлице:  упознавање са елементима који сачињавају зидове мале карлице, мишићима међице, васкуларним и нервним елементима, положајем и односима репродуктивних органа оба пола, мокраћних органа и изсводног дела дигестивног система.
Анатомија главе и врата: Упознавање са структурама које се налазе у глави и врату, мишићима, крвним и лимфним судовима, можданим и периферним живцима вратног живчаног сплета, изгледом, положајем и односима органа и органских система у глави врату, изгледом, грађом и функцијом чула
Анатомија централног нервног система: Упознавање са изгледом, поделом и макроморфологијом централног нервног система, спољашњом и унутрашњом морфологијом свих његових делова и важнијих путева који повезују наведене структуре.Практична настава:
Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Долажење до сазнања методом анатомске дисекције кадавера о изгледу, положају и садржају свих делова тела, органа и органскох система
Семинарска настава одржава се у компјутерским учионицама и дискусионим групама. У компјутерским учионицама студенти су у могућности да прате савремене технологије приказа људског тела у дигиталној форми, презентације са предавања и да, у форми семинарских радова, науче да претражују литературу и презентују свој приступ одређеној проблематици везаној за анатомију. У дискусионим групама расправља се о питањима која нису довољно расветљена на предавањима и вежбама.
Литература
Мијач М, Благотић М, Ђорђевић Љ, Теофиловски Г. Анатомија човека – Остеологија. Савремена администрација, Београд, 2004.
Илић А. Анатомија човека – горњи екстремитет. Савремена администрација, Београд, 2004.
Мрваљевић Д. Анатомија човека – доњи екстремитет. Савремена администрација, Београд, 2004.
Богданвић Д. Анатомија човека – грудни кош. Савремена администрација, Београд, 2002.
Мијач М, Драганић В, Радоњић В. Анатомија човека – Трбух и мала карлица. Савремена администрација, Београд, 2001.
Теофиловски – Парапид Г, Филиповић Б, Николић В. Анатомија човека – мала карлица. Техничка књига, Београд 2001.
Јеличић Н, Јовановић С. Анатомија човека – Глава и врат. Савремена администрација, Београд, 2005.
Илић А, Благотић М, Малобабић С, Радоњић В, Простран М, Тошевски Ј.Анатомија централног нервног система. Савремена администрација, Београд, 2005.
Маринковић С, Милисављевић М. Неуроанатомија. Наука, Београд, 2001.
Филиповић Б, Ђулејић В. Основи базичне и примењене анатомије ЦНС. Романов, Бања Лука, 2007.
Јовановић С. и сарадници. Анатомски атлас. Савремена администрација, Београд, 2004.
Драганић В, Јеличић Н, Ђорђевић Љ, Радоњић В, Пејковић Б. Анатомија човека – приручник за практичну наставу за студенте медицине. Савремена администрација, Београд, 2005.
Група аутора. Практични атлас централног нервног система. Qуарк, Београд, 2008.
Милисављевић М, Маликовић А. Атлас анатомије пресека. Бит инжењеринг, Београд, 2007.
Малобабић С, Кривокућа Д, Пушкаш Л. (уредници) Основни принципи функционалне неуроанатомије.  Qуарк, Београд, 2007.
Студијски програм: Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ХИСТОЛОГИЈА И ЕМБРИОЛОГИЈА
Шеф Катедре : Ван. проф. др Тамара Кравић-⁠Стевовић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 13
Услов: нема услова
Циљ предмета:
Основни циљ хистологије је да омогући студентима познавање и разумевање састава и структуре ћелија, ткива и органа на нивоу светлосне и електронске микроскопије у односу на њихову функцију. Основни циљ ембриологије је свеобухватно разумевање развића свих ћелија, ткива и органа људског организма, од оплођења до рођења, и у овом светлу упознавање са настајањем различитих развојних аномалија и дефеката.
Исход предмета
Познавање основа грађе ћелија, ткива и органа у односу на њихову функцију.Познавање развића целокупног организма као и узрока и начина појаве развојних аномалија.
Вештина руковања микроскопом, вештина препознавања основних структурних елемената ткива и органа и вештина међусобног разликовања ткива, органских система и органа.
Поставља основу за разумевање анатомских структура и односа органа, као и за разумевање патолошко-клиничких ентитета везаних за поремећаје у развоју.
Садржај предмета:
Теоријска настава
Стицање основних знања ћелијске биологије представља саставни део предмета.
Упознавање карактеристика ћелијских популација и ванћелијског матрикса у оквиру четири основна ткива и њихова интеграција у органе, односно микроскопске карактеристике свих органских система човечијег тела представља садржај хистологије. У настави се обрађују нормална хумана хистологија и функционални значај микроанатомских структура.
Ембриологија проучава развиће целокупног организма: свих ћелија, ткива, органа и органских система. Паралелно са проучавањем нормалних развојних процеса прати и описује узроке и начин појаве развојних аномалија и дефеката.
Практична настава
Микроскопирање, цртање и обележавање хистолошких препарата. Рад у компјутерској учионици, припрема семинара.
Литература:
1. Хистологија, група аутора, Медицински факултет у Београду, 2007.
2. Практикум за хистолошке вежбе, проф. др Д. Трпинац, проф. др Б. Стефановић, доц. др М. Обрадовић
3.Репетиторијум хистологије и ембриологије, проф. др Д. Трпинац и доц. др М. Обрадовић, Медицински факултет, 2013.

Your Content Goes Here

Врста и ниво студија: Студије другог степена
Назив предмета: Енглески језик 1
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. др Софија Мићић Кандијаш
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ:
Услов: Нема
Циљ предмета
Изградња језичких вештина и знања потребних за свакодневну професионалну писмену и усмену комуникацију, праћење стручне литературе у стручном и научном раду и часописима. Даље, јачање граматичке основе, јачање и изградња вокабулара – стручног и свакодневног, јачање способности писменог и усменог изражавања (писање научних и стручних радова, упута, званичних писама, памфлета и сл).
Исход предмета 
Да се студент служи научном и стручном литературом, да доста добро говори и пише језик медицине и да влада стручном терминологијом фундаменталних медицинских предмета
Садржај предмета
Теоријска настава Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Енглески језик данас не сматра се страним језиком већ језиком кога би требало сви да знају као изворни језик. Поред знања општег енглеског језика, неопходно је савладати језик медицине који има посебне карактеристике у свим његовим видовима. Језичке вештине читања и говора добијају посебан значај, а заступљене су и вештине слушања и писања. Највећи део рада на часу обавља се у паровима или малим групама где се размењују информације и расправља о медицинским темама. Остале активности укључују игре с улогама, групне дискусије и вежбе хватања белешки са предавања. Од студената се очекује да ураде мали пројекат или додатно читају у библиотеци, и да онда дају кратак усмени приказ свог рада
Литература

Mićić, S., English for Medical Purposes.
Libri Medici, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2013.

Mićić, S. Medicinski rečnik (englesko-srpski/srpsko-engleski), 2.
dopunjeno izd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,  2011.

Помоћна литература

Приручник: Vukčević Lackovć. B. (2017). Concise English Grammar for Students of Medicine and Related Sciences I. Libri medici.

Your Content Goes Here

Your Content Goes Here

Друга година

Студијски програм/студијски програми :Интегрисане студије медицине

Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена

Назив предмета: Енглески језик  2

Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. др Софија Мићић Кандијаш

Статус предмета: обавезан

Број ЕСПБ: 3

Услов: положени сви испити прве  године

Циљ предмета

Изградња језичких вештина и знања потребних за свакодневну професионалну писмену и усмену комуникацију, праћење стручне литературе у стручном и научном раду и часописима. Даље, јачање граматичке основе, јачање и изградња вокабулара – стручног и свакодневног, јачање способности писменог и усменог изражавања (писање научних и стручних радова, упута, званичних писама, памфлета и сл).

Исход предмета

Да се студент служи научном и стручном литературом, да доста добро говори и пише језик медицине и да влада стручном терминологијом фундаменталних медицинских предмета

Садржај предмета

Теоријска настава

Енглески језик данас не сматра се страним језиком већ језиком кога би требало сви да знају као изворни језик. Поред знања општег енглеског језика, неопходно је савладати језик медицине који има посебне карактеристике у свим његовим видовима. Језичке вештине читања и говора добијају посебан значај, а заступљене су и вештине слушања и писања. Највећи део рада на часу обавља се у паровима или малим групама где се размењују информације и расправља о медицинским темама. Остале активности укључују игре с улогама, групне дискусије и вежбе хватања белешки са предавања. Од студената се очекује да ураде мали пројекат или додатно читају у библиотеци, и да онда дају кратак усмени приказ свог рада.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Литература

Mićić, S., English for Medical Purposes.

Libri Medici, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2013.

Mićić, S. Medicinski rečnik (englesko-srpski/srpsko-engleski), 2.

dopunjeno izd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,

2011.

Студиjски прoгрaм: Интeгрисaнe aкaдeмскe студиje мeдицинe
Врстa и нивo студиja: Студиje првoг и другoг стeпeнa
Нaзив прeдмeтa: EПИДEMИOЛOГИJA
Нaстaвник: Прoф. др Taтjaнa Пeкмeзoвић
Стaтус прeдмeтa: oбaвeзaн
Брoj EСПБ: 3
Услoв: нeмa услoвa
Циљ прeдмeтa:
Oснoвни циљ прeдмeтa Eпидeмиoлoгиja je дa oмoгући студeнтимa пoзнaвaњe и рaзумeвaњe бaзичних eпидeмиoлoшких принципa и мeтoдa, кao и aнaлизe и интeрпeтaциje eпидeмиoлoшких пoдaтaкa и прeпoрукa зa прeвeнциjу и сузбијање бoлeсти.
Исхoд прeдмeтa:
Пoрeд стицaњa тeoријског знaњa студeнти би трeбaлo и дa oвлaдajу вeштинaмa кoje сe oднoсe нa изрaчунaвaњe и интeрпрeтaциjу мeрa учeстaлoсти бoлeсти у пoпулaциjи, aнaлизу дизajнa eпидeмиoлoшких студиja и рaзличитих приступa прeвeнциjи, штo би вoдилo рaзумeвaњу знaчaja eпидeмиoлoшкoг приступa у изучaвaњу eтиoлoгиje бoлeсти, прeвeнциjи и сузбијању пoрeмeћaja здрaвљa.
Сaдржaj прeдмeтa:
Teoриjскa нaстaвa
Teoриjскa нaстaвa oбухвaтa oблaсти вeзaнe зa мeрeњe учeстaлoсти бoлeсти у пoпулaциjи, спeцифичнoсти нaшe нaциoнaлнe пaтoлoгиje, прикaз нajзнaчajниjих кaрaктeристикa eпидeмиoлoшких мeтoдa укључуjући и кoнцeпт узрoчнoсти, eпидeмиoлoшкe мoдeлe и кoнцeптe бoлeсти, eпидeмиoлoшки нaдзoр, истрaживaњe eпидeмиje, прeвeнциjу, бoлничкe инфeкциje и oснoвe клиничкe eпидeмиoлoгиje.
Прaктичнa нaстaвa
Toкoм прaктичнe нaстaвe студeнти сe oспoсoбљaвajу зa изрaчунaвaњe и интeрпрeтaциjу пoкaзaтeљa учeстaлoсти бoлeсти у пoпулaциjи, aнaлизу дизajнa рaзличитих eпидeмиoлoшких студиja, рaзмaтрaњe прирoднoг тoкa бoлeсти, истрaживaњe eпидeмиje, изрaчунaвaњe и тумaчeњe пaрaмeтaрa скрининг тeстa, кao и рaзумeвaњe oснoвних принципa имунизaциje.
Oсaм вeжби прилaгoђeнo je зa нaстaву у кoмпjутeрскoj учиoници.
Литeрaтурa:
1. Влajинaц Х, Jaрeбински M (урeд.). Eпидeмиoлoгиja (друго издaњe). Meдицински фaкултeт Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Бeoгрaд, 2009.
2. Глeдoвић З, Гргурeвић A, Jaнкoвић С, Jaрeбински M, кисић-Teпaвчeвић Д, Maксимoвић J, Maксимoвић Н, Maркoвић-Дeнић Љ, Пeкмeзoвић T, Рaткoв И, Шипeтић-Груjичић С, Влajинaц Х. Прaктикум из eпидeмиoлoгиje. Meдицински фaкултeт Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Бeoгрaд, 2008.
Студијски програм/студијски програми :Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: МЕДИЦИНСКА БИОХЕМИЈА СА ХЕМИЈОМ
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф.др Богдан Ђуричић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 14
Положени испити прве године студија
Циљ предмета.

Основни циљ предмета је да упозна студенте са:

а) аспектима ензимологије, улогом ензима у катализи биолошких реакција и механизмима регулације ензимске активности

б) метаболизмом угњених хидрата, липида и протеина, енергетским аспектом различитих метаболичких процеса и начинима њихове регулације у нормалним и патолошким условима

ц) принципима организације генома еукариота, и детаљима преноса информација са ДНК до нивоа функционалног протеина

д) организацијом ендокриног система, механизмом деловања хормона, њиховим ефектима као и поремећајима који су узроковани променама хормонског статуса

е) биохемијским  карактеристикама појединих ткива

ф) принципима и могућностима лабораторијске дијагностике поремећаја насталих на нивоу ћелије, ткива и органа

Исход предмета

Знање стечено у току наставе биохемије, омогућава доктору медицине да:

а) разуме патогенетске механизме различитих обољења насталих на нивоу генома, ензима (ензимопатије), оштећења ћелија и ткива (апоптоза, некроза, слободни радикали)

б) препозна могуће узроке настанка патолошких стања на нивоу различитих ткива

ц) одреди врсту болесничког материјала за постављање дијагнозе болести

д) правилно интерпретира биохемијски налаз

Садржај предмета

Теоријска настава

Ензимологија: Природа хемијских реакција у ћелији. Термодинамске основе ензимске катализе. Организација молекула ензима. Коензими. Механизми ензмиске катализе. Номенклатура и класификација ензима. Формални аспекти ензимске кинетике. Инхибитори ензимске активности. Фактори који утичу на брзину ензимски каталисаних реакција.

Општи аспекти метаболизма: Природа, подела, регулација и значај регулације метаболичких путева. Интермедијерни метаболизам. Варење и трансформација угљених хидрата, липида и протеина. Биоенергетика и биолошке оксидаце.Стварање редукционих еквивалената. Оксидативна фосфорилација. Краткорочно и дугорочно чување енергије у ћелији. Пируват дехидрогеназни комплекс. Циклус трикарбоксилних киселина. Метаболизaм угљених хидрата. Метаболизам липида. Метаболизам протеина.

Организација и функционисање генома еукариота: Структура и организација ДНК. Структура и врсте РНК. Синтеза протеина. Стварање функционалног протеина.

Сигнални путеви:  Дефиниција, структура и механизам деловања сигналних молекула. Хијерархијска организација ендокриног система. Синтеза, разградња, механизам деловања и поремећаји везани за појединачне хормоне. Увод у ћелијску биологију и биохемијске карактеристике појединих ткива.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Биохемијске лабораторијске дијагостичке методе: коришћење аутоматских пипета; прављење раствора; извођење метода за иднтификацију протеина и шећера у растворима (телесним течностима); употреба колориметра и познавање одређивање концентрације аналита у испитиваном узорку (помоћу стандардне криве, стандардног раствора или моларног апсорпционог коефицијента); употреба центрифуге; биохемијске методе за квантитативно одређивање концентрације глукозе, триацилглицерола, холестерола, креатинина, урее, билирубина, мокраћне киселине, концентрације електролита; мерење активности ензима у телесним течностима;  упознавање специфичности испитивања различитих телесних течности (урин).

Литература

  1. Харперов преглед биохемије D.W. Martin, P.A. Mayers, V.W. Rodwell, G. Daryl,  Савремена администрација, Београд, 1992
  2. Биохемија, Ковачевић Д. Савремена администрација, Београд, 2003
  3. Приручник за вежбе из биохемије, Симић Т., Марковић И., Петронијевић Н., Исаковић А. Медицински факултет, Београд, 2008
  4. Ензимологија кроз питања и одговоре, Симић Т, Савић радојевић А., Пљеша Ерцеговац М., Медицински факултет, Београд, 2008
  5. Енергетски метаболизам кроз питања и одговоре, Марковић И., Исаковић А.  Медицински факултет, Београд, 2008
  6. ДНК, РНК и синтеза протеина  кроз питања и одговоре, Петронијевић Н., Мисирлић Денчић С.  Медицински факултет, Београд, 2008
  7. Биохемијске карактеристике преноса сигнала  кроз питања и одговоре, Симић Т.,Петронијевић Н., Марковић И., Исаковић А., Радоњић Н. Медицински факултет, Београд, 2008
Студијски програм: Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Медицинска физиологија
Наставници: Јовановић Томислав, редовни професор, Сузић Славица, редовни професор, Митровић Душан, редовни професор, Ђурић Драган, редовни професор, Шћепановић Љиљана, редовни професор, Којић Звездана, редовни професор Станојловић Оливера, редовни професор,  Мазић Сања, доцент, Рашић-Марковић Александра, доцент, Нешић Дејан, доцент, Стевановић Дарко, доцент, Петровић Милош, доцент, Бркић Предраг, доцент.
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 18
Услов: положени испити прве године интегрисаних студија студија медицине
Циљ предмета.
Проучавање функција, регулације и интеграције рада ћелија, ткива, органа и органских система у функционалну целину, тј. функционисања здравог људског организма
Исход предмета
Стицање знања из молекуларне, целуларне, физиологије органа и интегративне хумане физиологије, са посебним нагласком на механизме, регулацију и повратно-спрежну контролу, који надзиру и регулишу животне процесе и функционалну равнотежу, тј. одржавају хомеостазу
Садржај предмета (укупно 268 часова наставе. Катедра за медицинску физиологију 251 час, Катедра за биофизику у медицини 15 часова, Катедра за хемију у медицини 2 часа)

А. Теоријска настава, Б.  Семинари, Ц.  Практична настава, Д. Изборна настава.

А.Теоријска настава (112 часова теоријске наставе плус 11 часова Биофизике у медицинској физиологији /24 методске јединице) Увод у медицинску физиологију. Хомеостаза и контролни механизми. Транспорти кроз биолошке мембране. Телесне течности. Физиологија ексцитабилних ткива. Физиологија мишића. Општа неурофизиологија. Сензорна физиологија. Физиологија чула (специјални сензорни системи). Моторна неурофизиологија.Ааутономни нервни систем. Више нервне функције и лимбички систем. Физиологија срца. Физиологија циркулације. Физиологија крви. Физиологија бубрега.  Физиологија дисања. Ацидо-базна равнотежа. Физиологија гастроинтестиналног система. Енергетика и метаболизам. Физиологија исхране. Терморегулација. Увод у ендокринологију и неуроендокрина интеграција: хипоталамо-хипофизни систем. Физиологија ендокриних жлезда. Физиологија репродуктивног система.
Б. Семинарска настава (34 часова семинарске наставе/17 семинара плус 2 семинара/4 часа Биофизика у медицинској физиологији плус 1 семинар/2 часа Хемија у медицинској физиологији) Ц. Практична настава (105 часова практичне наставе/27 вежби)

Практична настава се састоји од лабораторијског рада, интерактивне компјутерске симулације експеримената и решавања проблема (задатака) у вези са хомеостазом.

Д. Изборна настава (6 изборних предмета/30 часова по предмету)

Студијски програм: интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: студије првог и другог степена
Назив предмета: МИКРОБИОЛОГИЈА
Шеф катедре: проф. др Бранислава Савић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 11
Услов: положени сви испити прве године
Циљ предмета

Основни циљ предмета је  да упозна студенте са:

а) биолошким карактеристикама инфективних агенаса (морфологија, структура, антигенска грађа, патогеност и вируленција, размножавање, осетљивост и отпорност микроба на физичке и хемијске агенсе)

б) патогенетским процесима на нивоу интеракције домаћина и инфективног агенса

в) принципима и могућностима лабораторисјке дијагнозе обољења изазваних инфективним агенсима

Исход предмета

Знање стечено у току наставе микробиологије омогућава доктору медицине да:

а) препозна могуће узрочнике инфективних болести у склопу клиничких манифестација

б) одреди врсту болесничког материјала за постављање дијагнозе болести

в) правилно интерпретира микробиолошки налаз

г) примени мере контроле и превенције инфективних болести

Садржај предмета

Теоријска настава

Општа и специјална бактериологија. Биолошке каректеристике бактеријске ћелије ( морфологија, структура и физиолошки процеси, патогеност, вируленција, осетљивост на физичке и хемијске агенсе). Бактеријске врсте од значаја за хуману медицину. Основни принципи микробиолошке дијагностике инфекција изазване бактеријама.

Општа и специјална вирусологија. Биолошке карактеристике вируса (структура, репликација, однос вируса и ћелије домаћина, осетљивост на физичке и хемијске агенсе). ДНК и РНК вируси од значаја за хуману медицину. Генетичке карактеристике вируса. Основни принципи вирусолошке дијагностике вирусних инфекција.

Паразитологија. Морфологија, биологија и методе идентификације протозоа и хелмината.

Микологија: морфологија, биологија и методе идентификације глјива-

Артроподе значајне за хуману медицину.

Практична настава: вежбе и семинари

Литература

1. Медицинска бактериологија. Уредник Милена Швабић Влаховић, Савремена администрација, Београд, 2005.
2. Вирусологија. Уредници Тања Јовановић и Љубиша Марковић, Libri Medicorum, Медицински факултет, Београд, 2008.
3. Практикум из микробиологије и имунологије. Уредник Тања Јовановић, Савремена администрација, Београд, 2001.
4.Медицинска паразитологија, приручник за практичну наставу. Крањчић Зец И. и сар. Савремена администрација, Београд, 2000.
5. Медицинска протозоологија. Крањчић Зец И. и сар. Libri Medicorum, Медицински факултет у Београду, Београд, 2006.
6. Медицинска хелминтологија. Арсић Арсенијевић В. Елвод-Принт, Лазаревац, 2003.
7. Радна свеска за практичну наставу из микробиологије и имунологије. Група аутора.
Libri Medicorum, Медицински факултет у Београду, Београд, 2011.
8. Медицинска микробиологија. Е. Javetz, Ј. Melnik, Е. Adelberg, Савремена администрација, Београд, 2000.

Студијски програм/студијски програми :Интегрисан студије медицине студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Основи клиничке праксе 2
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. Др Даница Грујчић и Доц. Др Дејана Вуковић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 3
Услов: положени сви испити прве године студија
Циљ предмета

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

Циљ предмета је да упозна студенте са принципима рада хируршких одељења и вештинама које се свакодневно изводе при раду са пацијентима:

а) принципима асепсе и антисепсе, како на одељењима тако и у операционој сали,

б) радом са хируршким инструментима и начинима пласирања хируршког шава и хируршког чвора,

в) радом са пацијентима у одељењима интензивне неге, преоперативном припремом и постоперативном негом болесника

Лекар у заједници

Основни циљ предмета је  да упозна студенте са:

а) структуралним и културалним факторима који утичу на здравље појединца и заједнице

б) активностима у заједници којима се делује на унапређење здравља појединца

Исход предмета

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

Знање стечено у току практичне наставе ОКП 2 омогућава доктору медицине да:

а) зна да примењује принципе асепсе и антисепсе у свакодневном раду као и да контролише начин стезилизације инструмената, завојног материјала и веша

б) зна како да стави хируршки шав и да веже чвор, да превије рану, као и да препозна компликације у зарастању ране,

в) зна начине рада са пацијентима на хируршким одељењима и у интензивној нези

г) уме да да интравенску терапију болеснику,

д) зна како се пласира уринарни катетер и назогастрична сонда, као и како се одржава проходност дисајних путева код тешких пацијената.

ђ) зна принципе извођења торакалне, абдоминалне и лумбалне пункције.

ЛЕКАР У ЗАЈЕДНИЦИ

Знање стечено у току наставе основа клиничке праксе 2 омогућава доктору медицине да:

а) препозна и објасни деловање социјалних фактора на здравље људи

б) развије способност комуникације са пацијентом и његовим непосредним окружењем

в) сагледа однос «лекар-пацијент» са становишта како лекара тако и самог пацијента

Садржај предметаТ

Таеоријска настава Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Теоретска настава није предвиђена, већ само практична.

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

Практична настава

Студенти обављају практичну наставу на различитим хируршким одељењима где уче начине преоперативне припреме и постоперативне неге, на компресама уче да ставе хируршки шав и да вежу хируршки чвор, уче да дају све облике лекова, посматрају пласирање централног венског катетера, све врсте пункција и обраду хируршких рана без и са компликацијама. Асистирају при превијању.

ЛЕКАР У ЗАЈЕДНИЦИ

Практична настава

На почетку студент добија свог пацијента у установни примарне здравствене заштите. Настава се одвија кроз разговоре са пацијентом тамо где пацијент живи и кроз размену искустава са другим

Литература

  1. Практикум наставе за ОСНОВЕ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ 2 је у изради.
  2. Социјална медицина, уредник Викторија Цуцић, Савремена администрација 2000.

Your Content Goes Here

Трећа година

 

тудијски програм/студијски програми :Интегрисане студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Фармакологија са токсикологијом
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. др Мирослав Раденковић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 9
Услов: положени сви испити друге  године
Циљ предмета

Имајући у виду претходна знања из Физиологијe и других предмета са прве две године, као и чињеницу да се паралелно одвија настава из Патологије и Патолошке физиологије, циљеви наставе из предмета Фармакологија са токсикологијом која се одвија на трећој години (V и VI семестар) који се могу остварити су следећи:

  • овладавање елементарним појмовима о лековима (порекло, структура и др.);
  •  механизми дејства лекова, фармаколошки ефекти лекова и диференцијација терапијских и нежељених фармаколошких ефеката;
  •  судбина лекова у организму (фармакокинетика) и могуће фармакокинетичке интеракције лекова;
  • основни елементи примене лекова у терапији;
  • познавање основних принципа токсикологије и најчешћих акутних и хроничних тровања са којима се потенцијално среће лекар у основној здравственој заштити.
Исход предмета

Током ове наставе студент треба да стекне основне информације о интеракцији лекова са живим организмом и могућностима њихове практичне примене. Такође, студенти треба да се упознају са основним групама лекова и њиховим карактеристикама.

Садржај предмета

Теоријска настава

Општа фармакологија, фармакологија аутономног нервног система и лекова који утичу на метаболизам простагландина и инфламацију, фармакологија антимикробних лекова, фармакологија кардиоваскуларног система, фармакологија крви и ткива, фармакологија респираторног система, фармакологија гастроинтестиналног система, фармакологија ендокриног система и витамина, фармакологија централног нервног система, токсикологија 

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Компјутерске симулације и учење кроз решавање проблема: фармакокинетика, однос дозе и ефекта, антагонизам и синергизам, утицај холинергика, антихолинергика, адренергика и антиадренергика на артеријски притисак и срчану фреквенцију, дејство лекова на инфламацију, миорелаксанси, антихипертензиви, дејство лекова на изоловано срце и крвне судове, дејство лекова на изоловани утерус, дејство лекова на коагулацију, дејство лекова на глатку мускулатуру респираторног и гастроинтестиналног система, дејство лекова на хипергликемију и хипогликемију, психофармаци, аналгетици, конвулзиви и антиконвулзиви

Литература

  1. Ранг и сар: ФАРМАКОЛОГИЈА I српско издање, Београд: Дата-статус, 2005 (превод V издања британског уџбеника, уредик превода З. Тодоровић)
  2. Варагић В., Милошевић М: ФАРМАКОЛОГИЈА, XXII издање, Београд: Елит-медика, 2008
  3. Кажић: ФАРМАКОЛОГИЈА, КЛИНИЧКА ФАРМАКОЛОГИЈА, IV издање, Београд: Интегра, 2005
Студијски програм/студијски програми :Интегрисанe академске  студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Клиничка пропедевтика
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. Др Нада В. Ковачевић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 7
Услов: положени сви испити друге  године студија
Циљ предмета
Циљ предавања и вежби јесте да добро науче технику прегледа болесника и да стекну прве клиничке појмове о симптомима и знацима различитих болести које спадају у интерну медицину
Исход предмета
Студент на крају наставе пропедевтике треба да зна да обави преглед и протумачи податке које је добио у току обављања прегледа
Садржај

Теоријска настава
Појам здравља и болести. Анамнеза: методологија прикупљања симптома болести. Медицинска документација Објективни (физикални) преглед болесника: методологија прикупљања знакова болести. Општа инспекција.

Физикални преглед главе, врата и удова. Објективни (физикални) преглед грудног коша и органа за дисање.

Инспекција, палпација, перкусија, аускултација. (Нормалан налаз) Објективни (физикални) преглед органа за дисање (патолошки налаз).Објективни (физикални) преглед срца и великих крвних судова.Инспекција, палпација, аускултација кардиоваскуларног система. Пулс. Објективан (физикални) преглед трбуха. Објективан (физикални) преглед органа за варење. Објективан (физикални) преглед урогениталних органа..Пропедевтика органа за дисање:симптоми болести,знаци болести,допунска испитивања.Пропедевтика срца и крвних судова:симптоми болести,знаци болести,допунска испитивања Пропедевтика срца и крвних судова:симптоми болести,знаци болести,

допунска испитивања Пропедевтика јетре и жучних путева:симптоми болести,знаци болести,

допунска испитивања Пропедевтика крви и крвотворних органа:симптоми болести,знаци болести,

допунска испитивања Пропедевтика жлезда са унутрашњим лучењем:(преглед дојки оцена полне зрелости)симптоми болести,знаци болести,

допунска испитивања. Пропедевтика бубрега и мокраћних путева:симптоми болести,знаци болести,

допунска испитивања   Пропедевтика органа за кретање:симптоми болести,знаци болести,допунска испитивања          

Практична настава

Учење пропедевтике крај болесничког кревета и на фантомима

Литература

Пропедевтика интерне медицине- гл. уредник Проф. Др Д. Манојловић

Циљ предмета
Основни циљ предмета је да студенте упозна:

  • физичким основама примене отворених и затворених извора јонизујућег зрачења у дијагностици и терапији
  • основним принципима заштите болесника и медицинског особља у извођењу дијагностичких и терапијаских процедура у радиологији и нуклеарној медицини
  • са радиолошком анатомијом и основама радиолошке дијагностике и терапије
  • са основним информацијама о примени радиоактивних изотопа у дијагностици, лечењу и медицинским истраживањима

Исход предмета
Знање стечено у току наставе радиологије и нуклеарне медицине омогућава доктору медицине да:

  • савлада, усвоји основне клиничке индикације за примену радиолошких и нуклеарно-медицинских дијагностичких метода за ефикасно постављање дијагнозе болести и праћење ефикасности терапије.
  • привилно интерпретира радиолошки и нуклеарно медицински налаз на основу кога
  • треба да примени или усмери болесника на одговарајуће лечење.

Садржај
Теоријска настава

Физика и медицина рада: Физичке карактеристике јонизујућег зрачења, њихова интеракција са материјом и основни принципи заштитите професионалног особља и болесника изложених јонизујућем зрачељу.
Радиологија: Радиолошка анатомија и основни патолошки налази у радиологији респираторног, кардиоваскуларног, дигестивног, хепатобилијарног, уринарног и коштано-зглобног система. Основни принципи радиотерапије у лечењу болести.
Нуклеарна медицина: Примена радиоактивних изотопа у дијагностици обољења ЦНС-а, кардиоваскуларног, респираторног,ендокриног, гастроинтестиналног, хепатобилијарног, уринарног и костног система, као и хематолошких обољења. Основи радионуклидне терапије.

Практична настава
Анализа елемената рендген дијагностике на рендген филму по појединим системима и органима. Основи интерпретације сцинтиграфких налаза по појединим системима и органима.

Литература
Физика
Радиологија – Уредници – Лазић Јован и Шобић Вера, Медицински факултет Београд, Нови Сад, Ниш, Приштина, Крагујевац, 1997. г.
Нуклеарна медицина, уредници: Хан Р, Обрадовић Б., Павловић С., Медицински факултет у Београду, 2008 (у штампи)

Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 2
Услов: положени сви испити друге године студија

Циљ предмета
Основни циљ предмета је да студенте упозна:

  • физичким основама примене отворених извора јонизујућег зрачења у дијагностици и терапији
  • основним принципима заштите болесника и медицинског особља у извођењу дијагностичких и терапијаских процедура у нуклеарној медицини
  • са основним информацијама о примени радиоактивних изотопа у дијагностици, лечењу и медицинским истраживањима

Исход предмета

Знање стечено у току наставе нуклеарне медицине омогућава доктору медицине да:

  • савлада, усвоји основне клиничке индикације за примену нуклеарно-медицинских дијагностичких метода за ефикасно постављање дијагнозе болести и праћење ефикасности терапије.
  • привилно интерпретира нуклеарно- медицински налаз на основу кога
  • треба да примени или усмери болесника на одговарајуће лечење.

Садржај

 

Теоријска настава

Примена радиоактивних изотопа у дијагностици обољења ЦНС-а, кардиоваскуларног, респираторног,ендокриног, гастроинтестиналног, хепатобилијарног, уринарног и костног система, као и хематолошких обољења. Основи радионуклидне терапије.

Практична настава
Основи интерпретације сцинтиграфких налаза по појединим системима и органима.

Литература
Нуклеарна медицина, уредници: Хан Р, Обрадовић Б., Павловић С., Медицински факултет у Београду, 2008

Опште напомене о предмету

Патологија спада у природне науке и истражује:
1. узроке болести (етиологија),
2. макроскопске, микроскопске и молекуларне промене које настају у току болести и
3. механизам настанка и еволуцију ових промена (патогенеза).

Традиционално је патологија подељена у два дела: општу патологију и специјалну (системску) патологију.

Предмет проучавања опште патологије су основне промене, сличне у многим ћелијама и ткивима, које због тога имају општи карактер, протичу по општим законима и дају опште знаке болести у разним органима. Специјална патологија проучава етиологију, патогенезу и морфолошке промене болести појединачних органа или система органа.

Циљеви наставе из патологије

Да студент разуме и употребљава терминологију која се тиче болести.
Да пренесе студентима потребну количину чињеничног знања о болестима.
Да омогући студенту да има увид у болест са којом се срео.
Да развије когнитивне вештине неопходне у свим областима медицине: обсервацију, анализу и решавање проблема.
Да се покаже да обдукција има значајну улогу у контроли квалитета медицинског рада и медицинским истраживањима.
Да студенти развију извесне практичне вештине потребне за посао лекара.
Да пренесе студентима научни приступ лекарском послу.
Да се охрабре студенти да размишљају о избору патологије као о својој будућој каријери.

План наставе

Настава се одржава у V и VI семестру

V семестар: 9 часова недељно (4 + 5)

VI семестар: 6 часова недељно (2 + 4)

Укупан број часова: 225 (90 часова теоријске и 135 часова практичне наставе)

Врсте наставе на патологији:

1. Предавања

2. Семинари

3. Патохистолошке вежбе

4. Обдукцијске вежбе

Организација наставе на патологији:

1. ПРЕДАВАЊА:

број часова: 90

број група: 5

предавања се понављају 5 пута

Програм теоријске наставе са бројем часова предавања по појединим областима

ОПШТА ПАТОЛОГИЈА

1.Увод у патологију – 1 час

Дефиниција и предмет изучавања патологије. Историјски развој. Методе у патологији. Задаци и значај патологије у дијагностици, терапији и прогнози болести.

2. Патологија ћелије и међућелијских структура – 6 часова

Узроци оштећења ћелија. Механизам ћелијског оштећења. Ултраструктурне промене оштећене и мртве ћелије. Апоптоза. Некроза. Хипертрофија. Хиперплазија. Атрофија. Метаплазија. Интрацелуларна акумулација воде, липида и угљених хидрата. Хијалина промена. Амилоидоза. Патолошка пигментација. Патолошка калцификација. Стварање каменова.

3. Патологија поремећаја циркулације – 4 часа

Патологија едема. Патологија хиперемије и конгестије. Патологија крварења. Патологија тромбозе и емболије. Патологија исхемије и инфаркта. Патологија шока.

4. Процеси репарације ткива  – 1 час

Регенерација. Репарација везивним ткивом. Зарастање рана. Организација

5. Патологија запаљења – 6 часова

Терминологија и знаци запаљења. Компоненте запаљења (алтерација, ексудација, пролиферација). Васкуларне промене. Класификација запаљења. Акутно ексудативно запаљење. Хронично запаљење. Ширење запаљења и сепса. Излечење запаљења. Грануломатозна запаљења: туберкулоза, саркоидоза, сифилис. Актиномикоза. Вирусна запаљења. Гљивична запаљења. Паразитарна запаљења.

6. Морфолошке промене код болести имунитета – 2 часа

Хиперсензитивност типа И. Хиперсензитивност типа ИИ. Хиперсензитивност типа ИИИ. Хиперсензитивност типа ИВ. Аутоимунске болести. Урођене и стечене имунодефицијенције.

7. Општа патологија тумора – 6 часова

Терминологија и класификација. Грађа и секундарне промене тумора. Опште карактеристике бенигних и малигних тумора: диферентованост, атипија и плеоморфизам, пролиферативна активност, локални раст, метастазе. Опште карактеристике епителних и мезенхимних тумора. Локално и системско штетно дејство тумора. Туморска епидемиологија. Биологија туморског раста: туморски раст и ангиогенеза, молекуларна основа метастаза, градирање и одређивање стадијума. Молекуларна основа неоплазија: протоонкогени, онкогени, тумор-супресорни гени и њихова активација, гени регулатори апоптозе и ДНК поправке, теломере и испад имунског надгледања, вишестепена малигна трансформација. Канцерогенеза: молекуларна основа канцерогенезе, хемијска, зрачна и вирусна канцерогенеза. Имунитет и неоплазија. Дијагностичке методе у онколошкој патологији.

8. Патологија трансплантације – 1 час

Морфологија одбацивања графта.

9. Поремећаји развоја. Патологија генетски условљених болести. Оштећења изазвана утицајима из спољашње средине. Патологија нутритивних болести. Педијатријска патологија (тумори) – 4 часа

Етиолошка класификација и морфолошки облици поремећаја развоја. Класификација генетских болести. Дијагностика генетских болести. Термичка и радијациона оштећења. Патологија протеинске и енергетске малнутриције. Морфолошке промене код дефицита витамина и елемента у трагу. Морфолошке промене код гојазности. Епидемиологија и етиопатогенеза тумора дечијег доба. Бенигни тумори. Малигни тумори: неуробластични тумори, нефробластом (Wилмс-ов тумор), рабдомиосарком, лимфоми.

СПЕЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА:

1. Кардиоваскуларни систем – 6 часова

Болести артерија: дегенеративне и метаболичке, атеросклероза, хипертензивне лезије артерија, дијабетесне васкулне лезије, васкулитиси, анеуризме. Болести вена, капилара и лимфних судова. Промене срца условљене годинама. Срчана инсуфицијенција. Патологија пролазног овалног отвора. Урођене срчане мане. Исхемијска болест срца: ангина пецторис, акутни инфаркт миокарда, хронична исхемијска болест миокарда, напрасна срчана смрт. Хипертензивне болести срца: системска артеријска хипертензија, плућна хипертензија (акутно и хронично плућно срце). Болести валвула: дегенеративне промене, реуматска грозница, хронична валвулна болест (стечене срчане мане), инфективни и неинфективни ендокардитиси, компликације уграђених вештачких срчаних валвула. Кардиомиопатије. Тумори срца. Болести перикарда.

2. Респираторни систем  – 6 часова

Патологија бронхија: запаљења, хронична опструктивна болест плућа, бронхијална астма, промене лумена бронха (бронхостеноза и бронхиектазије). Циркулаторни поремећаји у плућима: едем, емболија и инфаркт плућа, крварење. Промене садржаја ваздуха у плућима: ателектаза, емфизем. Респираторни дистрес синдром: акутни респираторни дистрес синдром – АРДС, респираторни дистрес синдром новорођенчади. Запаљења плућа: лобарна пнеумонија, бронхопнеумонија – лобуларна пнеумонија, апсцес, гангрена, интерстицијална пнеумонија, гљивична и паразитарна запаљења, туберкулоза. Рестриктивни синдром: фиброзе плућа непознате етиологије, пнеумокониозе. Патологија плеуре: запаљење, страни садржај у плеуралној шупљини. Тумори плеуре и плућа: тумори епитела: бенигни, малигни, мезотелиом, метастатски тумори.

3. Јетра и билијарни тракт  – 4 часа

Јетра: Оштећења јетре. Конгениталне аномалије и болести јетре у деце. Дисметаболичке хепатопатије. Циркулацијски поремећаји и васкуларне болести јетре. Акутни вирусни хепатитис. Апсцеси јетре. Оштећење јетре лековима. Алкохолна болест јетре. Хронични хепатитис. Холестаза. Болести јетре трудница. Цироза јетре. Тумори јетре. Екстрахепатични билијарни тракт: Холелитијаза. Холециститис. Стечене болести билијарних дуктуса. Тумори. Транспалнтацијска патологија хепатобилијарног тракта: Одбацивање алографта јетре. Неимунолошке компликације. Оштећење јетре код трансплантације других ткива и органа.

4. Бубрег и доњи мокраћни путеви – 6 часова

Конгениталне аномалије бубрега. Болести гломерула: етиопатогенеза примарних болести гломерула. Примарни гломерулонефритиси који се клинички испољавају као нефротски синдром: минималне промене, фокално сегментна гломерулосклероза, мембранозни (перимембранозни) гломерулонефритис. Примарни гломерулонефритис који се клинички испољава као нефритички синдром: фокални громерулонефритис, дифузни мезангиопролиферативни гломерулонефритис, дифузни пролиферативни ендокапиларни гломерулонефритис, дифузни мембранопролиферативни гломерулонефритис, гломерулонефритис са стварањем полумесечастих формација, рапиднопрогресивни гломерулонефритис, анти-ГБМ обољење. Промене на бубрезима код системских болести: системске болести везивног ткива, метаболичке болести, системске инфекције. Васкулопатије, васкулитиси. Тубулоинтерстицијски нефритиси (пијелонефритиси), тубулоинтерстицијске нефропатије (Балканска ендемска нефропатија). Опструкција уринарног тракта. Акутна бубрежна инсуфицијенција, хронична бубрежна инсуфицијенција. Трансплантација бубрега. Тумори бубрега. Мокраћна бешика: запаљења, тумори.

5. Централни нервни систем  – 6 часова

Основне морфолошке карактеристике и патологија ћелија и ткива. Повишен интракранијални притисак, едем мозга и хидроцефалус. Конгениталне малформације. Траума мозга и кичмене мождине. Перинатално трауматско оштећење мозга. Церебро-васкуларне болести. Инфективна обољења. Прионске болести. Демијелинизирајуће болести. Неуродегенеративне болести. Уродјене болести метаболизма. Стечена метаболичка и токсична обољења. Хипофиза и хипоталамус. Тумори централног нервног система..

6. Периферни нерви и мишићи – 1 час

Базични патолошки процеси периферног нерва. Инфламаторне, метаболичке, токсичне и хередитарне неуропатије. Општа патологија мишића. Патологија неуромишићних болести. Тумори периферног нервног система и неурокутани синдроми

7. Генитални систем  – 6 часова

Женски генитални систем: Вулва: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Вагина: конгениталне аномалије, цисте, тумори. Цервикс: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Утерус: конгениталне аномалије, абнормално крварење из материце, запаљења, ендометриоза, хиперплазија ендометријума, тумори. Јајоводи: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Јајници: конгениталне аномалије, запаљења, ненеопластичне цисте и тумори. Гестационе болести и болести плаценте: поремећаји ране трудноће, поремећаји касне трудноће, абнормалности плаценте и близаначке плаценте, инфламације и инфекције плаценте, токсемија трудноће (прееклампсија и еклампсија), гестационе трофобластне болести. Мушки генитални систем: Пенис и скротум: развојне аномалије, запаљење, тумори. Тестис, епидидимис и вас деференс: развојне аномалије, стечене абнормалности тестиса, васкуларна оштећења, запаљење, тумори. Туника вагиналис. Простата: запаљење, бенигна хиперплазија простате, тумори.

8. Кости, зглобови и тумори меких ткива – 5 часова

Ремоделирање и регенерација кости. Остеопороза. Аномалије развоја скелета. Метаболичке болести. Пеџетова болест. Системске болести са скелетним манифестацијама. Инфективна запаљења. Примарни тумори. Метастатски тумори. Дегенеративна, инфламаторна и метаболичка обољења зглобова. Инфективна запаљења. Болести синовије, тетива и бурзи. Тумори и тумору сличне лезије зглобова.

Тумори везивног ткива. Тумори фиброхистиоцитног ткива. Тумори масног ткива. Васкулни тумори. Тумори глатког мишићног ткива. Тумори попречно пругастог мишићног ткива.

9. Ендокрини систем. Дојка  – 4 часа

Хипотиреоидизам. Хипертиреоидизам. Струме штитасте злезде. Тиреоидитиси. Тумори штитасте жлезде. Урођене аномалије тимуса. Хиперплазија тимуса. Тумори тимуса. Мијастенија гравис. Хипопаратиреоидизам. Хиперпаратиреоидизам. Дијабетес меллитус. Тумори ендокриног панкреаса. Мултипна ендокрина неоплазија. Надбубрежна жлезда: Развојне аномалије надбубрежне жлезде. Васкуларне лезије. Запаљења. Хипокортицизам (Адисонова болест). Хиперкортицизам: Кушингов синдром, Конов синдром, Адреногенитални синдром, Хиперплазија коре надбубрежне жлезде. Тумори: аденом, карцином, феохромоцитом, неуробластом, метастазе.

Запаљења дојке. Фиброцистична промена дојке. Тумори дојке: бенигни, малигни: неинвазивни, инвазивни, Пеџетова болест. Патологија мушке дојке.

10. Глава, врат и медијастинум – 1 час

Обољења и тумори носа и параназалних синуса, назофаринкса, ларинкса, фаринкса, хипофаринкса, душника, усне шупљине, пљувачних жлезда, тонзила и медијастинума.

11. Гастроинтестинални тракт  – 5 часова

Једњак: Атрезија једњака. Васкуларне и неуромускуларне промене: варикси, ахалазија, дивертикулоза. Хијатус хернија. Запаљења: инфективни езофагитис, рефлукс езофагитис. Тумори – карцином. Желудац: Хиперпластична пилоростеноза. Запаљења: акутни гастритис, аутоимуни гастритис, Хелицобацтер гастритис. Стрес улкуси. Хронични пептични улкус. Тумори: карцином, лимфом, мезенхимални тумори. Танко црево: Мецкелов дивертикул. Исхемијске лезије. Малапсорпциони синдром – целијачна болест. Инфективни ентеритиси. Црохнова болест. Тумори: лимфом, карцином, карциноид. Дебело црево: Хирсцхспрунгова болест. Дивертикулоза. Илеус. Запаљења: инфективни колитиси, улцерозни колитиси, Црохнов колитис, радијациони колитис. Тумори: бенигни епителијални тумори – полипи, карцином. Апендикс: акутни апендицитис. Тумори: карцином, карциноид. Анална регија: Хемороиди. Синуси и фистуле. Тумори: Цондyлома ацуминатум. Карцином. Панкреас: Цистична фиброза. Панкреатитис. Карцином. Перитонеум и ретроперитонеум: Запаљења. Тумори.

12. Кожа – 3 часа

Терминологија кожних болести. Инфламаторне болести коже. Болести аднекса коже. Депоновање ендогених материја у кожи. Тумори коже: тумори епидерма, меланотичне лезије коже (основни ћелијски елементи, бенигне меланотичне промене, меланоцитна дисплазија, малигне меланотичне промене), тумори аднекса коже, мезенхимни тумори, метастатски тумори. уха.

13. Чула – 1 час

Око: Обољења и тумори очних капака, сузног апарата, очне дупље, рожњаче, беоњаче, судовне опне и мрежњаче. Трахом. Катаракта. Глауком.

Ухо: Обољења и тумори  ушне шкољке, спољашњег, средњег и унутрашњег

14. Лимфоидни и хематопоетски систем  – 5 часова

Реактивне промене лимфног ткива. Лимфоми: етиологија, патогенеза, клинички знаци, одређивање стадијума. Нон Ходгкин лимфоми: класификација и главне карактеристике Б ћелијских лимфома. Класификација и главне карактеристике Т/НК ћелијских лимфома. Ходгкинов лимфом: класификација, одређивање стадијума. Анемије. Полицитемије. Акутне леукемије. Мијелодиспластични синдроми. Хроничне мијелопролиферативне болести.

Обољења слезине: спленомегалија, инфаркт, конгениталне аномалије, руптура и неоплазме.

2. СЕМИНАРИ

број семинара: 15

трајање појединачног семинара: 4 часа

број часова: 60

број група: 10

број студената у групи: 30-50

семинари се понављају 10 пута

Називи семинара:

Основи патологије ћелије и међућелијских структура

Патологија поремећаја циркулације

Патологија запаљења и процеси репарације ткива

Општа патологија тумора

Кардиоваскуларна патологија

Патологија респираторног система

Одабрана поглавља из опште и специјалне неуропатологије

Конгениталне малформације и патологија гломерулопатија

Општа патологија јетре

Патологија тумора мушког и женског гениталног система

Патологија везивног ткива и локомоторног система

Патологија штитасте жлезде и дојке

Примарни тумори коже и кутане метастазе

Патологија лимфома

Одабрана поглавља из гастроинтестиналног тракта и егзокриног панкреаса

3. ПАТОХИСТОЛОШКЕ ВЕЖБЕ

број патохистолошких вежби: 15

трајање појединачне патохистолошке вежбе: 4 часа

број часова: 60

број студената у групи: 30-50

патохистолошке вежбе се понављају 10 пута

НАПОМЕНА: У току четвртог часа патохистолошких вежби наставник задужен за одговарајућу област ће припремити одговарајући број питања (са сликама, без слика; са одговорима, без одговора) на које ће одговарати цела група и одговори ће се дискутовати.

ПАТОХИСТОЛОШКЕ ВЕЖБЕ:

I. Патохистолошке промене основних оштећења ћелије и међућелијске супстанце

Ознака препарата         Назив препарата

1.            Atrophia et sclerosis testis

2.            Atrophia fusca hepatis

3.            Amyloidosis renis

4.            Amyloidosis lienis

5.            Hyalinosis vasorum lienis

6.            Infiltratio adiposa myocardii

7.            Metamorphosis adiposa hepatis diffusa

II Патохистолошке промене поремећаја циркулације

Ознака препарата         Назив препарата

8.            Hyperaemia pulmonis passiva chronica

(Haemosiderosis pulmonum)

9.            Necrosis hepatis centralis haemorrhagica

10.         Hyperaemia passiva lienis chronica

11.         Thrombus venae in organisatione

12.         Infarctus anaemicus renis

13.         Infarctus haemorrhagicus pulmonis

III Патохистолошке промене код запаљења

Ознака препарата         Назив препарата

14.         Pleuritis fibrinoso-purulenta

15.         Abscessus hepatis

16.         Phlegmone cutis

17.         Appendicitis phlegmonosa

18.         Lymphadenitis TBC

19.         Cysticercosis cerebri

20.         Granuloma corporis alieni

IV Основна патохистологија тумора

Ознака препарата         Назив препарата

21.         Papilloma mucosae oris

22.         Polypus cervicis uteri

23.         Adenoma tubulare intestini coli

24.         Maligne ćelije u razmazu

25.         HSIL cervicis uteri

26.         Carcinoma planocellulare invasivum cervicis uteri

27.         Adenocarcinoma pulmonis

28.         Carcinoma metastaticum in medulla ossis

29.         Carcinoma metastaticum in nodo lymphatico

V  Патохистолошке промене кардиоваскуларних болести

Ознака препарата         Назив препарата

30.         Myofibrosis cordis

31.         Myocarditis virosa

32.         Nephrocirrhosis arterio et arteriolosclerotica

33.         Atherosclerosis aortae

34.         Infarctus myocardii

35.         Polyarteritis nodosa

VI  Патохистолошке промене болести плућа

Ознака препарата         Назив препарата

36.         Pneumonia fibrinosa s. cruposa (st. hepatisationis griseae)

37.         Bronchopneumonia fibrinoso-purulenta

38.         Bronchopneumonia caseosa tuberculosa

39.         TBC miliaris pulmonis

40.         Membranae hylineae pulmonum (ARDS)

41.         Emphysema pulmonum

42.         Sitnoćelijski karcinom bronha.

VII  Патохистолошке промене болести нервног система

Ознака препарата         Назив препарата

101.       Haemorrhagia cerebri hypertensiva

102.       Infarctus cerebri

103.       Leptomeningitis purulenta

104.       Leptomeningitis tuberculosa

105.       Encephalitis virosa

106.       Meningioma

107.       Glioblastoma multiforme

VIII  Патохистолошке промене болести бубрега и уринарног система

Ознака препарата         Назив препарата

63.         Pyelonephritis purulenta

64.         Glomerulonephritis endocapillaris s. acuta

65.         Nephropathia diabetica

66.         Carcinoma transitiocellulare (urotheliale) papillare

67.         Carcinoma lucidocellulare renis

68.         Wilmsov tumor

IX  Патохистолошке промене болести јетре

Ознака препарата         Назив препарата

50.         Cholestasis

51.         Adenocarcinoma ventriculi metastaticum in hepate

52.         Hepatitis virosa

53.         Cirrhosis hepatis

54.         Carcinoma hepatis hepatocellulare

X Патохистолошке промене болести мушког и женског гениталног система

Ознака препарата         Назив препарата

69.         Epididymitis purulenta subacuta

70.         Seminoma testis

71.         Hyperplasia nodularis prostatae

72.         Graviditas tubaria

73.         Hyperplasia endometrii simplex nonatypica

74.         Adenocarcinoma endometrii

75.         Cystadenoma ovarii serosum

76.         Mola hydatidosa

77.         Choriocarcinoma

78.         Teratoma maturum

XI Патохистолошке промене болести коштано-зглобног система и тумора меких ткива

Ознака препарата         Назив препарата

91.         Synovitis chronica

92.         Osteomyelitis chronica

93.         Chondroma

94.         Sarcoma Ewing

95.         Tumor gigantocellulare

96.         Osteosarcoma

97.         Lipoma

98.         Leiomyoma

99.         Rhabdomyosarcoma

100.       Leiomyosarcoma

XII Патохистолошке промене болести ендокриног система и дојке

Ознака препарата         Назив препарата

55.         Struma colloides glandulae thyreoideae

56.         Hashimoto thyreoiditis (struma lymphomatosa)

57.         Carcinoma papillare glandulae thyreoideae

58.         Carcinoma folliculare glandulae thyreoideae

59.         Pheochromocytoma

60.         Fibrocistična promena dojke

61.         Fibroadenoma mammae

62.         Carcinoma mammae ductale invasivum

XIII  Патохистолошке промене болести коже

Ознака препарата         Назив препарата

84.         Naevus naevocellularis

85.         Keratosis seborrhoica

86.         Dermatofibroma

87.         Haemangioma cutis

88.         Melanoma malignum

89.         Carcinoma planocellulare cutis

90.         Carcinoma basocellulare cutis

XIV Патохистолошке промене болести лимфохематопоезног система

Ознака препарата         Назив препарата

79.         Hyperplasia follicularis lymphonodi

80.         Hodgkinov limfom

81.         Limfom malih limfocita-SLL

82.         Difuzni limfom krupnih B ćelija

83.         Burkittov limfom

XV Патохистолошке промене болести гастроинтестиналног тракта, пљувачних жлезда и панкреаса

Ознака препарата         Назив препарата

43.         Adenoma pleomorphe

44.         Gastritis chronica

45.         Adenocarcinoma ventriculi

46.         Ulcus ventriculi chronicum

47.         Colitis ulcerosa chronica

48.         Adenocarcinoma intestini coli

49.         Carcinoma pancreatis

4. ОБДУКЦИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Студент мора у обдукционој сали да види 3 обдукције са вађењем и макроскопским прегледом свих органа. Поред тога, студент ће у електронској учионици под руководством наставника или сарадника анализирати и 3 комплетно обрађена аутопсијска случаја укључујући микроскопски налаз и дефинитивни закључак о основној болести и узроку смрти. Вежбе у електронској учионици ће бити организоване 4 недеље након одрађене вежбе у обдукционој сали.

трајање вежбе у обдукционој сали: 3 часа

трајање вежбе у електронској учионици: 2 часа

број часова: 15

број студената у групи: 10

број група: 40-50

укупно обдукција: 120 -150

Провера знања

Катедра патологије

Медицински факултет

Универзитет у Београду

Начин оцењивања и стицања поена на предмету Патологија

  1. Уредност похађања наставе (6 поена)

–          Присуство на предавањима

октобар, новембар                1 поен

децембар, јануар                   1 поен

фебруар, март                        1 поен

април, мај                               1 поен

–          Присутност на свим хистолошким вежбама и семинарима без надокнађивања, као и присуство на три обдукције

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

  1. Активност на настави (4 поена)

–          Одговор на постављено питање на хистолошким или обдукционим вежбама

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

–          Одговор на постављено питање на семинарима

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

  1. Колоквијуми (укупно 20 поена за 3 обавезна колоквијума)

–          Положени колоквијуми (у виду теста са 20 питања) су услов за полагање усменог испита.

Поени на тесту    Оцена на тесту          Поени за усмени испит

0-10                             5                                  0

.                       11-12                           6                                  4

13-14                           7                                  4.67

15-16                           8                                  5.33

17-18                           9                                  6

19-20                           10                                6.67

  1. Хистолошки испит (20 поена)

–          Положен хистолошки испит (5 хистолошких препарата) је услов за излазак на усмени испит

0- 2 тачно одговорена препарата    0 поена

3 тачно одговорена препарата         12 поена

4 тачно одговорених препарата      16 поена

5 тачно одговорених препарата      20 поена

 

  1. Усмени испит (50 поена)

–          На свако од 4 извучена питања студент мора одговорити бар за оцену 6 да би положио усмени испит

Оцена                   Поени за једно питање                     Укупан број поена

6                            1.25                                                     26-30

7                            2.5                                                       31-35

8                            3.75                                                     36-40

9                            5                                                          41-45

10                          6.25                                                     46-50

  1. Закључна оцена испита

Укупан број поена (тачке 1-5)

0-50                                                     5          (није положио, положила)

51-60                                                   6          (довољан, довољна)

61-70                                                   7          (добар, добра)

71-80                                                   8          (врло добар, врло добра)

81-90                                                   9          (одличан, одлична)

91-100                                                 10        (одличан-изузетан, одлична-изузетна)

Земеник Шефа катедре патологије

Доц. др Драган Митровић

У Београду,

22. октобра 2012. године

————————————————————————————————————————

Колоквијум
Током школске 2010/11 године, за студенте треће године, биће организоване три (3) провере знања (у облику теста) из одређених области патологије. У зимском семестру ће бити једна (1) провера знања, а у летњем две (2).

I колоквијум – општа патологија и општа патологија тумора – око 15. јануара 2011.
II колоквијум – специјална патологија И – око 15. марта 2011.
III колоквијум – специјална патологија ИИ – око 15. маја 2011.

Студенти ће благовремено бити обавештени која ће поглавља из уџбеника бити садржана у сваком колоквијуму.
Студент који не положи колоквијум у првом термину имаће могућност да га полаже у још једном термину (7-10 дана након првог полагања).

Испит
Студент приступа полагању испита из патологије уколико је током школске године положио сва три колоквијума (у облику теста), један у петом и два у шестом семестру.
Испит се састоји из два дела:

1. Практични део – Патохистолошки испит
Студент добија 5 препарата водећи рачуна да су на препаратима заступљени различити патолошки процеси. За прелазну оцену студент мора препознати 3 препарата и написати тачну (код највећег броја препарата латинску) дијагнозу. Патохистолошки испит траје 50 минута.

Оцењивање патохистолошког испита
Препозната три препарата са исправно написаном дијагнозом…….. 6
Препозната четири препарата са исправно написаном дијагнозом ….8
Препознато пет препарата са исправно написаном дијагнозом ……10

Уколико студент препозна 4 односно 5 препарата, али има у једном од њих словних грешака у писању дијагнозе добиће оцену 7, односно 9.

Уколико студент не положи патохистолошки испит не може наставити испит.
Положен практични испит важи закључно са октобарским испитним роком.

2. Усмени део испита – Студент извлачи четири питања и мора да одговори бар делимично на свако од питања.
Једно питање је из опште патологије, једно из опште и специјалне патологије тумора и два питања из специјалне патологије.
Оцена 5 на једном усменом питању инкомпатибилна је са полагањем испита ( то значи да студент није научио једну област).
У коначној оцени на испиту колоквијуми учествују са 30%, практични испит 20%, а усмени 50%.

Испитна питања

Општа патологија

  1. Методе у патологији
  2. Предмет проучавања патологије
  3. Хипертрофија
  4. Хиперплазија
  5. Атрофија
  6. Метаплазија
  7. Репарација ткива
  8. Регенерација
  9. Зарастање рана
  10. Организација
  11. Узроци оштећења ћелије
  12. Механизам ћелијског оштећења
  13. Реверзибилне ултраструктурне промене оштећене ћелије
  14. Иреверзибилне ултраструктурне промене оштећене ћелије
  15. Апоптоза
  16. Некроза
  17. Гангрена
  18. Патолошка пигментација
  19. Ендогене пигментације
  20. Хемосидероза
  21. Жутица
  22. Патолошка калцификација
  23. Стварање каменова (цалцулосис)
  24. Нутритивне болести
  25. Хиповитаминозе
  26. Акумулација липида
  27. Липидозе
  28. Гликогенозе
  29. Хијалина промена
  30. Запаљења (дефиниција, етиологија и подела)
  31. Ексудативно запаљење
  32. Пролиферативно запаљење
  33. Исход запаљења
  34. Патологија сепсе
  35. Грануломатозна запаљења
  36. Туберкулоза
  37. Саркоидоза
  38. Сифилис
  39. Актиномикоза
  40. Гљивична запаљења
  41. Паразитарна запаљења
  42. Едем
  43. Хиперемија и конгестија
  44. Крварење
  45. Патологија хеморагијске дијатезе
  46. Тромбоза
  47. Емболија
  48. Исхемија
  49. Инфаркт
  50. Патологија шока
  51. Молекуларне основе и биохемијски механизми генетских болести
  52. Класификација генетских болести
  53. Патологија имунског система (механизми, ћелије, цитокини)
  54. Реакције преосетљивости (хиперсензитивне реакције)
  55. Патогенеза и морфологија системских и орган-специфичних аутоимунских болести
  56. Имунодефицијенције (примарне и секундарне)
  57. Патологија трансплантације (преживљавање графта, одбацивање и др.)
  58. Амилоидоза
  59. Термичка оштећења
  60. Радијациона оштећења
  61. Поремећаји развоја

Општа и специјална патологија тумора

  1. Тумори: терминологија и класификација, грађа и секундарне промене
  2. Опште карактеристике бенигних и малигних тумора
  3. Опште карактеристике епителних и мезенхимних тумора
  4. Туморске метастазе
  5. Локално и системско штетно дејство тумора
  6. Карактеристике и кинетика туморског раста
  7. Молекуларна основа канцерогенезе (инвазивност, метастазе, хетерогеност)
  8. Градирање и одређивање стадијума тумора (градинг и стагинг)
  9. Протеински продукти прото-онкогена и тумор-супресорних гена
  10. Гени регулатори апоптозе, гени регулатори ДНК поправке и тумори
  11. Кариотипске промене у туморима (активација онкогена и тумор-супресорних гена)
  12. Канцерогенеза (хемијска, зрачна и вирусна)
  13. Имунитет и тумори
  14. Дијагностичке методе у онколошкој патологији
  15. Епидемиологија и етиологија тумора дечјег доба; бенигни тумори дечјег доба
  16. Неуробластични тумори и Wилмсов тумор (непхробластома)
  17. Тумори срца (примарни и секундарни) и перикарда
  18. Тумори плућа
  19. Тумори плеуре
  20. Тумори једњака
  21. Тумори желуца
  22. Карциноми желуца
  23. Тумори танког црева
  24. Тумори и туморима сличне лезије дебелог црева
  25. Карциноми дебелог црева и аналног канала
  26. Тумори панкреаса
  27. Тумори јетре
  28. Тумори екстрахепатичког билијарног тракта
  29. Бенигни тумори штитасте жлезде
  30. Малигни тумори штитасте жлезде
  31. Тумори ендокриног панкреаса
  32. Мултипла ендокрина неоплазија тип И и ИИ
  33. Тумори коре надбубрежне жлезде
  34. Тумори сржи надбубрежне жлезде
  35. Гинекомастија и карцином мушке дојке
  36. Бенигни тумори дојке
  37. Малигни тумори дојке
  38.  Тумори бубрега одраслог доба
  39. Тумори бубрега дечијег доба
  40. Тумори доњих мокраћних путева
  41. Тумори утеруса
  42. Тумори оваријума
  43. Тумори тестиса
  44. Тумори простате
  45. Ходгкинов лимфом (болест)
  46. Општа патологија нон-Ходгкинових лимфома
  47. Класификација Б ћелијских нон-Ходгкин лимфома
  48. Класификација Т и НК ћелијских нон-Ходгкин лимфома
  49. Неоплазме плазма ћелија
  50. Патологија акутних и хроничних леукемија
  51. Патологија мијелодиспластичног синдрома. Патологија мијелопролиферативних болести
  52. Лимфоми коже и кутане метастазе
  53. Бенигни тумори и преинвазивне лезије коже (соларна кератоза, Морбус Боwен)
  54. Планоцелуларни (сквамозни) и базоцелуларни карцином коже
  55. Бенигне меланотичне промене (невуси)
  56. Малигне меланотичне промене (меланоми)
  57. Мезенхимни тумори коже
  58. Метастатски тумори костију
  59. Класификација тумора костију
  60. Тумори који стварају кост
  61. Тумори који стварају хрскавицу
  62. Тумори округлих ћелија кости
  63. Тумору сличне лезије костију
  64. Тумори и тумору сличне лезије зглобова
  65. Тумори и туморима сличне лезије везивног ткива
  66. Фиброхистиоцитни тумори
  67. Тумори масног ткива
  68. Васкуларни тумори
  69. Тумори глатког мишићног ткива
  70. Тумори попречно-пругастог мишићног ткива
  71. Тумори централног нервног система
  72. Неуроепителијални тумори (глиоми)
  73. Тумори можданица
  74. Тумори периферних нерва и неурокутани синдроми (факоматозе)

Специјална патологија

  1. Етиопатогенеза, морфологија и значај атеросклерозе
  2. Промене на артеријама код хипертензије и дијабетеса
  3. Васкулитиси
  4. Анеуризме
  5. Патологија вена, капилара и лимфних судова
  6. Срчана инсуфицијенција и патологија пролазног овалног отвора (ПФО)
  7. Урођене срчане мане (патолошко-анатомски супстрат, хемодинамика и компликације)
  8. Етиопатогенеза и класификација исхемијске (коронарне) болести срца
  9. Хипертензивне болести срца
  10. Реуматска грозница
  11. Стечене срчане мане (хронична валвулна болест срца)
  12. Инфективни и неинфективни ендокардитиси
  13. Кардиомиопатије (класификација, морфологија и етиопатогенеза)
  14. Перикардитиси и страни садржај у перикардној кеси
  15. Бронхитиси
  16. Хронична опструктивна болест плућа
  17. Бронхијална астма
  18. Промене лумена бронха
  19. Циркулаторни поремећаји у плућима
  20. Ателектаза плућа
  21. Емфизем плућа
  22. Респираторни дистрес синдром
  23. Лобарна пнеумонија
  24. Бронхопнеумонија
  25. Апсцес и гангрена плућа
  26. Интерстицијална пнеумонија
  27. Туберкулоза плућа
  28. Фиброза плућа
  29. Патологија плеуре
  30. Туберкулозна каверна
  31. Гљивична и паразитарна запаљења плућа
  32. Рестриктивни синдром плућа
  33. Пнеумокониозе
  34. Патологија усне шупљине
  35. Патологија ждрела, врата и медијастинума
  36. Нетуморска патологија једњака
  37. Уродјене аномалије гастроинтестиналног тракта
  38. Гастритис
  39. Пептички улкус
  40. Интестинална опструкција
  41. Инфламаторне болести танког црева
  42. Механички и неуромускуларни поремећаји гастроинтестиналног тракта
  43. Колитис
  44. Патологија апендикса
  45. Патологија панкреатитиса
  46. Патологија перитонеума
  47.  Општа патологија оштећења јетре
  48.  Конгениталне аномалије и болести јетре код деце
  49.  Дисметаболичке хепатопатије
  50.  Циркулацијски поремећаји и васкуларне болести јетре
  51.  Акутни вирусни хепатитис
  52.  Апсцеси јетре
  53.  Оштећење јетре лековима и токсинима
  54.  Алкохолна болест јетре
  55.  Хронични хепатитис
  56.  Холестаза
  57.  Цироза јетре
  58.  Холелитијаза
  59.  Холециститис
  60.  Стечене болести билијарних дуктуса
  61.  Трансплантацијска патологија хепатобилијарног тракта
  62.  Хипотиреоидизам
  63.  Тиреотоксикоза
  64.  Струме штитасте жлезде
  65.  Тиреоидитиси
  66.  Патологија тимуса
  67.  Патологија мyастхениае гравис
  68.  Патологија примарног хиперпаратиреоидизма
  69.  Патологија секундарног хиперпаратиреоидизма
  70.  Патологија диабетес меллитуса
  71.  Васкуларне лезије и запаљења надбубрежне жлезде
  72.  Запаљење дојке и некроза масног ткива дојке
  73.  Фиброцистична промена дојке
  74.  Уродјене аномалије уринарног система
  75.  Етиопатогенеза примарних болести гломерула
  76.  Примарни гломерулонефритиси који се клинички испољавају нефротским синдромом
  77.  Примарни гломерулонефритиси који се клинички испољавају нефритичким синдромом
  78.  Гломерулонефритис са стварањем полумесеца. Рапиднопрогресивни гломерулонефритис. Гоодпастуре синдром
  79.  Морфолошке промене у бубрезима у системским болестима
  80.  Морфолошке промене у бубрезима у метаболичким болестима
  81.  Васкуларне болести бубрега
  82.  Промене у бубрезима код системских васкулитиса
  83.  Акутни и хронични пијелонефритис
  84.  Туберекулоза бубрега
  85.  Тубулоинтерстицијске нефропатије. Балканска ендемска нефропатија
  86.  Нефролитијаза
  87.  Опструктивне уропатије: везикоуретерални рефлукс, хидронефроза и хидроуретер
  88.  Морфолошки супстрат акутне и хроничне бубрежне инсуфицијенције
  89.  Морфолошке промене у трансплантираном бубрегу
  90.  Запаљења доњих мокраћних путева
  91.  Патологија вулве
  92.  Патологија вагине
  93.  Патологија цервикса
  94.  Нетуморска патологија утеруса
  95.  Патологија јајовода
  96.  Нетуморска патологија оваријума
  97.  Поремећаји ране трудноће и поремећаји касне трудноће
  98.  Абнормалности плаценте и близаначке плаценте, инфламације и инфекције плаценте, токсемија трудноће (прееклампсија и еклампсија)
  99.  Гестационе трофобластне болести
  100. Патологија пениса и скротума
  101.  Нетуморска патологија тестиса и тунике вагиналис
  102. Нетуморска патологија простате
  103.  Ненеопластичне болести лимфних чворова
  104.  Патологија болести слезине
  105.  Патологија анемија
  106.  Спонгиформне, додирне, псоријатиформне и везикуло-булозне дерматозе
  107.  Инфективне и грануломатозне дерматозе; паникулитиси
  108.  Патологија очних капака, сузног апарата и вежњаче
  109.  Патологија орбите, рожњаче и увее
  110.  Патологија сочива, стакластог тела и ретине
  111.  Патологија уха
  112.  Дегенеративна обољења зглобова
  113.  Инфламаторна обољења зглобова
  114.  Остеопороза
  115.  Аномалије развоја скелета
  116.  Метаболичке болести костију
  117.  Пеџетова болест
  118.  Системске болести са скелетним манифестацијама
  119.  Инфективна запаљења костију
  120.  Регенерација коштаног ткива
  121.  Метаболичка обољења зглобова
  122.  Инфективна обољења зглобова
  123.  Болести синовија, тетива и бурзи
  124.  Патологија ћелија и ткива централног нервног система
  125.  Патологија повишеног интракранијалног притиска, едем мозга и хидроцефалус
  126.  Урођене малформације централног нервног система
  127.  Траума централног нервног система и перинатално оштећење мозга
  128.  Цереброваскуларне болести, инфаркт мозга и селективна вулнерабилност неурона
  129.  Хипертензивно мождано крварење
  130.  Анеуризме крвних судова основице мозга
  131.  Гнојна запаљења можданица и мозга
  132.  Туберкулозно запаљење централног нервног система, неуросифлис и неуроборелиоза
  133.  Вирусни менингоенцефалитиси и неуропатологија АИДС-а
  134.  Обољења мозга изазвана спорим вирусима
  135.  Гљивичне, паразитарне и рикецијске инфекције централног нервног система
  136.  Патологија прионских болести
  137.  Патологија демијелинизирајућих болести
  138.  Патологија дегенеративних болести великомождане коре
  139.  Патологија дегенеративних болести базалних ганглија, можданог стабла и спиноцеребеларне дегенерације
  140. Патологија дегенеративних болести моторног неурона
  141.  Патологија неуроналних болести накупљања и леукодистрофија
  142.  Патологија токсичних, стечених метаболичких и дефицитом витамина изазваних енцефалопатија
  143.  Патологија хипофизе и хипоталамуса
  144.  Базични патолошки процеси периферног нерва
  145.  Инфламаторне, метаболичке, токсичке и хередитарне неуропатије
  146.  Општа патологија мишића
  147.  Патологија неурогених мишићних болести – неуропатије
  148.  Патологија примарних мишићних болести – миопатије (мишићне дистрофије, инфламаторне миопатије, конгениталне миопатије, гликогенозе и миопатије јонских канала)

Уџбеници

  1. Уџбеник „Патологија“ који је издала Катедра за патологију 2003.год. и прештампано издање 2006. и 2009. год.
  1. Атлас патологије Роббинс и Цотран,. Издање на српском језику. Дата статус, Београд, 2007.
Студијски програм/студијски програми: Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Патолошка физиологија
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. др Јелена Нешовић Остојић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 11
Услов: положени сви испити друге године
Циљ предмета

Циљеви наставе патолошке физиологије као моста између предклиничких и  клиничких предмета, су :

  • изучавање појединих етиолошких фактора, њихових својстава која доводе до започињања патолошког процеса и начин њихове интеракције са структурама организма.
  • спознаја генезе патолошког процеса на нивоу молекула, његов развој од биохемијских субцелуларних и оштећења ћелија, преко хуморалних и ткивних функционалних поремећаја, све до поремећаја функције система органа који у крајњем доводе до испољавања болести.
  • проучавање начина прилагођавања и реаговања болесног организма на спољашњу средину
  • упознавање студената са основним принципима функционалних испитивања у току поремећаја различитих органа и система.
Исход предмета

Знање стечено у току наставе патолошке физиологије омогућава доктору медицине да:

  • препозна узрочника болести
  • упозна и разуме механизме настанка поремећаја функције у оболелом организму који доводе до одговарајућих клиничких манифестација болести
  • тумачи резултате лабораторијских тестова и функционалних испитивања оболелог организма
  • препознаје и тумачи специфичне промене на експерименталном моделу
  • дизајнира и изводи огледе уin vitroиin vivoусловима.
Садржај предмета

Теоријска настава

Општа патолошка физиологија: Етиологија и патогенеза. Механички, термички и хемијски етиолошки чиниоци. Биолошки ефекти електричне струје и зрачења. Запаљење и инфекција. Поремећаји неспецифичне и специфичне заштите организма. Патофизиолошки аспект малигних тумора. Поремећаји метаболизма угљених хидрата, масти и беланчевина. Ензимопатије. Поремећаји ацидобазне равнотеже и метаболизма воде и соли. Поремећаји хомеостазе.

Специјална патолошка физиологија: Ендокринопатије. Патофизиологија срца и крвних судова. Патофизиологија крви. Патофизиологија респирације. Патофизиологија дигестивног система. Патофизиологија бубрега. Патофизиологија нервног система.

Практична настава:

Експериментални модели патолошких стања: извођење и тумачење огледа (видео презентације, компјутерске анимације, рад на изолованим органима). Лабораторијске анализе урина, крви, ексудата, желудачног сока у појединим патолошким стањима. Бојење и микроскопирање размаза периферне крви код поремећаја у целуларном саставу крви. Методе функционалне дијагностике појединих органа и система – тумачење резултата

Литература

Основни уџбеници:

1.      Б. Ч. Пешић: Патофизиологија – механизми поремећаја здравља (први део), прво издање, 2015., Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд

2.      Б. Белеслин, С. Протић, Г. Ђорђевић-Денић: Специјална патолошка физиологија, друго издање, 2008., Дата статус, Београд

3.      Наставници и сарадници института за патолошку физиологију, Практикум из патолошке физиологије, четврто издање, 2007., Београд

4.      Радна свеска уз практикум, Наставници и сарадници института за патолошку физиологију

 

Допунски уџбеници:

С. Гамулин, и сар.: Патофизиологија, 2005. Јумена, Загреб

Студијски програм/студијски програми: Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: МЕДИЦИНСКА СТАТИСТИКА И ИНФОРМАТИКА
Наставник – руководилац: Станисављевић М. Дејана
Статус предмета: обавезни
Број ЕСПБ: 3
Услов: положени сви испити друге године студија

Циљ предмета

Основни циљеви предмета Медицинска статистика и информатика су да омогући студентима, будућим докторима медицине, стицање базичних знања и вештина статистике и информатике у медицини: (а) неопходних за разумевање механизама присутних у здравих и болесних људи (група); (б) у медицинском/здравственом одлучивању које је незаобилазно у дијагнози, терапији и превенцији; и (в) потребних за системски приступ организацији, обради и комуникацији података, информација и знања у здравственом систему.

Исход предмета

Овладавање знањима и вештинама креирања и прикупљања медицинских података, анализе и доношења закључака, генерисања, преноса, чувања и коришћења информација у циљу решавања здравствених проблема. Знање стечено у току наставе омогућава доктору медицине да буде активни учесник у информатизацији здравственог система, да евалуира сопствени рад на основу података и информација добијених из праксе, и за учење (посебно стално медицинско усавршавање). Стечена знања и вештине се користе у свим медицинским дисциплинама у току и по завршетку студија.

Садржај предмета

Медицинска статистика – Теоријска настава (10 часова): Увод у статистику; Основни статистички појмови; Сређивање података; Статистичко описивање; Вероватноћа и расподеле вероватноћа; Статистичко закључивање; Узорак и оцена вредности параметара основног скупа; Статистичка анализа; Методи за испитивање разлике; Испитивање повезаности и Практична настава (вежбе, други облици наставе, студијски истраживачки рад) (25 часова): Сређивање података; Статистичко описивање; Вероватноћа и расподеле вероватноћа; Узорак и оцена вредности параметара основног скупа; Методи за испитивање разлике; Испитивање повезаности

Медицинска информатика – Теоријска настава (4 часа): Медицински подаци, информације и знање; Медицинско одлучивање; Медицински /здравствени информациони системи; Електронска здравствена документација и Практична настава (вежбе, други облици наставе, студијски истраживачки рад) (11 часова): Претраживање, проналажење, обрада, преношење и генерисање медицинских података информација и знања; Медицинско одлучивање (постављање дијагнозе, избор терапије, успостављање приоритета); ЗИС (идентификација информационог процеса, структура података, класификације и номенклатуре, стандардизација, тајност и безбедност); Студија случаја – електронска здравствена документација, примери, коришћење, евалуација.

Методе извођења наставе

Настава под надзором састоји се од предавања, семинара, студија случаја и вежби (који укључују и групне дискусије предефинисаних садржаја, демонстрацију различитих алата и софтвера, и коришћење онлајн ресурса (чланака, књига, база података)), консултација и испита.

Оцена знања

Максимални број поена 100; Предиспитне обавезе – Активност у току предавања и семинара и практична настава 10, Колоквијум-и (2) 20; Завршни испит – писмени испит 20, усмени испит 50 поена.

Литература

Медицинска статистика:

  1. Јаношевић С, Дотлић Р, Ерић Маринковицћ Ј. Медицинска статистика, 6-то издање. Медицински факултет, Београд, 2013.

Медицинска информатика:

  1. Ерић Маринковић Ј, Коцев Н. Медицинска информатика. Доступно на http://www.mfub.bg.ac.rs/dotAsset/38236.pdf
  2. Ерић Маринковић Ј, Симић С, Божовић З, Дачић М и Коцев Н. Мали речник информатике у медицини и здравству. Доступно на http://www.mfub.bg.ac.rs/dotAsset/38234.pdf
  • Атеросклероза као мултифакторска болест – ћелијски и молекулски приступ
  • Цироза јетре
  • Енглески језик III
  • Хормонска неравнотежа као етиолошки чинилац болести
  • Инхалациона терапија у пулмологији
  • Канцерогенеза
  • Медицинска терминологија – Латински језик
  • Механизми настанка аутоимунских боести
  • Молекулске основе болести
  • Наука и медицина
  • Основе поремећаја периферног нервног система
  • Основи молекуларне вирусологије
  • Медицинска ентомологија
  • Медицинска ентомологија
  • Молекуларна фармакологија кардиоваскуларних лекова
  • Молекуларна фармакологија лекова који делују на нервни систем
  • Аутопијска казуистика
  • Биоетика III
  • Биопијска и аутопијска дијагностика у неуропатологији
  • Болести штитасте жлезде
  • Цироза јетре
  • Цитолошка и патохистолошка корелација промена у штитастој жлезди
  • Енглески језик III
  • Инхалациона терапија у пулмологији
  • Измењена функција јетре – патофизиолошка енигма која траје
  • Јони и нискомолекулска једињења у биолошким процесима
  • Клиничко-патолошке корелације у дерматологији
  • Матрикс металопротеиназе као потенцијални биомаркер
  • Морфолошки и функционални аспекти срчаног рада
  • Патофизиологија старења
  • Патофизиолошки аспекти дејства алкохола на организам
  • Полно преносиве болести и превенција
  • Позитронска емисиона томографија
  • Преглед болесника са хроничним запаљенским болестима локомоторног система
  • Преглед болесника са обољењем штитасте жлезде
  • Принципи функционисања и начин коришћења биоинформатичких база података и алата
  • Приступ болеснику са обољењем штитасте жлезде
  • Протеомикс у медицини
  • Сонде и сензори у медицинској дијагностици

Четврта година

Студијски програм/студијски програми :Интегрисанa академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈА
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. Др Милош Николић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 5
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета

Циљ предмета је да упозна студенте са:

1. Основама дерматолошког прегледа (ефлоресценције)

2. Етиопатогентским факторима који учествују у настанку дерматоза

3. Клиничком сликом, морфолошком и етиолошком дијагностиком, као и диференцијалном дијагнозом кожних и венеричних обољења

4. Лечењем кожних и венеричних обољења

Исход предмета

Знање стечено у току наставе микробиологије и имунологије омогућава доктору медицине да:

1. Дијагностикује и лечи дерматозе које су најучесталије у хуманој популацији, а које је могуће збринути на нивоу примарне здравствене заштите.

2. Препозна тешке дерматозе које могу угрозити живот

3. Препозна обољења коже која могу бити знак озбиљних интернистичких обољења

4.  Диференцира баналне ерупције од оних које могу представљати знакове озбиљних обољења

5.  Има основу која омогућава даљу едукацију у правцу осталих специјалистичких грана медицине

Садржај предмета

Таеоријска настава

Реактивни еритеми, Пурпуре, Група екцема, Еритемато-сквамозне дерматозе, Еритродермије,Папулозне дерматозе, Нежељене реакције на лекове, Булозне дерматозе, Болести поремећене кератинизације, Нодозне дерматозе,  Дисхромије, Атрофије коже, Дистрофије коже, Болести везивног ткива, Трихозе, Онихозе, Обољења себацеалних жлезда, Хидрозе,  Пруригинозне дерматозе, Инфективне болести коже, Неинфективни грануломи коже. Дерматозе изазване физичким факторима, Обољења периферних артерија и вена. Улкуси ногу, Болести слузокоже усне дупље и језика Невенеричне болести коже и слузокоже полних органа  Бенигни тумори, невуси и неурокристопатије,  Преканцерозне дерматозе, малигни тумори, псудоепителиомске хиперплазије и паранеоплазичне дерматозе, Кутани лимфоми и леукемије (хематодермије), Сyпхилис,  Гоноррхоеа,  Улцус молле,. Лyмпхогранулома венереум,  Гранулома ингуинале,Уретхритис нон-гоноррхоица, Херпес гениталис, Цондyломата ацумината, Синдром стечене имунодефицијенције

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Практични рад са оболелим од дерматовенеролошких обољења

Литература

  1. Уџбеник: Лалевић-Васић БМ, Меденица ЉМ, Николић ММ. ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈА СА ПРОПЕДЕВТИКОМ. В издање, Савремена аминистрација,  Београд, 2008.
  2. Остала литература: Сајт www.dermis.net Универзитета у Ерлангену са више хиљада фотографија великог броја дерматоза.
Студијски програм/студијски програми :Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије  првог и другог степена
Назив предмета: ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ
Наставник (Презиме, средње слово, име): Олга Дуловић
Статус предмета: обавезни
Број ЕСПБ:7
Услов: положени сви предмети треће године студија
Циљ предмета

Циљ премета је да упозна студенте са болестима које изазивају инфективни агенси: етиологијом, патогенезом, клиничком сликом, дијагностичким процедурама, терепијским поступцима, дифернцијалном дијагнозом. Практична настава омогућава студенту  да научи да прегледа болесника, запази карактеристичне знаке болести, да узима одговарајуће биолошке узорке за микробиолошку и другу дијагностику, тумачи добијене резултате, примени одговарајућу антимикробну терапију и прати ефекат применјене трапије. Препозна компликације болести и предузима мере леченја истих.

Исход предмета

Знање стечено из инфективних болести омогућава доктору медицине да препозна клиничке знаке болести, примени одговарајуће лабораторијско микробиолошке тестове да би потврдио дијагнозу и примени оптималну терапију, прати ток леченја до излеченја. По потреби иницира примену одређених епидемиолошких процедура у случају појаве контагиозних инфективних болести.

Садржај предмета

Теоријска настава

Респираторне инфекције: вирусне и бактеријске инфекције инфекције  респираторних путева: фарингитиси, параинфлуенца, аденовирусне инфекције, рновирусне инфекције, цоммон цолд, стрептококне инфкеције. Карактеристике клиничке слике, могућности дијагностике, значај серолошке дјагностике, узиманје бриса и тумаченје налаза, примена симтптоматске терапије и антибиотске терапије.

Грип: етиологија, епидемиологија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија. Пандемијски грип, причији грип, САРС.

Мумпс инфекција:  етиологија, епидемиологија патогенеза ,клиничка слика паротитиса, менингитиса, , дијагноза и терапија.

Пертусис: етиологија, епидемиологија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија. значај вакцинације, компликације.

Херпес вирусне инфекције: Инфекције изазване ХСВ1 и ХСВ2 ЦМВ и ЕБВ карактеристике клиничке слике акутне инфкције и реактивације, дијагностика, значај серолошке дијагностике, ПБД тест; друге дијагностичке могућности (изолација, ПЦР). Примена антивирусне терапије..

Вирсне оспипне грознице: Варицела, морбили, рубела и др.  етиологија, епидемиологија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија. значај вакцинације, компликације

Интоксикације и инфекције дигестивног ситема: вирусни ентероколитиси, бактеријско трованје храном, бациларна и амебна дизентерија, трбушни тифус, паратифус, салмонелозе, колера., (патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације)

Инфекције јетре: акутни вирусни хепатитиси (А,Б,Ц и др), хронични вирусни хепатитиси и последична станја.(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Лептоспирозе:.(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Анеробне инфекције и интоксикције: тетанус, ботулизам .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Инфекције централног нервног система. Менингеални синдром, лумбална пункција налаз у ЦСТ. Вирусни менингитиси, бактеријски менингитиси, вирусни енцефалитиси, туберкулозни менингитис .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Лајмска болест .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Сепса и септични шок .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

ХИВ и АИДС .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Стрептококне и стафилококне инфекције .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације)

Ентеровирусне инфекције .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Инфекције изазване рикецијама .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Вирусне хеморагијске грознице: Конго Кримска, Хантан, Ебола, Марбург и др.(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Зоонозе: бруцелоза, листериоза,пситакоза и др. .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Маларија, Лишманијаза .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Трихинелоза .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Инфекције у трудноћи .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Интрахоспиталне инфекције етиологија, епидемиологија, дијагноза и терапија

Практична настава

Одвија се крај болесника: узиманје анамнезе, преглед болесника, дијагностика (упознаванје са процедурама узиманја биолошких узорака и другим дијагностичким методама, преглед применјене терапије са температурних листа, даванје им и ив терапије.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Вежбе уз болесничку постељу

Литература

  1. Инфективне болести, уредник М.Шашић
  2. Инфективне болести – Дијагностичко терапијски приручник, уредник Д. Делић
  3. Инфекције ЦНС-а, уредник М. Шашић
  4. Акутни вирусни хепатитиси
  5. Вирусне осипне грознице. Е. Гвозденовић
Студијски програм/студијски програми :Интегрисанe академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ИНТЕРНА МЕДИЦИНА
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. Др Нада В. Ковачевић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 30
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета

Интерна медицина бави се проучавањем, спречавањем  и лечењем болести унутрашњих органа човека (болести срца, крви и крвних судова, органа за варење, плућа и др). Циљ предмета Интерна медицина је да студентима омогући упознавање са:

  • узроцима који доводе до обољења унутрашњих органа
  • патогенетским процесима који доводе до развоја болести
  • клиничким манифестацијама болести и
  • савременим дијагностичким методама које омогућавају постављање што раније и тачније дијагнозе болести
  • савременим принципима превенције и лечења обољења унутрашњих органа
Исход предмета
Знање стечено у току наставног процеса на предмету Интерна медицина омогућиће доктору медицине да реши здравствени проблем који се појавио тако што ће :

  • схватити узроке и механизме настанка болести унутрашњих органа
  • препознати симптоме и знаке интернистичких болести и што рационалније употребити расположиве дијагностичке методе како би поставио што ранију и тачнију дијагнозу болести
  • применити принципе превенције и адекватног лечења болести унутрашњих органа и тако решити здравствени проблем појединог болесника
Садржај предмета

Таеоријска наставаПравилан однос лекар-болесник. Методе клиничког прегледа интернистичких болесника: анамнеза, инспекција, палпација, перкусија. Специфичности прегледа различитих система у организму. Савремене дијагностичке методе у раном и тачном постављању дијагнозе

Пулмологија. Етиологија плућних болести. Механизми њиховог настанка. Методе што ранијег откривања и лечења ових болести.

Гастроентерологија и хепатологија. Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења Кардиологија. Етиологија кардиоваскуларних болести. Патогенеза њиховог настајања.  Клиничка слика срчаних оболења. Дијагностичке методе и дијагностички алгоритми за што раније и тачније откривање кардиоваскуларних болести. Савремени принципи превенције и терапије ових болести. Нефрологија. Етиологија и патогенеза бубрежних болести. Алгоритми раног откривања и дијагностиковања ових болести и принципи њиховог лечења. Ендокринологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Хематологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Реуматологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Клиничка имунологија: упознавање са имунопатогенетским механизмима настанка имунолошких болести. Балнеоклиматологија: значај климатских фактора на болести људи.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Практични рад са болесником који болује од болести о којој се говорило на теоријској настави. Разговор, комплетни клинички преглед, израда и спровођење дијагностичког и терапијског плана. Анализа лабораторијских налаза и резултата дијагностичких процедура. Посматрање дијагностичких процедура и анализа терапијских поступака.  

Литература

  1. Интерна медицина- главни уредник Проф. Др Д. Манојловић
  2. Превод 15-тог издања Харрисон-овог уџбеника интерне медицине
  3. Интерна пропедевтика- главни уредник Проф. Др Д. Манојловићш
  4. Уџбеник: Лалевић-Васић БМ, Меденица ЉМ, Николић ММ. ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈА СА ПРОПЕДЕВТИКОМ. В издање, Савремена аминистрација,  Београд, 2008.
  5. Остала литература: Сајт www.dermis.net Универзитета у Ерлангену са више хиљада фотографија великог броја дерматоза.
Студијски програм: интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: студије првог и  другог степена
Шеф катедре: проф. др Бранислава Савић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 1
Услов: положени сви испити треће године
Циљ предмета

Циљ предмета Клиничка микробиологија је да студентима, који имају основна знања из микробиологије и имунологије, пружи увид у:

  • микробиолошке протоколе за дијагностику и праћење инфекција различитих органских система
  • проблем интрахоспиталних инфекција, основне начине њихове трансмисије у болничкој средини и улогу микробиолошке лабораторије у контроли и превенцији ових инфекција
  • микробиолошке протоколе за дијагностику и праћење инфекција имунокомпромитованих пацијената
  • микробиолошку дијагностику нових и претећих инфекција
  • практичне препоруке за тумачење резултата микробиолошке дијагностике
Исход предмета
Знање стечено у току наставе из Клиничке микробиологије омогућава доктору медицине да:

  • на основу познавања различитих микробиолошких тестова и њихових карактеристика изврши исправан избор теста у конкретној клиничкој ситуацији
  • изврши или препоручи узимање одговарајућих узорака за микробиолошку дијагностику
  • исправно интерпретира и користи у клиничком раду резултате микробиолошких анализа
Садржај предмета

Настава се изводи као семинарска  уз одговарајуће припремљене презентације, активно учешће студената у дискусији о конкретним појединачним примерима.

Студенти ће у оквиру наставе из предмета Клиничка микробиологија бити упознати са:

  • микробиолошким протоколима за дијагностику и праћење инфекција различитих органских система
  • микробиолошким протоколима за дијагностику и праћење инфекција имунокомпромитованих пацијената
  • принципима и могућностима микробиолошке дијагностике импортованих, нових и претећих инфекција
  • проблемом интрахоспиталних инфекција и улогом микробиолошке лабораторије у превенцији трансмисије и контроли ових инфекција
  • практичним препорукама за тумачење резултата микробиолошких тестова
Студијски програм/студијски програми :Интегрисанe академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Неурологија
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. Др Слободан Апостолски
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 7
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета
Циљ наставе из неурологије је да студента упозна са патогенетском основом најчешћих неуролошких обољења, њиховом клиничком симптоматологијом, актуелним дијагностичким процедурама које се користе током неуролошког испитивања, савременом терапијом ових болести и њиховом прогнозом. Целокупан план наставе је формиран тако да лекару опште праксе пружи основне информације потребне у његовом свакодневном раду са болесницима, медју којима одредјен број прпада групи неуролошких пацијената
Исход предмета
У практичној настави је планирано да се читав рад усмери ка савладавању техникенеуролошког прегледа, упознавању са додатним дијагностичким тестовима и поступцима, постављању синдромске дијагнозе, диференцијално-дијагностичком анализирању и коначно доношењу дијагностичког закључка.Дакле, планирано је да настава из неурологије припреми лекара опште праксе да медју бројним пацијентима препозна болеснике са неуролошком симптоматолигјом, да их адекватно обради, посумња на одредјени неуролошки ентитет, спроведе  адекватан дијагностички поступак, евентуално започне и лечење болесника, и на крају, на основу резултата, одлучи да ли је потребно даље упућивање болесника специјалисти неурологу, односно да ли је потребно његово болничко испитивање или лечење.
Садржај предмета
Теоријска настава
Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки радЕПИЗОДИЧНИ ПОРЕМЕЋАЈИ СВЕСТИ, ДЕЛИРИЈУМ, КОМА, ПОРЕМЕЋАЈИ СПАВАЊА,  ЕПИЛЕПТИЧКИ НАПАДИ, ЕПИЛЕПСИЈА, ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ,ГЛАВОБОЉЕ, НЕУРАЛГИЈЕ, ВЕРТИГО,  ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНА ОБОЉЕЊА,  ЕДЕМ МОЗГА,  ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ ЦЕНТРАЛНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА И НЕУРОЛОШКЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ СИСТЕМСКИХ ОБОЉЕЊА,  ДЕМЕНЦИЈЕ,  ТРАУМА ЦНС,  ТУМОРИ ЦНС,  ДЕМИЈЕЛИНИЗАЦИОНЕ БОЛЕСТИ  ЦНС,  ПОРЕМЕЋАЈИ ПОКРЕТА И БОЛЕСТИ МАЛОГ МОЗГА,  РАЗВОЈНА РЕГРЕСИЈА И ПОРЕМЕЋАЈИ НЕРВНОГ СИСТЕМА, УРОДЈЕНЕ ГРЕШКЕ МЕТАБОЛИЗМА И ХРОМОСОМСКЕ БОЛЕСТИ НЕРВНОГ СИСТЕМА, НЕУРОКУТАНА ОБОЉЕЊА,  БОЛЕСТИ МОТОРНОГ НЕУРОНА И ПОЛИНЕУРОПАТИЈЕ,  БОЛЕСТИ КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ,  БОЛЕСТИ НЕУРОМИШИЋНЕ СПОЈНИЦЕ И МИШИЋА
Литература

1. Неуролошка пропедевтика и дијагностика, Проф. др Звонимир Левић

2. Неурологија, група аутора, уредник: Проф. др Владимир Костић

Студијски програм/студијски програми: Интегрисанe академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ПСИХИЈАТРИЈА
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф.  др  Душица ЛечићТошевски
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 6
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета
Циљ предмета је да студента упозна са:

  • основним принципима медицинске психологије и психопатологије
  • основним теоријским правцима у психијатрији
  • етиолошком основом металних поремећаја
  • дијагностиком менталних поремећаја
  • лечењем менталних поремећаја
  • превенцијом менталних поремећајима и унапређењем менталног здравља
Исход предмета
Знање стечено у току наставе психијатрије омогућава доктору медицине правовремено препознавање, дијагностику, превенцију и основно збрињававање поремећаја душевног здравља.
У том смислу, доктор медицине стиче потребне вештине:

  • вођења психијатријског интервјуа,
  • препознавања основних психопатолошких феномена,
  • постављања синдромске дијагнозе
  • коришћења допунских дијагностичких метода и индикационих подручја за њихову примену
  • дијагностика коморбидитета између менталних и соматских поремећаја
  • доношења дијагностичких закључака
  • превентивне интервенције
  • овладавење основама терапије менталних поремећаја (медикаментозна, психотерапија, социотерапија).

Основни ставови који се развијају код доктора медицине су:

  • утемељеност психијатријског приступа на принципима и стању савремене медицинске науке и струке, односно добре клиничке праксе засноване на доказима
  • етичност
  • поштовање права особа са поремећајем душевног здравља, редукција дискриминације и стигме као и остваривање њихове равноправности у заједници
  • побољшање социјалне компетентности особа са поремећајем душевног здравља поспешивањем индивидуалних социјалних вештина, психолошких и радних способности
  • оспособљавање пацијената за самосталност и остваривање својих права.
Садржај предмета
Таеоријска настава
Увод у психијатрију. Интегративни приступ менталном функционисању. Психодинамски приступ у психијатрији. Схизофренија. Схозотипски, схизоафективни и остали психотични поремећаји.  Психозе суманутости. Поремећаји личности и понашанја одраслих. Поремећаји расположења. Органски ментални поремећаји. Неуротски, са стресом повезани и соматоформни поремећаји. Злоупотреба супстанци – алкохолизам и наркоманија. Консултативна психијатрија. Психички поремећаји у развојном добу (код деце и адолесцената). Бихејвиорални синдроми удружени са физиолошким поремећајима и соматским факторима. Психофармакотерапија. Антипсихотици, стабилизатори расположења, антидепресиви, анксиолитици, хипнотици. Психотерапијске методе.
Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад.
Вежбе: упознавање са основним техникама рада са психијатријским болесником. Кратак теоријски увод у област која је тема вежбе. Начин/тестови за испитивање психичких функција.  Прикази менталних поремећаја кроз приказе болесника. Самосталан практичан рад са оболелима од поремећајима о којима се говорило на теоријској настави. Упознавање са могућностима и значајем комплементарне дијагностике у психијатрији. Терапијски приступ и могућности (психотерапијске и медикаментозне).
Семинари: самостална припрема и видео презентација 15 тематских једининца (пажња и памћење, свест, мишљење и интелигенција, воља и нагони, опажање, емоције, схизофренија, депресија, суицид, анскиозни поремећаји, психопатологија адолесценције, зависност од супстанци, поремећаји личности, значајна поглавља судске психијатрије, ургентна психијатрија).
Литература

  1. Јашовић Гашић М, Лечић Тошевски Д (уредници). Психијатрија – уџбеник за студенте медицине. Медицински факултет Универзитета у Београду; Београд  2010.
  2. Тотић Познановић С, Дамјановић С: Практикум из психијатрије. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.
Студијски програм: интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: студије првог и  другог степена
Шеф катедре: проф. др Наташа Петронијевић
Руководилац предмета: проф. др Александра Исаковић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 1
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета

Циљ предмета Kлиничка биохемија јесте да студенте четврте године упозна са основним биохемијским анализама које се користе у савременој лабораторијској дијагностици као и да их оспособи да правилно интерпретирају резултате биохемијских тестова у складу са одговарајућом хуманом патологијом. Ово би додатно омогућило студентима да, узимајући у обзир анамнестичке податке и клиничко стање пацијента, препознају и циљано траже одговарајуће лабораторијске анализе.

Исход предмета

Знање стечено у току наставе клиничке биохемије, омогућава будућем доктору медицине да:

а) циљано тражи одговарајуће лабораторијске анализе у складу са анамнестичким подацима и клиничким стањем пацијента

б) правилно интерпретира добијени биохемијски налаз

Садржај предмета

Настава из клиничке биохемије се реализује у форми online курсa на порталу МФУБ за online наставу (http://reticulum.med.bg.ac.rs) кроз 10 лекција (15 часова интерактивне наставе). Лекције се отварају према актуелном распореду за текућу школску годину и то понедељком. Сваког наредног понедељка отвара се нова лекција. Интерактиван приступ лекцији тј. учење и одговарање на постављена питања, је могуђ током две недеље. По истеку две недеље, лекције остају доступне за учење али је интерактивни приступ онемогућен.

Поред прегледа референтних интервала основних биохемијских аналита и тумачења добијених вредности биохемијских тестова у циљу дијагностиковања и праћења појединих обољења, акценат ове наставе је и на интерпретацији вредности специфичних биохемијских аналита у оквиру одабраних клиничких целина а у складу са предзнањем студента четврте године и потребама лекара опште праксе, и то: хематолошких параметара, биохемијских показатеља инфламације, биохемијских параметара који се користе за испитивање функције јетре, бубрега и ендокриног система,  биохемијских промена у акутном инфаркту миокарда, туморских маркера и биомаркера обољења коштано-зглобно-мишићног система као и упознавање са специфичностима биохемијских параметара у различитим животним добима.

  • Аутизам и ране дечије психозе (дечија психијатрија)
  • Депресија и суицидност: дијагностика, терапија, превенција
  • Дијабетес и болести липида
  • Дијагноза акутних и хроничних вирусних обољења јетре
  • Дијагноза алергијских болести
  • Енглески језик IV
  • Физикална терапија бола
  • Клиничка семиологија епилепсија
  • Кома и мождана смрт
  • Медицинска микологија
  • Медицинска терминологија – Латински језик
  • Морбидитет и морталитет од ХИВ болести у ери комбиноване антиретровирусне терапије
  • Основи судскопсихијатријског вештачења
  • Пандемијски грип
  • Процена и контрола артеријског притиска
  • Психопатологија и терапија анксиозих поремећаја
  • Пушење и превенција пушења
  • Савремена дијагностика исхемијске болести срца
  • Савремена терапија исхемијске болести срца
  • Ургентна стања у психијатрији
  • Урођени и стечени узроци хеморагијског синдрома
  • Запаљенске болести црева
  • Злостављање и занемаривање
  • Аутизам и ране дечије психозе (дечија психијатрија)
  • Аутоимуне булозне дерматозе
  • Биоетика IV
  • Деменција у светлу савремених сазнања
  • Депресија и суицидност: дијагностика, терапија, превенција
  • Дијабетес и болести липида
  • Дијагностика акутних и хроничних вирусних обољења јетре
  • Дијагностика алергијских болести
  • Енглески језик IV
  • Главобоље
  • Хистопатолошка дијагностика у дерматовенерологији
  • Имуномодулаторна терапија у дерматровенерологији
  • Јони и нискомолекулска једињења у биолошким процесима
  • Кома и мождана смрт
  • Кутане манифестације системских болести везивног ткива
  • Лабораторијске методе у дерматовенерологији
  • Лумбални синдром
  • Матрикс металопротеиназе као потенцијални биомаркери
  • Медицинска микологија
  • Медицинска терминологија- Латински језик
  • Метали и њихова улога у нормалним и патолошким стањима
  • Молекуларна фармакологија кардиоваскуларних лекова
  • Основи судскопсихијатријског вештачења
  • Педијатријска дерматологија
  • Полинеуропатије – савремени приступи у класификацији, дијагностици и лечењу
  • Преглед болесника са валвуларним срчаним манама
  • Примена ботулинског токсина у неурологији
  • Принципи функционисанја и начин коришћења биоинформатичких база података и алата
  • Процена и котрола артеријског притиска
  • Протеомикс у медицини
  • Психопатологија и терапија анксиозних поремећаја
  • Пушење и превенција пушења
  • Савремена дијагностика исхемијске болести срца
  • Савремена терапија исхемијске болети срца
  • Скрининг -рано откривање поремећаја здравља
  • Сонде и сензори у медицинској дијагностици
  • Тумори коже
  • Ургентна стања у психијатрији
  • Урођени и стечени узроци хеморагијског синдрома
  • Запаљенске болести црева
  • Зашто дечија церебрална парализа опстаје у савременој медицини
  • Злостављање и занемаривање

Пета година

Програм наставе

Настава из гинекологије и акушерства за студенте Медицинског факултета обавља се у IX и X семестрау у виду теоријских предавања и практичних вежби, који се одвијају сваки дан, по систему паралелне наставе. Теоријска настава одржава се  на Клиници за Гинекологију и акушерство  Клиничког центра Србије свакодневно,  а студенти су подељени у пет група. Практична настава за две трећине студената одвија се на Клиници за Гинекологију и акушерство КЦС. Једна трећина студената практичну наставу има на Гинеколошко-акушерској клиници „Народни Фронт“. Клиничке вежбе воде сви наставници и асистенти. У IX семестру  сваки студент недељно има 2 часа теоријске наставе и то 1 час из гинекологије и 1 час из акушерства, 2 часа практичне наставе из гинекологије и  1 час  акушерских вежби на фантому.  Студенти  имају  8  семинара, 4 семинара из гинекологије и 4 семинара из акушерства.  У X семестру сваки студент  недељно има 2 часа теоријске  наставе и то 1 час из гинекологије и 1 час из акушерства, и 3  часа практичне наставе из гинекологије. У X семестру студенти полажу колоквијум из целокупног градива за IX и X семестар. У IX и X семестру студенти имају изборну наставу из гинекологије и акушерства  и то  из 9 изборних предмета. У оквиру редовне наставе студенти проводе  и 7 дана интернатске наставе и вежби у породилишту.

Циљеви предмета са очекиваним исходом
Циљ нашег предмета је да студенти стекну основна теоретска и практична знања из гинекологије и акушерства која ће им послужити као лекарима опште праксе да успешно реше проблеме и ситуације са којима се буду сусретали у свом раду.

Садржај предмета – глевне области:
Предмет гинекологија и акушерство се састоји из три целине односно три дела. То су Гинекологија, Акушерство и Практично породиљство и акушерске операције.
У IX семестру студенти имају 30 часова теоретске наставе и то 15 часова из гинекологије и 15 часова  из акушерства. Поред тога студенти имају 8 семинара и то 4 семинара из гинекологије и 4 семинара из акушерства.Сваки студент у IX семестру има 30 часова клиничких вежби из гинекологије и 15 часова акушерских вежби на фантому. Студенти који се одлуче за изборну наставу из гинекологије и акушерства имају 30 часова наставе и то 15 часова предавања и 15 часова  вежби и семинара. Сваки студент је обавезан да у току IX или X семестра одвежба и 7 дана интернатских вежби у породилишту. У X семестру студенти имају 30 часова теоретске наставе тј 15 часова предавања из гинекологије и 15 часова предавања из акушерства. Сваки студент има и 45 часова клиничких вежби из гинекологије.

Клиничке вежбе
После вежби на фантому студенти се деле у мање групе од 4-5 студената за клиничке вежбе из гинекологије. Клиничке вежбе се обављају у наставним базама и то у амбулантама поликлинике, дневне болнице, гинеколошким одељењима, одељењу за преоперативну припрему пацијената, одељењу за високоризичне трудноће, одељењу стерилитета и кабинету за ултразвук. Овим вежбама руководе асистенти и наставници. Оне се састоје из гинеколошких бимануелних прегледа, прегледа под спекулумом, спољњег и унутрашњег прегледа трудница и узимања анамнезе. Истовремено се студентима приказују мање гинеколошке операције: експлоративне киретаже, завршавање некомплетних побачаја, биопсије, пункције Доугласовог простора. Студенти асистирају при овим интервенцијама.

Вежбе на фантому
Ове вежбе воде  професори и доценти. Студенти се на фантому упознају  са физиологијом нормалног порођаја, близаначке трудноће, карличног става као и порођајима код патолошких положаја плода, налегања и ротације главе. Затим се увежбавају акушерске операције  као што су апликација клешта, вакум-екстрактора, спољни, унутрашњи и комбиновани окрет, ембриотомије. Приказују се и филмови из напред наведеног градива. У току наставе на фантому нарочито се инсистира на активном учешћу студената.Вежбе на фантому су поред осталог припрема за праћење наставе у интернату.

Интернатске вежбе
Да би се упознали са порођајем, пратили његов ток и практично га спроводили, студенти проводе по 7 дана у току IX или  X семестра у интернату смештеном у својим потпуно одвојеним просторијама  уз породилиште. Приликом ступања у интернат сваки студент пред наставником полаже приступни колоквијум из физиологије порођаја и трудноће. Последњег дана боравка у интернату полаже се  колоквијум у виду теста, који обухвата градиво патологије трудноће и порођаја.  Приступни колоквијум има циљ да стимулира студенте да спремни прате практични део наставе у интернату. Према нашем досадашњем искуству, овај вид наставе знатно помаже студентима да савладају наставу из акушерства. У току интернатских вежби студенти пре свега раде у породилишту, вршећи спољне и унутрашње прегледе трудница, обављајући мање акушерске операције- мануелне ревизије материчне дупље и екстракције постељице и асистирајући при већим операцијама. За интернатске вежбе је посебно задужен један наставник. Студентима је у току боравка у интернату забрањено да одлазе на друга одељења клинике и да примају посете.Ова мера је неопходна превенција против ширења интрахоспиталне инфекције. Пре ступања у интернат над студентима се врши бактериолошки преглед грла и носа, ради проналажења клицоноша и онемогућавања њиховог додира са породиљама и новорођенчадима. Инфицирани студенти се лече, па им се тек после контролног негативног налаза бриса дозбољава улазак у интернат.

Начин провере знања и оцењивање

У току извођења наставе врши се провера знања студената кроз семинаре, колоквијуме и тестове. Пре уласка студената у интернат студенти полажу улазни колоквијум а по завршеном интернату полажу тест. Провера теоретског знања у IX семестру врши се кроз семинаре. Студенти на крају X семестра полажу колоквијум у виду теста из целокуног теоретског  градива из гинекологије и акушерства за IX и X семестар. У току извођења практичне наставе инсистира се на активном учешћу студената при чему се свакодневно проверава знање студената.


Завршни испит

Услов за полагање испита из гинекологије и акушерства је да је студент редовно присуствао предавањима и вежбама, да је положио колоквијум у X семестру, да је одвежбао интернат  и положио колоквијум у интернату, као и да је положио друге  предмете који су одређени  Статутом факултета. Испити се састоје из практичног и теоријског дела. У оба дела учествују само наставници- доценти и професори. У практичном делу испита студент узима самостално историју болести, врши спољни и унутрашњи акушерски преглед или бимануелни гинеколошки преглед и преглед под спекулумом. Незадовољавајући одговор на практичном испиту онемогућава излазак на теоријски део испита. На теоријском делу испита студент извлачи пет питања: једно из акушерских операција, једно из физиологије трудноће и порођаја, једно из патологије трудноће и два из гинекологије. Систем испита је тако организован да се што је могуће више објективизира овај део наставног процеса.

Распореди вежби и предавања

Трајање наставе и наставне методе
Настава из гинекологије и акушерства траје 2 семестра. За предавања наставници највише  користе слајд презентације. Гинеколошке и акушерске вежбе се изводе  на пацијентима а акушерске вежбе се изводе још и на фантому.

Предуслови за похађање предмета
Предуслови за похађање предмета су да је студент одслушао, одвежбао и положио предмете који су Статутом регулисани.

Распоред наставе
Настава из гинекологије и акушерства се одвија по распореду за предавања и вежбе који су доле наведени.

IX СЕМЕСТАР – ПРЕДАВАЊА ИЗ ГИНЕКОЛОГИЈЕ

  1. Ембриологија и анатомија гениталних органа жене
  2. Хормони, улога и њихово одредјивање у гинеколошкој пракси
  3. Дијагностички поступци у гинекологији: а) ултразвук, ЦТ и НМР, б)ХСГ, хистероскопија, лапароскопија, ц) цитологија и колпоскопија
  4. Животна  доба жене
  5. Физиологија менструалног циклуса
  6. Поремећаји менструалног циклуса
  7. Аменоррхоеа
  8. Полицистични оваријуми, полицистични оваријални синдром
  9. Ендометриоза
  10. Дyсменоррхоеа, пременструални синдром, хронични пелвични бол
  11. Инфертилитет
  12. Нове могућности у асистираној репродукцији
  13. Планирање породице: а) контрацепција, б) стерилизација
  14.  Намерни прекид трудноће: а) у првом триместру, б) у одмаклој трудноћи
  15. Психосоматски и сексуални проблеми у гинекологији: губитак телесне тежине, анорексија, гојазност

IX СЕМЕСТАР – ПРЕДАВАЊА ИЗ  АКУШЕРСТВА

  1. Гаметогенеза, фертилизација и имплантација.
  2. Морфолошки и функционали развој ембриона и фетуса.
  3. Развој и морфологија постељице и пупчаника.
  4. Физиолошка улога постељице и плодове воде.
  5. Адаптација организма на трудноћу:а) ендокрине и паракрине промене, б) утерус, дојке ц)метаболизам, д) хемодинамика.
  6. Дијагноза и надзор трудноће и стања плода.
  7. Физиологија и иницијација породјаја, механизам нормалног породјаја.
  8. Водјење породјаја и збрињавање новородјенчета.
  9. Неправилности породјаја условљене породјајним путевима.
  10. Неправилности породјаја изазване неадекватним контракцијама материце
  11. Неправилности породјаја изазване поремећајима презентације, положаја и ротације.
  12. Пуерперијум
  13. Претермински и посттермински породјај
  14. Вишеплодна трудноћа: етиологија, водјење трудноће и породјај
  15. Карлична презентација: етиологија, водјење трудноће и породјај

IX СЕМЕСТАР – СЕМИНАРИ ИЗ ГИНЕКОЛОГИЈЕ

  1. Животна доба жене
  2. Полицистични оваријуми, полицистични оваријални синдром
  3. Дyсменоррхоеа, пременструални синдром, хронични пелвични бол
  4. Планирање породице: а) контрацепција, б) стерилизација

IX СЕМЕСТАР – СЕМИНАРИ ИЗ АКУШЕРСТВА

  1. Адаптација организма на трудноћу: а) ендокрине и паракрине промене, б) утерус, дојке ц) метаболизам, д) хемодинамика
  2. Дијагноза и надзор трудноће и стања плода
  3. Пуерперијум
  4. Вишеплодна трудноћа: етиологија, вођење трудноће и порођај.

X СЕМЕСТАР – ПРЕДАВАЊА ИЗ ГИНЕКОЛОГИЈЕ

  1. Неправилности развоја гениталних органа жене и интерсексуализам
  2. Инфекције доњих гениталних органа и полно преносиве болести
  3. Пелвичне инфламаторне болести
  4. Ектопична трудноћа
  5. Бенигне и премалигне промене  вулве, вагине и цервикса
  6. Малигна обољења доњих гениталних органа
  7. Бенигни и малигни тумори утеруса
  8. Бенигни и малигни тумори јајовода и јајника
  9. Поремећаји статике гениталних органа: а) повреде и фистуле, б) уретро/цистоцела, ц) рецто/ентероцела, д) пролапс утеруса
  10. Медикаментозна терапија у гинекологији
  11. Операције у гинекологији
  12. Болести дојке
  13. Менопауза и пременопаузална транзиција
  14. Акутни абдомен у гинекологији – диференцијална дијагноза
  15. Судско-медицински проблеми у гинекологији

X СЕМЕСТАР –  ПРЕДАВАЊА ИЗ АКУШЕРСТВА

  1. Крвављења у првој половини трудноће: а)побачаји, б)промене на грлићу и вагини
  2. Крвављења у другој половини трудноће
  3. Шок у акушерству и дисеминована интраваскуларна коагулопатија
  4. Гестацијске трофобластне болести
  5. Хипертензивни синдром у трудноћи
  6. Ендокрине болести и трудноће
  7. Болести срца и хематолошки поремећаји и трудноћа
  8. Системске болести, обољења уринарног, респираторног, гастроинтестиналног, неуровегетативног тракта и трудноћа
  9. Инфекције током трудноће
  10. Рх и АБО алоимунизација – имунолошки аспекти трудноће
  11. Застој у расту плода
  12. Хидрамнион, олигоамнион, коректибилне аномалије плода
  13. Пренатална дијагностика, генетско саветовалиште и инвазивни поступци у перинатологији
  14. Патолошки пуерперијум
  15. Витална статистика: а)матернални морталитет, б) мртвородјеност и неонатална смрт, ц) перинатални морталитет

Препоручена литература

Данас постоји већи број уџбеника и практикума  из акушерства и гинекологије који служе студентима. Наставници и сарадници Катедре су написали уџбеник из Гинекологије и акушерства за студенте медицине. Прво издање  уџбеника је  штампано 2005. године а друго  допуњено издање 2006. године. Обавезна литература за студенте:

  1. Катедра за Гинекологију и акушерство.Уредници: Д. Плећаш, Б.Станимировић, А. Станковић, М.Васиљевић. Гинекологија и Акушерство. Уџбеник  за студенте медицине.,  друго  допуњено издање, Универзитет у Београду, Медицински факултет, ЦИБИД,  Београд, 2006.
  2. Живановић Жељко.: Увод у породиљство. Практикум. Елит Медица, Београд, 1996.

Поред горе препорученог  обавезног уџбеника и практикума студенти који желе  могу да погледају и доле наведене уџбенике које су написали наставници катедре:

  1. Светислав Барјактаровић.: Акушерство. Научна књига, Београд, 1950.
  2. Франц Новак.: Физиологија трудноће. Научна књига, Београд, 1950.
  3. Уредници: Б.Милошевић, Б.Рајхвајн и Б.Берић.: Породиљство, Медицинска књига, Београд-Загреб, 1973.
  4. Уредници: П.Дробњак, Б.Берић и В. Шуловић.: Гинекологија. Медицинска књига, Београд-Загреб, 1980.
  5. Михаило Чемерикић и Војислав Паљић.: Основи практичног породиљства. Научна књига, Београд, 1983.
  6. Драгомир Младеновић.: Гинеколошке операције. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1988.
  7. У редакцији Душана С. Динуловића.: Опстетриција И и ИИ. Издавач Новинско издавачка установа Службени лист СРЈ, Београд, 1996.
  8. Спасоје Петковић главни уредник.: Гинекологија. Елит Медица, Београд, 2004.
Студијски програм/студијски програми :Интегрисан студије медицине студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ХИРУРГИЈА
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. Др Живан Максимовић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 6
Услов: положени сви испити четврте  године студија
Циљ предмета

Циљ наставе из хирургије је да се студент упозна са свим савременим областима хирургије, општом, абдоминалном, кардиоваскуларном, дечјом, ендокрином, грудном, пластичном, онколошком, ортопедском, трауматолошком,  неурохирургијом и урологијом, као и принципима анестезије и реанимације витално угрожених болесника:

а) патофизиолошким механизмима развоја обољења која се могу лечити хируршким путем;

б) савременим принципима клиничке, биохемијске и радиолошке дијагностика према појединим областима;

в) патогенетским механизмом развоја и лечења компликација различитих хируршких обољења;

г) постоперативним третманом хируршких болесника;

д) анестезиолошким и реаниматолошким принципима у третману не само хируршког болесника.

Исход предмета

Знање стечено у току наставе из хирургије омогућава доктору опште медицине да:

а) препозна акутна хируршка обољења и обави основне диференцијално дијагностичке процедуре у циљу потврђивања дијагнозе;

б) препозна компликације основних потенцијално хируршких болести;

в) правовремено упути пацијента на адекватна додатна испитивања;

г) збрине мање повреде и опекотине у амбулантним условима по савим хируршким принципима поштовања асепсе и антисепсе и антитетанусне заштите;

д) на време препозна евентуалне компликације у постоперативном току пацијената који су отпуштени на кућно лечење;

Садржај

Општа хирургија – принципи хируршке дијагностике, методи хируршке профилаксе, повреде и ране, хируршке инфекције, крвављење и хемостаза, преоперативно лечење хируршких болесника, хирургија масовних несрећа.

Анестезиологија и реаниматологија – кардиопулмонална и церебрална реанимације, шок, баланс воде и електролита, ацидобазна равнотежа, трансфузија крви, анестезија, терапија болних стања.

Дигестивна хирургија – клиничка слика, дијагностика и хирургија једњака и дијафрагме, желудца и дуоденума, танког црева и апендикса, жучне кесе и жучних путева, јетре, панкреаса и слезине, колона, аноректума, кила, трбушног зида ретроперитонеума, синдрома акутног абдомена, перитонитиса, повреда абдомена и синдрома интестиналне опструкције.

Васкуларна хирургија – класификација васкуларних обољења, клиничка слика, дијагностика, лечење и хирургија повреда крвних судова, акутне исхемије, хроничне исхемије, анеуризматске болести, исхемијских болести мозга, акутних и хроничних обољења вена. Принципи ендоваскуларне хирургије.

Кардиохирургија – клиничка слика, дијагностика, лечење и хирургија коронарне болести, стечених срчаних мана, болести срчаних валвула, протезис ендокардитиса, уродјених срчаних мана одраслих, болести асцендентне аорте и лука аорте, повреда перикарда, срца и великих крвних судова, тумора срца и перикардитиса.  Нефармаколошки третман поремећаја срчаног ритма, трансплантација срца.

Ендокрина хирургија – клиничка слика, дијагностика, индикације и хируршко леченје болести штитасте и паратиреоидних жлезда, надбубрежних жлезда и ендокриног панкреаса. МЕН синдроми.

Грудна хирургија – патофизиолошка основа операција у грудном кошу, оперативни приступи, клиничка слика, дијагностика индикације и хирургија тумора плућа, плеуре и медијастинума, спонтаног пнеумоторакса, повреда грудног коша, инфекција плућа плеуре и медијастинума. Компликације хируршког лечења.

Ортопедија – трауматологија – клиничка слика, дијагностика, лечење (конзервативно и хирушко) и компликације прелома уопште, повреда шаке, руке, ноге, кичменог стуба карлице и кукова.

Ортопедија – обољења – клиничка слика, дијагностика, лечење (конзервативно и хируршко) и компликације коштано зглобних инфекција, тумора коштано – зглобног система, развојних поремећаја и обољења кичменог стуба, кука у дечјем, адолесцентном и одраслом узрасту, конгениталних аномалија локомоторног система, неуромускуларних обољења и обољења великих зглобова.

Урологија – клиничка слика, дијагностика, хируршко лечење и компликације аномалије бубрега и горњих уринарних путева, неурогене дисфункције донјег уротракта, инфламаторних процеса уротракта, повреда бубрега, уретера, мокраћне бешике, уретре, гениталних органа мушкарца, ТБЦа урогениталних путева, калкулозе уротракта, обољења простате (бенигне хиперплазије и карцинома), тумора бубрежног паренхима и горнјег уротелијума, тумора мокраћне бешике, обољења гениталних органа мушкарца. Инфертилитет, еректилна дисфункција, транпланстација бубрега.

Неурохирургија – клиничка слика, дијагностика, лечење, хирургија, компликације  интракранијалне хипертензије, краниоцеребралних повреда и повреда кичмене мождине, цереброваскуларних болести, тумора ЦНСа, дегенеративних болести кичменог стуба, конгениталних аномалије ЦНСа (дечја неурохирургија), повреда и обољења периферних нерава, инфекција ЦНСа. Хирургија бола, поремећаја покрета и епилепсије.

Пластична хирургија – клиничка слика, класификација, дијагностика, лечење опекотина, дефеката кожног покривача, декубитуса, тумора коже, ураслог нокта и лимфедема.

Онколошка хирургија – принципи хирургије солидних малигних тумора, клиничка слика, класификација, дијагностика, лечење, хирургија и компликације саркома меких ткива, рака дојке и меланома коже.

Дечја хирургија – пластична и реконтруктивна хирургија дечјег узраста, неонатална хирургија, патологија ингвиналног канала и сполјашнјих гениталија код деце, дечја урологија, дечја трауматологија коштано – зглобног система, дечја абдоминална хирургија, дечја ортопедија, кардиохирургија и грудна хирургија дечјег узраста, ургентна стања у дечјој хирургији

Медицина рада – процена радне способности након различитих хируршких захвата, ортопедских, гастроинтестиналних и уролошких.

Епидемиологија – епидемиолошке карактеристике трауматозима, и инфекција оперативног места.

Физикална медицина и рехабилитација – рана рехабилитација кардиохируршких, васкуларних, неурохируршких, ортопедских и болесника у јединицама интензивне неге.

Општа хирургија – хируршко прање руку, припрема оперативног поља, нега хируршка ране, инцизија и дренажа површних гнојних колекција, сутура ране, привремена и трајна хемостаза, компресивни завиј, стерилизација завојног материјала и инструмената у амбулантним условима.

Анестезиологија и реаниматологија – троструки маневар отварања ваздушног пута, постављање орофарингеалног тубуса, ендотрахеална интубација, пласирање периферне венске каниле, вештачко дисање помоћу маске и амбу-балона, принципи обогаћивања гасне смесе кисеоником, прекордијалнии ударац, спољашња срчана масажа, примена реанимационих медикамената, ЕКГ дијагностика поремећаја срчаног ритма, дегибрилација срчаног мишића, давање трансфузије крви и крвних деривата,одређивање АСА скора, тумаченје оксиметрије, мониторинга вентилације плућа, извођење инфилтрационе анестезије, блока нервних плексуса, неуроаксијалних блокова. Узимање артеријске крви за гасне анализе и њихово тумачење.

Дигестивна хирургија – физикални преглед трбуха, пласирање назогастричне сонде, евентрација килних отвора, мануелна репозиција херније, дигитални преглед ампуле ректи, примена клизме, промена диска и кесе на стоми, превијанје и обрада компликованих и дехисцираних рана, скидање конаца са некомпликованих рана, припрема оперативног препарата за патохистолошку анализу, тумачење нативних радиографија трбуха, ендоскопски прегледи, ултразвучни преглед трбуха, компјутеризована томографија трбуха, анализа туорских маркера.

Васкуларна хирургија – палпација екстремитета, процена степена исхемије екстремитета, палпација периферних пулсева, преглед површног, дубоког и комуникантног венског система, палпација аорте, детекција шумова, хемостаза дигиталном компресијом, компресивних завојем, Есмарховом повреском, пнеуматском манжетом, тампонадом ране, хируршким шавом, термокаутером, лигатуром крвног суда, пласирање еластичног завоја и еластичних чарапа, извођење различитих тестова у прегледу васкуларизације екстремитета, обрада дијабетског стопала, некректомија, превијање болесника са фасциотомијом.

Кардиохирургија – инспекција врата, палпација, перкусија и аускултација плућа и срца, регистовање и тумачење ЕКГа, увођење централног венског катетера и мерење централног венског притиска, инсерција електрода за привремени пес мејкер, контрола пацијента са имплатираним пес мејкером, преглед венског система ради узимања графта, пункција перикарда, пункција и дренажа торакса, аускултација природне и механичке валвуле, вађење торакалних дренова сполјашња и унутрашња масажа срца.

Ендокрина хирургија – физикални преглед врата, физикални преглед болесника уз уочавање постојања појединих ендокринопатија, аспирациона биопсија штитасте жлезде, анализа биохемијских и хормонских налаза болесника са ендокринопатијама.

Грудна хирургија – утврђивање присуства течне колекције и ваздуха у плеуралном простору, палпација увећаних вратних и аксиларних лимфних жлезда, физикални налаз код пацијента са стенозом трахеје, анализа радиографских налаза код различитих патолошких процеса у грудном кошу, припрема стерилног система за плеуралну дренажу, транспорт болесника са дренажом грудног коша, плеуроскопија, бронхоскопија, перкутана биопсија плеуре, зида грудног коша и плућа, терапијски постпуци код повреда грудног коша, прелома ребара и грудне кости, постпуак са течним садржајем евакуисаним из плеуралног простора.

Ортопедија – труматологија – преглед коже повређеног екстремитета, процена обима покрета повређених зглобова горнјих и донјих екстремитета и кичме, мерење обима и дужине екстремитета, испитивање стабилности зглобова горнјих и донјих екстремитета, поступак са изливом у колену, пункција зглобова, имобилизација крамеровом шином горњих и доњих екстремитета, постављање осмице, мителе, фиксационих завоја зглобова, транспорт ампутираног екстремитета, процена радиографских налаза код прелома горњих и доњих екстремитета, кичме и карлице, сутура флексорних и екстензорних тетива.

Ортопедија – обољења – препознавање основних елемената клиничке слике акутне коштане инфекције, преглед пацијената са тумором локомоторног система, алгоритам дијагностике тумора локомоторног система, препознавање кифотичних и сколиотичних деформација кичме, тумаченје ултразвучног налаза дечијег кука, преглед кукова одојчета, адолесцента и одраслог, типови храмања, осовински поремећаји колена.

Урологија – палпација бубрега, бимануелна палпација бешике, дигиторектални преглед простате, физикално испитивање гениталија мушкарца, вагинално испитвање уротракта, катетеризација мокраћне бешике мушкарца и жене, пункција мокраћне бешике, испирање мокраћне бешикеузимање урина на налазие, дијагностика у урологији, перкутане и ендоскопске литотрипсије.

Неурохирургија – неуролошки преглед одраслих, преглед пацијента са поремећеним стањем свести, оврада и танспорт политрауматизованог пацијента са поремећеним стањем свести, обрада ране поглавине, привремена и стална хемостаза повреда крвних судова поглавине, евакуација поткожних епикранијалних хематома, скидање конаца, краниотомија, неуролошки преглед деце и деце поремећеног стања свести, преглед кичменог стуба, тестови истеѕања, преглед периферних нерава.

Пластична хирургија –  узимање кожног трансплантата, покривање дефекта коже режњем, неговање трансплантиране коже, припрема опеченог пацјента за транспорт, обрада опекотинске ране, припрема ураслог нокта за оперативни захват, пражњење гнојне поткожне колекције, израчунавање потребне течности код великих опекотина,

Онколошка хирургија – преглед дојке код жена и мушкараца, преглед пигментних тумора, аспирациона биопсија, ултразвучни и мамографски преглед дојке и меких ткива, тумачење нивоа туморских маркера код различитих врста малигних тумора.

Дечја хирургија – преглед и исхрана детета са рацепом усне и непца, обрада опекотина код деце, пласирање назогастричне сонде новорођенчету, клизма код новорођенчета, птрвијање омфалоцеле, дилатација ануса хегаром, преглед ингвинума и варијетета ингвиналне херније код деце, таксис, преглед акутног скротума и варикокеле, отклањање адхезија препуцијума или малих усана у локалној анестезији, супрапубична дренажа, реконструкција уретре код хипоспадија, начини узимања урина у дечјој урологији, пласирање катетера у деце, имобилизација екстремитета у дечјем узрасту, репозиција једноставних прелома, преглед абдомена код деце, ректални туше, ректални катетер, плауралне пункције код детета, постоперативна нега детета са урођеном срчаном маном, хидростатка дезинвагинација.

Медицина рада – обрада пацијента са повредама централног и периферног нервног система и после неурохируршких процедура за процену радне способности. Процена радне способности болесника са најчешћим ортопедским обљјењима и повредамам са хируршким обољењима трбуха и грудног коша , као и уролошким болестима.

Физикална медицина – рана рехабилитација хируршких болесника у интензивној и полуинтензивној нези, специфичности рехабилитације кардиохируршких, васкуларних, неурохируршких и ортопедских болесника. Ортопедска помагала.

Литература

Биће достављена на предавању.

Студијски програм/студијски програми :Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета:Педијатрија
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф.др Борислав Јанковић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 10
Услов: положени испити четврте године студија
Циљ предмета.

Циљ наставе је да студента упознна са особеностима физиологије и патологије свих узрасних категорија које од неонаталног периода до адолесценције припадају педијатријској медицини

Исход предмета

Укупна настава ће омогућити да будући лекари опште праксе овладају свим вештинама и знањима које омогућавају одговарајућу превенцију обољевања деце и адолесцената, као и дијагностичко-терапијски приступ оболелом детету, укључујући и критеријуме правовремене и одговарајуће тријаже

Садржај предмета

Теоријска наставаи практична настава

педијатријска пропедевтика са усмеравањем према специфичности клиничког прегледа и дијагностике

општа педијатријска проблематика са теоријским и практичним апсектима раста и развоја, исхране, као и поремећаја промета воде и електролита

посебни проблеми педијатријске патологије везани за одређене узрасне категорије и/или поједине органе и органске целине

Литература

Степановић Р и група аутора : „Педијатрија“ , Савремена администрација, Београд, 2000.

Behrman RE, Kliegman MR : Nelson Essentials of Pediatrics , (fourth ed) WB Saunders Co, 2001.

„Педијатрија за студенте медицине“ у припреми за штампу

Студијски програм: Интегрисане академске студије медицине
Назив предмета: Социјална медицина
Шеф катедре: Проф. др Дејана Вуковић
Статус предмета: Обавезан
Број ЕСПБ:  3

Циљ предмета
Упознати студенте са:
а) основним принципима И стратегијама које се у заједници организују у циљу унапређења здравља становништва
б) методама процене здравља становништва
ц) елементима и принципима функционисања система здравствене заштите
д) планирањем и менаџментом у здравственој заштити
е) међународним организацијама и програмима за здравље

Исход предмета
Знање стечено у току наставе социјалне медицине омогућава доктору медицине да:
а) препозна здравствене проблеме у заједници, одреди приоритете, планира и имплементира интервенције за унапређење здравља у заједници
б) примењује методе здравствено васпитног рада у оквиру примарне, секундарне и терцијарне превенције
ц) примењује методе за процену квалитета рада у здравственој застити и мере унапређења квалитета
д) развија тимски рад и сарадњу са другим здравственим радницима и сарадницима

Садржај педмета
Теоријска настава
Концепт здравља и мерење здравственог стања. Савремени појам и организација здравствене заштите. Системи здравствене заштите. Здравствена политика. Менаџмент у здравственој заштити. Процена здравствених технологија и квалитет здравствене заштите. Промоција здравља. Здравствено васпитање. Међународна здравствена сарадња.
Практична настава
Извори података и показатељи за мерење здравственог стања. Извори података и показатељи за мерење здравственог стања. Мере здравствене заштите појединих групација становништва. Методе здравствено васпитног рада.

  • Ендокрина хирургија
  • Енглески језик V
  • Хипербилирубинемија код новорођенчади
  • Хируршко лечење компликација артериосклерозе
  • Инфекције у гинекологији
  • Кома и мождана смрт
  • Контрацепција
  • Краниоцеребралне повреде
  • Медицинска терминологија – Латински језик
  • Медијске кампање у промоцији
  • Модулације имунског одговора – научне чињенице насупрот маркентишкој манипулацији
  • Неуроонкологија
  • Оксидативни стрес у хуманој патологији
  • Опструктивни илеус
  • Основи клиничко биохемијске дијагностике
  • Педијатријска хематологија и онкологија
  • Педијатријска кардиологија
  • Педијатријске инфективне болести
  • Прехоспитална педијатрија
  • Проблеми хумане репродукције
  • Рехабилитација спиналних лезија
  • Рехабилитација васкуларних обољења
  • Савремено праћење трудноће
  • Тропске и паразитске болести
  • Тумори плућа
  • Ургентна стања у дечијој хирургији
  • Акутни абдомен
  • Артеријска хипертензија код деце
  • Бенигна хиперплазија простате
  • Биоетика V
  • Дијагностичке и терапијске ендоскопске методе у дигестивној хирургији и урологији
  • Енглески V
  • Естетска хирургија
  • Хируршко лечење компликација артериосклерозе
  • Инегалитет екстремитета
  • Инфертилитет – савремена дијагностика и лечење
  • Иницијални третман тешке трауме
  • Јони и нискомолекуларна једињења у биолошким процесима
  • Кома и мождана смрт
  • Краниоцеребралне повреде
  • Крварења из гастроинтестиналног тракта
  • Лечење остеопоротичних прелома
  • Магнезијум и здравље
  • Медицина заснована на доказима
  • Медицинска терминологија – Латински језик
  • Метали и њихова улога у нормалним и патолошким стањима
  • Минимално инвазивне процедуре у дигестивној хирургији
  • Молекуларна фармакологија кардиоваскуларних лекова
  • Неуроонкологија
  • Принципи функционисања и начин коришћења биоинформатичких база података и алата
  • Принципи хирургије малигних солидних тумора
  • Рана дијагностика малигних болести у гинекологији
  • Рехабилитација код урођених аномалија
  • Савремено вођење порођаја
  • Терапија бола
  • Трауматолошка рехабилитација
  • Тумори плућа
  • Ултразвук у акушерству и гинекологији
  • Здравље младих
  • Значај примене ултразвука у гинекологији и перинатологији
  • Увод у хемодинамику
  • Лабораторијска дијагностика
  • Оксидативни стрес у хуманој патологији
  • Физиолошке основе сексуалности

Шеста година

Студијски програм/студијски програми :Интегрисанe академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Судска медицина
Наставник (Презиме, средње слово, име): Доц. Др Весна Поповић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 6
Услов: положени сви испити пете године студија
Циљ предмета

  • упознавање студената са сазнањима медицинске науке у вези са смрћу (настанак, порекло, механизам умирања, време смрти и др.),  повредама (маханизам настанка, тежина, међусобни однос повреда и др), односом обољења и повреда, идентификацијом живих и мртвих; значај и примена наведеног у оквиру правосудног система
  • упознавање студената са обавезама у оквиру свакодневног рада лекара опште медицине – вођење медицинске документације, законске обавезе у току рада, као и кривичноправна одговорност лекара
Исход предмета

  • знања и вештине потебни за утврђивање смрти, времена смрти, порекла смрти, механизма умирања и др.
  • способност за класификацију и елементарну квалификацију телесних повреда, потребну за писање лекарског уверења и др.
  • стицање знања потребних за идентификацију првенствено живих, али и умрлих особа
  • стицање знања везаних за  законске обавезе у току рада, као и кривичноправну одговорност лекара
Садржај предмета

Таеоријска настава

Умирање и смрт, дефиниција смрти, појам мождане смрти, привидна и клиничка смрт, агонија Преглед леша, утврђивање  смрти и времена смрти. Лешне особине и промене. Основне напомене о судскомедицинској обдукцији. Природна смрт у судскомедицинској пракси. Природно и насилно оштећење здравља, Однос између обољења и повреда уопште. Појам компликације и последице повреда Заживотне реакције и њихов судскомедицински значај.. Заживотне, хропачке и постморталне повреде Механичка оруђа и оружја, подела на озледе и ране. Озледе. Ране: раздерине и подврсте раздерина, секотине и убодине Посебне устрелине (ловачко оружје, експлозивна средстава). Судскомедицинско вештачење устрелина. Асфиксије уопште. Асфиктичне повреде. Општи обдукциони знаци асфиксије Корозиви и иританси. Инсектициди. Паренхимски отрови. Тровање угљенмоноксидом, угљендиоксидом, водоник сулфидом, стрихнином, цијанидима Судскомедицински аспекти саобраћајног трауматизма

У оквиру предмета из судске медицине, студенти се упознају са судскомедицинском токсикологијом и судскомедицинским аспектима анализе ДНК (за потребе идентификације, утврђивање очинства и др)

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Обдукциона вежба која се изводи у обдукционој сали. Описивање повреда, спољашњи налаз, детаљно упознавање са патолошко-анатомским налазом по органима, разјашњавање патофизиолошких механизама који су довели до смртног исхода, извођење закључка о пореклу и узроку смрти. Поред обдукције на којој се изводи вежба, студентима се демонстирарју и сви случајеви које се током тог дана обдукују у Институту за судску медицину Преглед повређених и окривљених. Захтев за преглед – одредбе Законика о кривичном  поступку, преглед на лични захтев. Етички аспекти – информисани пристанак, преглед по наредби суда без пристанка (ЗКП). Идентификација странке. Упознавање са догађајем (анамнеза, хетероанамнеза, подаци са увиђаја итд). Методологија прегледа. Принципи описивања телесних повреда (локализација, величина, облик, изглед и др.). Израда пратеће документације – фотографисање, схеме повреда и др. Изузимање биолошких трагова. Вођење документације (извештај, лекарско уверење и др.). Токсикологија. Шта је токсикологија и чиме се бави. Историјат токсиколошке лавораторије у Институту за судску медицину. Подела отрова. Технике и методе за детекцију појединих врста отрова (гасна и гасно-масена хроматографија, друге врсте хроамтографија, спектрофотометрија и др.). Биолошки материјал за токсиколошку анализу (крв, течност стакластог тела, урин, ткива појединих органа и др.). Узимање и припрема узорака, као и избор биолошких узорака за анализу. Посебан осврт на детекцију психоактивних супстанци. Медицинска документација, потврда о смрти. Одговорност лекара везана за медицинску документацију. Начин правилног вођења медицинске документације. Кривично-правни значај медицинске документације. Начин попуњавања потврде о смрти.

Литература

Судска медицина, Милован Миловановић, Медицинска књига Београд

Нови уџбеник из судске медицине у припреми за штампу

Студијски програм/студијски програми :Интегрисане студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Оториноларингологија и максилофицијална хирургија
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф.др Војко Ђукић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 6
Услов: положени сви испити пете  године
Циљ предмета

Оториноларингологија и максилофацијална хирургија је да студенти медицине стекну знања из ове области,неопходна лекару опште медицине. Студен ти се упознају са специфичностима ОРЛ обољења,њиховом патоанатомијом,патоге

незом,симптоматологијом,дијагностичким поступцима као и савременим методама лечења.

Исход предмета

Кроз теоретску наставу студенти медицине упознају болести и патоанатомска стања која ће најчешће сретати у пракси.Кроз практичну наставу студенти се оспособљавају да учине стандардне прегледе из области ува,грла и носа и такође стичу неопходну вештину за дијагнозу и решавање неких хитних стања из ове области.Кроз семинарску наставу студенти се темељно упознају са најаважнијим стањима из оториноларингологије и максилофацијалне хирургије

Садржај предмета

Теоријска настава

Кроз теоретску наставу(отологија и аудиологија-7 часова,ринологија-5 часова,фарингологија -3 часа,ларингологија,трахеобронхологија.езофагологија и фонијатрија- 9 часова,максилофацијална патологија-4 часа) студенти сазнају симптоме болести, дијагонстичке поступке као и основе конзервативног лечења болести.Такође се упознају са принципима хируршког лечења одређених болести.Посебно се упознају са ургентним стањима оз области овог предмета као и нужним поступцима потребним за њихово збрињавање.Тероијском наставом такође добијају информације о најновијим достигнућима у овој области

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Кроз практичну наставу студенти се оспособљују да направе преглед ува,носа,ждрела и грла и стичу неопходне вештине за решавање неких стања из области овог предмета(каутеризација и тампонада код епистаксе,одстрањење страног тела спољашњег слушног ходника,одстрањење страног тела носа и орофаринкса,аспирација секрета из носа,примена аеросол терапије,промена трахеалне каниле).Упознају принципе решавања респираторне инсуфицијенције изазване акутном обструкцијом ларинкса и трахеобронхијалног стабла.Добијају ближе информације о неким специфичним областима оториноларингологије(Аудиологија,Фонијатрија) као и сазнања о ендоскопским захватима у ОРЛ

Литература

  1. Катедра за оториноларингологију са максилофацијалном хирургијом:ОТОРИНОЛАЛАРИНГОЛОГИЈА СА МАКСИЛОФАЦИЈАЛНОМ ХИРУРГИЈОМ за студенте медицине,Медицински факултет у Београду, Београд 2004.
  2. Катедра за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију:ПРАКТИКУМ ИЗ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГИЈЕ,Медицински факултет у Београду-ЦИБИФ,Београд 1992
Студијски програм/студијски програми :Интегрисанe академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Офталмологија
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. Др Милош Јовановић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 5
Услов: положени сви испити пете  године студија
Циљ предмета је да упозна студенте са:

а) основама ембриологије, анатомије и хистологије ока

б) рефракцијом и акомодацијом ока

в) основама бинокуларног вида и поремећајима бинокуларног вида

г) основним обољењима очне јабучице, аднексама ока и очним живцем (клиничком сликом, дијагностиком и лечењем)

д)функционалним испитивањима вида (колорни вид, видно поље, адаптација)

е) најчешћим врстама повреда ока и пружањем прве помоћи код тих повреда

ж) хитним стањима у офталмологији (васкуларни инциденти ретиналне циркулације, поједине повреде и акутни глауком)

з) најчешћим узроцима слепила, могућностима превенције слепила, и медицинским и социјалним значајем слепила

Исход предмета

Знање стечено у току наставе офталмологије за време студија медицине, омогућава лекару опште праксе да:

а) на време препозна аномалије на очима и аднексама ока и да такву децу упути офталмологу

б) уочи потребу за ношењем наочара код деце и одраслих и упути их офталмологу

в) на време препозна разрокост код мале деце и одмах их упути офталмологу

г) препозна и дијагностикује основна обољења, лечи их самостално или учествује у њиховом лечењу по предлогу офталмолога

д) да уме да прочита налазе основних функционалних испитивања вида (колорног вида, видног поља, адаптације)

е) на време утврди постојање повреда ока и пружи одговарајућу прву помоћ код тих повреда. То се посебно односи на пружање прве помоћи код каузома

ж) брзо и правилно дијагностикује хитна стања везана за око и пружи одговарајућу неодложну помоћ

з) учествује у превенцији слепила било због обољења било због повреда ока

Садржај

Теоријска настава

обухвата основе анатомије, хистологије као и основна обољења свих делова ока: очних капака, сузног апарата, вежњаче, рожњаче, беоњаче, судовне опне, очног сочива, стакластог тела, мрежњаче, видног живца. Поред тога теоријска настава обухвата и предавања из рефракције и акомодације, бинокуларног вида и поремећаја бинокуларног вида, обољења орбите, повреда ока, хитних стања у офталмологији и предавање из области превенције, здравственог и социјалног значаја слепила.

Практична настава

обухвата специфичност офталмолошког прегледа офталмолошку анамнезу и њену интерпретацију. Студент се упознаје са основним функционалним испитивањем вида (видна оштрина, видно поље, адаптација), упознаје основна офталмолошка обољења препознавањем карактеристичних знака на очима. Савладава директну офталмоскопију на широку и на уску зеницу препознавајући физиолошки изглед очног дна и основне патолошке промене на фундусу.

Литература

  1. Офталмологија, уредник Литричин О, Благојевић М, Цветковић Д, 13 издање, Елит Медика, Београд, 2004.
  2. Офталмологија – практикум, уредник Благојевић М, Цветковић Д, Медицински факултет, Београд, 2002
Студијски програм/студијски програми :Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: Клиничка фармакологија
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. др Мирослав Раденковић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 9
Услов: положени сви испити пете  године
Циљ предмета
Најважнији циљеви предмета су следећи:

  • едукација студената медицине која ће им омогућити да примене принципе клиничке фармакологије и рационалне фармакотерапије у клиничкој пракси;
  • стицање вештина и формирање ставова  неопходних да се препозна и избегне нерационално прописивање лекова.
Исход предмета
После похађања ове наставе студенти ће:

  • разумети принципе индивидуализације у фармакотерапији;
  • стећи знање о рационалној фармакотерапији болести и поремећаја који се најчешће срећу у свакодневној медицинској пракси;
  • стећи вештине и формирати ставове неопходне за евалуацију режима примене лекова и учешће у доношењу одлука везаних за фармакотерапију
Садржај предмета
Теоријска настава

Развој лекова, праћење употребе лекова, законска регулатива о лековима, концепт рационалне фармакотерапије, праћење нежељених дејстава и интеракција лекова у медицинској пракси, информације о лековима и прописивању лекова, евалуација примене лекова

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Рецептура, прописивање лекова посебним категоријама болесника, одабрана поглавља из фармакотерапије

Литература

  1. У плану је писање уџбеника.
  2. Кажић Т (ур). Практикум из фармакологије: рецептура, семинари, вежбе (1. изд.). Медицински факултет у Београду, ЦИБИФ: Београд, 2003.
  3. Katzung BG (ed). Basic and Clinical Pharmacology (10th ed). Boston: The McGraw-Hill Companies Inc., 2007
Студијски програм/студијски програми :Интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: студије првог и другог степена
Назив предмета: Хигијена са медицином рада
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф др Коцијанчић И. Радојка
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 6
Услов: положени сви испити пете године
Циљ предмета

Савладавање знања и вештина у области фактора животне средине и исхране у очувању и унапређењу здравља.

Исход предмета

У оквиру овог предмета одвија се и настава хигијене са медицинском екологијом и медицином рада.

Студент ће бити обучен да процени утицај фактора из животне средине и исхране на здраве и болесне људе. Посебан акценат даће се на очување и унапређење здравља користећи позитивне ефекте  фактора из животне средине и правилне исхране.

Садржај предмета

Теоријска настава

Принципи опште екологије. Аерозагађење и здравље.  Бука и здравље.  Вода за пиће и здравље. Хигијена насеља и становања.  Медицинско-еколошки значај земљишта.  Отпадне материје. Нејонизујуће зрачење у животној средини.  Хигијена исхране.  Школска хигијена.  Ментална хигијена.  Физичка активност и здравље.  Дезинфекција, дезинсекција и дератизација.  Лична хигијена и хигијена одеће и обуће. Хигијена у ванредним ситуацијама.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Методе испитивања аерозагађења. Методе испитивања буке. Хигијенски преглед воде за пиће. Испитивање микроклиме, осветљења и прашине. Хигијенски преглед намирница. Испитивање исхране и ухрањености. Планирање дневног оброка здравих особа. РХБ заштита људи, хране и воде за пиће.

Литература

  1. Коцијанчић Р. (ур.) Хигијена. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002.
  2. Николић М. и сар. Хигијена и медицинска екологија. Практикум. Медицинска књига. Медицинске комуникације, 1998.
  • Аутопијска дијагностика
  • Болести очног дна
  • Болести ока у дечјем узрасту
  • Ендоскопија у оториноларингологији
  • Евалуација и лечење повраћања у новорођенчади
  • Глауком – дијагностика и лечење
  • Инегалитет екстремитета
  • Исхрана
  • Јони и нискомолекулска једињења у биолошким процесима
  • Комунална хигијена и екотоксикологија
  • Комуналне отпадне материје и здравствени проблеми
  • Концепт клиничке судске медицине
  • Краниоцеребралне повреде
  • Матрикс металопротеиназе као потенцијални биомаркери
  • Медицинска терминологија – Латински језик
  • Метали и њихова улога у нормалним и патолошким стањима
  • Наркоманија и смртна тровања лековима
  • Неуроонкологија
  • Отологија
  • Патофизиологија трауме и траума-скорови – форензички аспекти
  • Поремећаји развоја монокуларног и бинокуларног вида
  • Посебни видови асфиктичне смрти
  • Повреде ока
  • Професионална токсикологија
  • Савремени аспекти фонације и артикулације
  • Судско-медицинска генетика
  • Судскомедицински аспекти природне смрти
  • Тумори ларинкса
  • Тумори ока и аднекса код одраслих
  • Заштита и унапређење здравља деце и адолесцената
  • Значај обдукционог налаза у контроли клиничког рада лекара
  • Клиничка информатика