Познавање изгледа и грађе људског тела. Познавање изгледа, положаја и међусобних односа костију, зглобова, мишића, крвних и лимфних судова, живаца, органа, жлезда и телесних дупљи човека. Познавање површинских пројекција структура и органа у односу на формације видљиве на површини тела. Познавање делова тела, топографских предела, телесних простора и анатомије пресека људског тела. Познавање органских система  људског  тела.

Оријентација на телу пацијента везана за положај, пружање и односе структура и органа који се прегледају или испитују.

Препознавање патолошки измењених органа и система органа на основу упоређивања са грађом нормалних и здравих органа.

Топографска локализација бола или патолошког процеса.

Процена обима захваћености структура и органа болешћу и начина ширења патолошког процеса на основу познавања грађе људског тела.

Припрема студената за препознавање и разликовање структура и органа на снимцима добијеним радиолошким методама као што су рендгенграфија, ултрасонографија, компјутеризована томографија и магнетна резонанца.

Теоријска настава

Општа анатомија: Анатомска терминологија, анатомски положај, анатомске оријентационе линије и тачке, развој, изглед, делови и пропорције људског тела.

Анатомија горњег екстремитета: Топографски предели и простори. Крвни судови. Лимфни судови и чворови. Живци. Клиничка анатомија горњег екстремитета.

Анатомија доњег екстремитета: Топографски предели и простори. Крвни судови. Лимфни судови и чворови. Живци. Клиничка анатомија доњег екстремитета.

Анатомија грудног коша: Структуре зидова грудног коша. Грудна дупља и њена подела на просторе и одељке. Крвни судови, лимфни судови и чворови, живци, серозни омотачи, органи и жлезде грудне дупље.

Анатомија трбуха: Структуре зидова трбуха. Трбушна дупља и њена подела на просторе и одељке. Крвни судови, лимфни судови и чворови, живци, серозни омотачи, органи и жлезде трбушне дупље.

Анатомија карлице: Структуре зидова карлице. Карлична дупља и њена подела на просторе и одељке. Крвни судови, лимфни судови и чворови, живци, серозни омотачи и органи карличне дупље.

Анатомија главе и врата: Кости, зглобови, мишићи, крвни судови, лимфни судови и чворови, живци и ганглиони главе и врата.  Органи и жлезде главе и врата. Топографски предели, простори и дупље главе и врата.

Анатомија централног нервног система: Увод у неуроанатомију и подела нервног система. Кичмена мождина. Мождано стабло. Мали мозак. Међумозак. Велики мозак. Функционални системи и нервни путеви. Мождани омотачи и коморски систем мозга. Васкуларизација централног нервног система.

Практична настава (вежбе, семинари и индивидуални рад студената)

Практична настава се изводи у дисекционим салама на кадаверима, деловим тела, органима, скелету и његовим деловима; семинарским учионицама уз учешће малих дискусионих група и уз употребу аудио-визуелних средстава и анатомском музеју на великој збирци препарата. Тематске јединице се односе на све делове тела (топографски приступ), све органске системе (системски приступ) и анатомију пресека.

 1. Група аутора са Катедре анатомије. Анатомија човека 1: остеологија, горњи и доњи екстремитет, грудни кош, абдомен и карлица. ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2019.

2. Група аутора са Катедре анатомије. Анатомија човека 2: глава и врат, централни нервни систем. ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2019.

3. Ђурић М, Милисављевић М, Маликовић М, Ђонић Д, Миловановић П. Анатомија главе и врата. ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2020.

4. Маликовић М, Милисављевић М,  Ђурић М, Ђонић Д, Миловановић П, Алексић Д. Анатомија абдомена. ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2021

5. Благојевић В, Милисављевић М, Малиш М, Лакетић Д, Ђоровић Ђ. Анатомија карлице. ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2021.

6. Старчевић А, Филиповић Б, Капор С. Анатомија грудног коша Thorax.  ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2021.

7.Аксић М, Алексић Д. Анатомија горњег екстремитета. ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2023.

8. Група аутора са Катедре анатомије. Водич за практичну наставу из анатомије. ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2020.

9. Група аутора са Катедре анатомије. Приручник за вежбе из анатомије. ЦИБИД, Libri Medicorum, Београд, 2020.

10. Група аутора са Катедре анатомије. Радна свеска за наставу из анатомије – I део. Libri Medicorum, Београд, 2020.

11. Група аутора са Катедре анатомије. Радна свеска за наставу из анатомије – II део. Libri Medicorum, Београд, 2020.

12. Јовановић С и сарадници. Анатомски атлас. Савремена администрација, Београд, 2004.

Предавања, вежбе, семинари, консултације, индивидуални рад студената

Основни циљ хистологије је да омогући студентима познавање и разумевање састава и структуре ћелија, ткива и органа на нивоу светлосне и електронске микроскопије у односу на њихову функцију.

Основни циљ ембриологије је свеобухватно разумевање развића свих ћелија, ткива и органа људског организма, од оплођења до рођења, и у овом светлу упознавање са настајањем различитих развојних аномалија и дефеката.

Студенти ће савладати вештине микроскопирања и анализе хистолошких препарата светлосним микроскопом. Студенти ће разумети основе ултаструктурне грађе ћелија и хистолошке грађе ткива и органа, и моћи ће да препознају основне структурне компоненте ћелија, ткива и органа, као и да разумеју њихов допринос нормалној функцији. Студенти ће моћи да анализирају и протумаче светлосно и електронско-микроскопске фотомикрографије те да међусобно разликују различите типове ћелија и ткива, као и да разумеју хистолошку организацију органа.

Студенти ће моћи да објасне основне принципе пренаталног развића, да опишу најважније догађаје у развићу органа и органских система, као и да разликују ембрионално порекло ћелија и ткива.

Теоријска настава

Увод у хистологију. Цитологија (основа организације ћелија, компартментализација ћелије и специјализације, биолошке мембране, ћелијске органеле, нуклеус, цитоскелет, основи ћелијске сигнализације, ендоцитоза, трансцитоза, егзоцитоза, деоба ћелије, пролиферација, диференцијација и ћелијска смрт). Епително ткиво (основне одлике, базална мембрана и поларитет епителних ћелија, интерцелуларни спојеви, жлездани епител). Везивна ткива (основне карактеристике и класификација, ћелије и ванћелијски матрикс, мезенхим и слузно везиво, растресито и густо везивно ткиво, масно ткиво, хрскавица,  кост, коштана срж и крв). Мишићно ткиво (микроскопска грађа скелетног, срчаног и глатког мишића, структурна основа контракције, неуромишићна спојница и мишићно вретено, врсте скелетних мишићних влакана). Нервно ткиво (структура неурона – морфофункционални типови, перикарион, дендрити и аксон, синапса, неуроглија, нервна влакна и периферни нервни завршеци). Нервни систем (основе организације, хистолошке карактеристике церебралног кортекса, структурне основе крвно-мождане баријере, хистологија таламуса, стријатума, можданог стабла, малог мозга, кичмене мождине и периферног нерва, развој нервног система). Општа ембриологија (сперматогенеза, овогенеза и фертилизација, деоба оплођене јајне ћелије, морула, бластула, имплантација, преембрионски и ембрионски период развића, бранхијални систем,  развој сомита и главних органских система, плацента и фетусне мембране, раст фетуса, фетусни крвоток, конгениталне малформације). Кардиоваскуларни систем (срце, структура крвних судова, еластичне и мишићне артерије, микроциркулација и вене, грађа капилара, лимфни циркулаторни систем, развој кардиоваскуларног система). Ендокрини систем (хистолошка и цитолошка организација хипофизе, епифизе, тироидне и паратироидне жлезде, надбубрежне жлезде, ендокриног панкреаса, дифузни ендокрини систем, развој ендокриних жлезди). Имунски систем  (лимфоцити и нелимфоцитне ћелије, структурна организација и грађа примарних и секундарних лимфатичних органа, развој лимфатичних органа). Дигестивни систем – Усна дупља (слузница усне дупље, грађа језика, развој и грађа зуба, периодонцијум); Дигестивни тракт (опште карактеристике грађе и регионалне карактеристике, једњак, желудац, танко и дебело црево, цитолошке одлике епителних ћелија, матичне ћелије и обнова епитела, ендокрине ћелије дигестивног тракта, развој дигестивног тракта); Панкреас и пљувачне жлезде (хистолошка организација, секреторни део и изводни канали, хистолошка организација егзокриног и ендокриног дела панкреаса, развој панкреаса и пљувачних жлезди); Јетра и жучни путеви (општа грађа, лобулација и зонска организација, васкуларизација, цитолошке карактеристике хепатоцита и непаренхимских ћелија, грађа синусоида, грађа жучних канала и жучне кесе, развој јетре). Респираторни систем (носна шупљина и синуси, ларинкс и трахеја, плућа, структура респираторне мембране, плеура, развој плућа). Уринарни систем (хистолошка организација бубрега, нефрон и сабирни каналићи, јукстагломеруларни апарат, изводни каналикуларни систем, развој бубрега). Женски репродуктивни систем (јајник, јајовод, утерус, вагина и спољашње гениталије, млечна жлезда, развој женског репродуктивног система). Мушки репродуктивни систем (тестис, изводни канали, акцесорне жлезде и пенис, крвно-тестисна баријера, развој мушког репродуктивног система). Око (хистолошка организација ока и акцесорних органа, развој ока). Уво (спољашње, средње и унутрашње уво, развој ува). Кожа (епидермис, дермис и хиподермис, пилосебацеални апарат, знојне жлезде, нокти).

Практична настава

Техника микроскопирања. Структура ћелије, облик ћелије и нуклеуса, структура ћелијских органела.  Прости епители, псеудослојевити епители, слојевити епители, епител прелазног типа, жлездани епител. Везивна ткива: ембрионална везивна ткива, растресито и густо везивно ткиво, ретикуларно, масно ткиво, хрскавица, кост и остеогенеза, коштана срж, ембрионална хематопоеза, ћелије крви. Мишићно ткиво: скелетни, срчани и глатки мишић, неуро-мишићна синапса. Нервно ткиво: неурон, неуроглија, нервна влакна и мијелински омотач, сензитивни корпускули. Нервни систем:  велики и мали мозак, кичмена мождина, ганглион, периферни нерв. Ембриологија: оогенеза, сперматогенеза, ендометријум, пупчана врпца, плацента и фетусне мембране. Кардиоваскуларни систем: срце, еластичне и мишићне артерије, вене, капилари. Ендокрини систем: хипофиза, епифиза, тироидна и паратироидна жлезда, надбубрежна жлезда, ендокрини панкреас, дифузни неуроендокрини систем. Лимфатични органи: тимус, инволуција тимуса, лимфни чвор, слезина, крајник. Дигестивни систем: усна, папиле језика, зуб и развој зуба, једњак и желудац, танко и дебело црево, пљувачне жлезде и панкреас, јетра, жучни каналићи и жучна кеса. Респираторни систем: епиглотис, трахеја, плућа, микроциркулација и развој плућа. Уринарни ситем: бубрег, уретер, мокраћна бешика и развој бубрега. Женски репродуктивни систем: јајник, јајовод, материца, вагина, млечна жлезда. Мушки репродуктивни систем: тестис, епидидимис, дуктус деференс, простата, везикула семиналис, пенис. Чула и кожа: очна јабучица, очни капак, унутрашње уво, кожа, нокат.

Семинари

Хистолошке технике. Цитологија. Епители  (хистолошка грађа, препознавање и међусобно разликовање различитих типова епитела). Везивна ткива (хистолошка грађа, препознавање и међусобно разликовање различитих типова везивних ткива). Мишићно ткиво (препознавање и међусобно разликовање различитих типова мишића). Нервно ткиво и нервни систем (хистолошка грађа). Општа ембриологија – преембрионални, ембрионални и фетални период развоја, омотачи плода. Неурулација и развој нервног система. Хистолошка грађа и развој срца, ендокриног система, имунског система, дигестивног система и  жлезда придодатих дигестивној цеви, респираторног система, урогениталног система, чула и коже.

1.   Ембриологија, Д. Трпинац, М. Обрадовић, Т. Мартиновић, Д. Ћирић, Медицински факултет у Београду, 2020.

2.   Хистологија, група аутора, Медицински факултет у Београду, 2016.

3.   Практикум за хистолошке вежбе, Д. Трпинац, Б. Стефановић, М. Обрадовић, Медицински факултет, 2016

4.   Репетиторијум хистологије и ембриологије, Д. Трпинац и М. Обрадовић, Медицински факултет, 2009.

Теоријска настава

Вежбе

Семинарска настава/оn-line настава

Упознавање са теоријским принципима и практичним вештинама из области  молекуларне и хумане генетике.

Након одслушаног курса студенти ће стећи знања о основама молекуларне генетике и базичним техникама молекуларне биологије које се примењују у медицини, што ће им помоћи у савладавању осталих биомедицинских предмета и омогућити бављење истраживачким радом. Студенти ће бити упознати са основним генетичким појмовима, законима наслеђивања и анализом родословних стабала, тако да стечена знања из хумане генетике касније могу да примене на клиничким предметима.

Теоријска настава

Улога и специфичности наследног материјала, структура ДНК и РНК, хроматин и хромозоми. Организација хуманог генома. Репликација ДНК. Ћелијски циклус и митоза, мејоза, гаметогенеза, оплођење. Нумеричке и структурне хромозомске аберације и синдроми везани за њих. Ток генетичке информације од ДНК до полипептида (транскрипција, генетички код, транслација). Регулација експресије гена на нивоу претранскрипције, транскрипције и пост-транскрипције. Мутације гена. Механизми рекомбинације ДНК. Репарација ДНК молекула. Молекуларна основа болести човека, менделски и не-менделски начини наслеђивања, моногенске болести човека, мултифакторско наслеђивање. Основне методе молекуларне генетике (технологија рекомбинантне ДНК, метода ланчане полимеризације, тестови хибридизације, секвенцирање ДНК) и њихова примена у медицини. Генетичке основе диференцијације пола код човека, полни хромозоми, инактивација Х хромозома, генетичка основа поремећаја диференцијације пола. Онкогенетика: протоонкогени и механизми њихове активације, тумор-супресорски гени. Генетичка основа имунског одговора, гени за имуноглобулине, гени главног комплекса хистокомпатибилности. Генетичка структура хуманих популација и фактори који је ремете.

Практична настава:

Митоза. Мејоза. Гаметогенеза. Хромозоми и кариотип човека. Нумеричке и структурне аберације хромозома. Молекуларна генетика. Основни принципи наслеђивања: монохибридно и дихибридно укрштање, мултипли алели, полигенија, Х-везано наслеђивање, везани гени. Родословна стабла. Генетика хуманих популација.

Семинари:

Молекуларна генетика, Репродукција, Хромозомске аберације и мутације, Наслеђивање, Молекуларна основа болести.

“Хумана генетика“ ауторизована скрипта, Паповић Р., Луковић Љ., Новаковић И. и сар. Медицински факултет, Београд, 2007. “Практикум из хумане генетике“ Буњевачки В., Цвјетићанин С., Бајчетић М. Медицински факултет, Београд, 2006. “Хумана генетика“ свеска за практичне вежбе, Луковић Љ., Новаковић И., Буњевачки В. и сар. Медицински факултет, Београд, 2007

Теоријска настава – предавања

Практична настава – решавање генетичких проблема и задатака, родословна стабла, демонстрација метода молекуларне генетике.

Семинари – комуникација са студентима, самостална припрема и презентација задате теме,  бодовање показаног знања

Интерактивна настава- електронско учење, консултације

Медицинска социологија – основни циљ овог дела предмета је упознавање студената са најзначајнијим достигнућима социологије као опште теоријске науке и социолошким факторима који утичу на друштвено поимање здравља и болести.

Медицинска етика – основни циљ предмета је упознавање студената са основним појмовима етике као филозофске дисциплине, медицинске етике као врсте примењене етике, са етичким дужностима лекара, основним принципима медицинске етике, као и главним етичким питањима у медицини.

Социјална медицина – основни циљ предмета је да упозна студенте са дефиницијом здравља, моделима здравља и квалитетом живота; улогом медицине и здравствене службе у процесу унапређења здравља становништва; људским правима и правима пацијента, а нарочито са приступом пацијенту у центрима здравствене заштите; етиком јавног здравља и етичким теоријама у развоју здравствене заштите; и са заједницом и деловањем друштвених и културалних феномена у развоју заједнице за здравље.

Знање стечено у току наставе на делу предмета Медицинска социологија омогућава студентима да препознају медицинско-социолошке аспекте повезаности света, друштва и медицине, као и да схвате и разумеју основне обрасце понашања који су повезани са одржавањем здравља, настанком болести и процесом лечења;

Знање стечено у току наставе на делу предмета Медицинска етика омогућава студентима  да усвоје основне концепте медицинске етике, да разумеју и објасне главне етичке принципе, да науче да препознају етичке дилеме у клиничкој и истраживачкој пракси и примене етичке принципе у решавању етичких проблема.

Знање стечено у току наставе на делу предмета Социјална медицина омогућава студентима да познају холистички приступ; оспособе се да идентификују деловање друштвених и културалних феномена у развоју заједнице; познају, поштују и штите људска и права пацијената; као и да познају етику јавног здравља и етичка питања у вези са развојем система здравствене заштите.

Теоријска настава

Медицинска социологија: Друштво и култура и глобални здравствени ризици; Друштвена интеракција; Род и сексуалност; Болесник и лекарска професија; Ставови и мењање ставова.

Медицинска етика: Дефиниција морала, морални развој, моралност као психичка функција; Етика и увод у медицинску етику; Принципи медицинске етике; Главна подручја медицинске етике; Етички проблеми у појединим гранама медицине;  Етика медицинских истраживања;  Медицинска етика и биоетика.

Социјална медицина: Здравље и квалитет живота – дефиниције и модели; Улога медицине и здравствене службе у процесу унапређења здравља становништва; Људска права и права пацијената; Пацијент у центру здравствене заштите; Етика јавног здравља и јавно-здравствени етички кодекс; Етичке теорије у развоју система здравствене заштите; Заједница и здравље: Деловање друштвених и културалних феномена у развоју заједнице.

Практична настава: семинари, вежбе

Медицинска социологија и Медицинска етика: Свака теоријска јединица праћена је приказом примера повезаних са датом темом у групама: анализа и дискусија.

Социјална медицина: Дискусија о томе шта је здравље; одреднице здравља; студије случаја о правима пацијената; студије случаја из етике у јавном здрављу; дискусија и практичне вежбе о здрављу заједнице.

Турза, К. Медицина и друштво – Социолошки аспекти.  Libri medicorum, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2014.

Рот, Н. Основи социјалне психологије. Завод за уџбенике, Београд, 2017;

Гиденс, Е. Социологија. Економски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2007;

Турза, К. Медицина и друштво – Увод у медицинску етику, Libri medicorum, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2015;

Beauchamp TL, Childress JF. Principles of biomedical ethics. Oxford University Press, USA, 2013.

Џонсен, А.Р., Зиглер, М., Винслејд, В.Ј. Клиничка етика. Службени гласник, Београд, 2008;

Пенс, Г. Класични случајеви из медицинске етике (опис случајева који су уобличили медицинску етику, са њиховом филозофском, правном и историјском позадином). Службени гласник, Београд, 2007;

Meдицинa и друштвo – Сoциjaлнa мeдицинa. Уџбeник зa студeнтe мeдицинe. Бeoгрaд: Унивeрзитeт у Бeoгрaду, Meдицински фaкултeт. У припрeми;

Људскa прaвa и зaштитa здрaвљa пaциjeнaтa. Приручник. Бeoгрaд: Спирит Бeoгрaд, 2013;

Људскa прaвa у здрaвствeнoj зaштити: Приручник зa прaктичaрe – Србиja. Бeoгрaд: Meдицински фaкултeт Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, 2015. 416 стрaнa. Дoступнo нa: http://cop.health-rights.org/pg/serbianljudska.pdf.

Број часова  активне наставе: 60

Teoријска настава

Практична настава (семинари, вежбе)

Циљ и задатак предмета Енглески језик 1 је да студенти медицине савладају основе језика струке – енглеског језика у медицини и сродним наукама . Енглески језик се данас, по свом значају, у целом свету сматра равним матерњем језику, те се мора научити, а за студенте медицине, лекаре и друго здравствено особље неопходно је знање енглеског језика у медицини што је надградња знања општег енглеског језика. Овладавањем енглеског језика у медицини и сродним наукама студентима ће бити омогућено да користе стручну литературу, да размењују своја медицинска знања, да пишу научне и стручне радове, учествују на конгресима, симпозијумима и другим међународним састанцима. Да би студенти уписани на Медицински факултет Универзитета у Београду студирали ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК СТРУКЕ (енглески у медицини и сродним наукама), неопходно је да имају најмање средњи ниво знања општег енглеског језика кога су учили у основном и средњем образовању.

Ова изучавања омогућиће студентима да савладају медицинску терминологију, тиме пре што код нас терминологија још увек није у потпуности изграђена. Биће оспособљени да владају и писаним и усменим изражавањем на енглеском медицинском језику.

Теоријска настава

Introduction to Medicine and Health, Ethical Issues, Insight into History of Medicine, Types of Illness, Key Concepts and Terms in Social Medicine, The Role of Hospitals in Health System Reforms, Structures and Systems in the Human Body, DNA, Gene Expression and Cell Reproduction, The Science of Genetics, Describing Relations between Body Parts, The Body Systems

Практична настава

Articles, Prefixes and Suffixes, Prefixes and Suffixes in Medicine, Countable and Uncountable Nouns, Quantifiers, Uncommon Plurals, Adjectives and Adverbs, Comparatives and Superlatives, Locative Adjectives, Adverbs , Verbs and Prepositions, Compound Adjectives, Verb Forms, Noun and Verb Structures, Word Building, Tenses (Present, Past and Future).

Mićić, S. (2019). English in Medicine and Related Sciences. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu:L ibri Medicorum.

Mићић, С. (допуњено издање 2011). Медицински речник. Енглеско-српски и српско-енглески. Београд: Завод за уџбенике.

Vukčević Lacković, B (2017). Concise English Grammar in Medicine and Related Sciences 1,  Internet Edition: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Интерактивна настава

Упознавање студената са пружањем прве помоћи повређеним и оболелим лицима (заустављање крварења, методе оживљавања, привремена имобилизација и транспорт болесника Поступак са агресивним болесником као и код хитних стања.

Усвајање вештина извођења привремене хемостазе (дигитална компресија, компресивни завој, флексија екстремитета, Есмархова повеска …), спољашња масажа срца и вештачко дисање, привремена имоблизација приручним и стандардним средствима и транспорт болесника (рањеника) до медицинске установе. Потављање завоја у различитим телесним регијама. Указивање прве помоћи код акутних обољења.

Теоријска настава Практична настава:Вежбе, Други облици наставе: Демонстрационе вежбе (на фантомима)

У оквиру предмета студенти прве године се траумом уопште, врстама рана, настанком срчаног застоја и престанка дисања, крвављењем и привременом хемостазом, повредама главе, врата, кичме и екстремитета као и ургентним обољењима која захтевају указивање прве помоћи.

Настава се изводи теоријски, на  демонстрационим фантомима и на практичним вежбама у хируршким амбуланмтама

8

14

Демонстрационе вежбе: 8

часова

Теоријска настава: Предавања, Демонстрационе вежбе, Практичне вежбе ( са хируршким и ургентним болесницима).

Семинарски радови

Самостални рад студената

а) упознавање студената прве године студија са организацијом рада у болничким условима, као и принципима неге покретних и непоокретних пацијената,

б) учење начина одређивања виталних параметара (пулс, притисак, дисање), праћења стања болесника, уочавања и регистровања промена у том стању,

в) показивање начина давања интрадермалних, субкутаних и интрамускуларних ињекција,

г) учење припреме лекова за давање болесницима и упознавање са начинима исхране покретних и непокретних пацијента

Знање стечено током наставе из ОКП 1  студенту медицине омогућава да:

а) научи поступак пријема у стационарну здравствену установу као и вођење потребне документације,

б) процени стање пацијента на пријему и одреди виталне параметре, (пулс, артеријски притисак, дисање, квалитет и боја коже)

в) стекне знања о начинима узимања различитих биолошких материјала за анализу,

г) стекне знања о начинима неге и исхране пацијената

д)  стекне знања о припреми и примени лекова за оралну, субкутану, интрадермалну и интрамускуларну примену, као и да спреми инфузиони раствор.

Теоретска настава није предвиђена, већ само практична.

Практична настава

Настава се одвија на хируршким одељењима  где  студент пре свега учи правилну негу пацијента, оспособљава се за напосредни рад са болесником. Све потребне вештине се савладавају током наставе

Уџбеник ће бити штампан ове године, тренутно на редакцији.

Вежбе (искључиво практична настава)

Обавезе у настави на првој години Интегрисаних академских студија медицине обухватају: Безбедност на раду и Примену  информационих комуникационих технологија у медицини.

У оквиру првог дела циљ предмета је упознавање студента са основама безбедности на раду у медицинским установама, са посебним освртом на безбедност у лабораторијским раду, како би се избегле повреде и друге незгоде током студија на Медицинском факултету.

У другом делу циљ предмета је да студенти стекну одређене аспекте информатичке писмености кроз употзнавање са савременим методама и техникама информационих икомуникационих технологије, потребен у процесу учења током студирања, као и њиховом примереном, одговорном и критичком коришћењу током студија и касније као будућих лекара у свом стручном раду.

Овладавање знањима и вештинама употребе информационих и комуникационих технологија у процесу проналажења, чувања, креирања и коришћења електронских материјала за потребе учења, те употреби и вредновању информација и знања у медицинској пракси.

У оквиру другог  дела студенти ће се упознати са Електронским ресурсима Медицинског факултета (е-студент, Moodle, Kobson); Медицинске информације и претраживање медицинских информација; Алати информационих и комуникационих технологија у процесу учењау медицини, Организација, чување и размена елктронских материјала за учење; Систем управљања учењем. Оцена и критеријуми квалитета интернет сајтова који се односе на здравље (релеватност аутора, тачност садржаја, комплетност садржаја, транспарентност, ажурност, интерактивност, дизајн). Претраживање  библиографских и других база података (PubMed, Cochrane Library i dr.)

Методе извођења наставе: Предавања и вежбе

Стицање знања о физиолошким регулаторним механизмима функционисања органа, органских система и целокупног људског организма у циљу одржавања хомеостазе при променама у различитим стањима и условима спољашње средине

Стицање знања о функционалним својствима и међусобној повезаности ћелија, ткива, органа и организма у целини, непосредним и адаптивним променама у различитим условима спољашње средине као и при различитим физиолошким стањима. Кроз самостално извођење практичних вежби студенти ће стећи вештине које ће касније користити кроз добру клиничку праксу

Теоријска настава: Увод у физиологију. Транспорти кроз биолошке мембране. Телесне течности.  Биофизика у физиологији (закони физике примењени на биолошке мембране, чула и крвоток).  Физиологија ексцитабилних ткива. Физиологија мишића. Општи принципи неурофизиологије. Сензорни нервни систем. Специјална чула. Моторни нервни систем. Лимбичке функције  и церебрални кортекс. Аутономни нервни систем. Принципи хормонске регулације и хипоталамо-хипофизни систем. Физиологија крви. Физиологија срца. Циркулација. Физиологија бубрега. Физиологија дисања. Ацидо-базна равнотежа. Гастроинтестинални систем. Енергетика и метаболизам.  Ендокрина контрола метаболизма, раста и енергетског баланса. Физиологија исхране. Терморегулација. Систем за репродукцију. Физиолошке адаптације органских система на редовну физичку активност.

Практична настава: Практична настава се састоји од вежби које прате методске јединице теоријске наставе и обухватају директан практични рад студената, интерактивне компјутерске симулације експеримената и решавања проблема (задатака) у вези са физиолошким регулаторним механизмима.

1. Физиологија за студенте медицине – одабрана поглавља, први део. Аутори: Ђурић Д, Којић З, Лончар-Стевановић Х, Маширевић-Драшковић Г, Рашић-Марковић А, Станојловић О. Уредник: Ђурић Д; помоћник уредника: Станојловић О. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2022.

2. Физиологија за студенте медицине – одабрана поглавља други део. Аутори: Ђурић Д, Којић З, Лончар-Стевановић Х, Мазић С, Маширевић-Драшковић Г, Нешић Д, Петровић М, Рашић-Марковић А, Станојловић О, Старчевић В, Стевановић Д, Сузић С, Шћепановић Љ. Сарадници: Бркић П, Ђелић М, Хрнчић Д. Уредници: Којић З, Станојловић О. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2022.

3. Медицинска физиологија 11. издање. Аутори: Guyton AC, Hall JE. Превод: група преводилаца. Редактори превода: Старчевић В, Маширевић-Драшковић Г, Ђурић Д. Издавач: Савремена администрација, Београд, 2008.

4. Практикум за медицинску физиологију са радном свеском (први и други део). Аутори: Група аутора, Катедра за медицинску физиологију. Уредник: Станојловић О. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2024.

5. Збирка тест питања из медицинске физиологије, допуњено и прерађено издање. Аутори: Група аутора, Катедра за медицинску физиологију. Уредници: Старчевић В, Маширевић-Драшковић Г, Станојловић О, Ђурић Д. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.

6. Физиологија ексцитабилних ткива, 1. издање. Аутор: Маширевић-Драшковић Г. Издавач: Маширевић-Драшковић Г, Београд, 2010.

10.  Биофизика у медицинској физиологији и медицинској биохемији, Аутори: Милошевић Н, Несторовић З, Платиша М, Жикић Д, Рајковић Н. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2015.

.

Теоријска настава , Вежбе, Семинарска настава

Катедра медицинке и клиничке биохемије: проф. др Александра Исаковић и остали чланови Катедре

Катедра хемије у медицини: проф. др Данијела Крстић и остали чланови Катедре

Катедра биофизике: проф. др Дејан Жикић и остали чланови Катедре

Медицинска биохемија и хемија обухвата интегрисану наставу у којој учествују катедра медицинске и клиничке биохемије, катедра хемије у медицини и катедра биофизике. Циљ овог предмета је да студенти стекну знање и да разумеју основне хемијске и физичке појмове и принципе, који ће се касније применити на биохемијске реакције и физиолошке процесе у организму као целини. У том смислу, студенти се упознају са:

а) структуром, класификацијом и особинама органских и био молекула

б) биолошки значајним реакцијама хемијских функционалних група

в) значајем воде и електролита  и одржавањем ацидо-базне равнотеже

г) термодинамичким променама при хемијским реакцијама у живим системима

д) термодинамиком отворених система и биофизичким техникама у испитивању структуре и функције макромолекула

ђ) улогом ензима у катализи биолошких реакција и механизмима регулације ензимске активности

е) метаболизмом угњених хидрата, липида и протеина, енергетским аспектом различитих метаболичких процеса и начинима њихове регулације у нормалним и патолошким условима

ж) принципима организације генома еукариота, и детаљима преноса информација са ДНК до нивоа функционалног протеина

з) организацијом ендокриног система, механизмом деловања хормона, њиховим ефектима као и поремећајима који су узроковани променама хормонског статуса

и) биохемијским  карактеристикама појединих ткива

ј) принципима и могућностима лабораторијске дијагностике поремећаја насталих на нивоу ћелије, ткива и органа

Знање стечено у току наставе хемије у медицини омогућава доктору медицине да познаје:

–     основна правила рада у хемијској лабораторији.

–     особине правих и колоидних раствора, појмовe моларности и осмоларности.

–     принципе хемијске кинетике, равнотеже, ацидо-базне равнотеже; основне термодинамичке функције.

–     одређивање тока и спонтаности биолошких редокс реакција на основу електрохемијског потенцијала.

–     реактивност незасићених једињења и функционалних група у биомолекулима (хидроксилне, тиолне, карбонилне, карбоксилне и амино групе). Врсте и значај изомерије у органским молекулима.

–     структуру и особине хетероцикличних једињења која улазе у састав биолошки значајних молекула; структуру и особине протеина, угљених хидрата, липида, нуклеинских киселина.

–     протеинске биоинформатичке базе података и да зна да их користи.

Знање стечено у току наставе из биофизике у медицини омогућава доктору медицине да разуме физичке основе:

–     термодинамике отворених система и термодинамике мешања супстанци.

–     техника испитивања структуре макромолекула

Знање стечено у току наставе медицинске биохемије, омогућава доктору медицине да:

–     разуме молекуларну организацију ћелија и ткива.

–     разуме нивое структуре и везу структуре и функције протеина.

–     разуме начин регулације ензимске активности у контроли метаболичких процеса.

–     разуме основне метаболичке процесе у организму и њиховe карактеристике и регулацију у физиолошким и патолошким процесима.

–     разуме интеграцију метаболизма угљених хидрата, липида и протеина на нивоу организма у стањима ситости и гладовања.

–     разуме међућелијску комуникацију и метаболичку и неметаболичку улогу хормона.

–     сагледа патогенетске механизме различитих обољења насталих на нивоу генома, ензима (ензимопатије) или оштећењем ћелија и ткива процесима апоптозе и некрозе.

–     одреди врсту биохемијских параметара и болесничког материјала за лабораторијску дијагностику у циљу постављања дијагнозе болести.

–     правилно интерпретира биохемијски налаз

Предмет Медицинска биохемија и хемија се изводи кроз теоријску (предавања и семинари) и практичну наставу.

Теоријска настава

Теоријска настава хемије у медицини:

Предавања и семинарска настава: Вода, водени раствори. Улога воде у организму. Особине колоидних раствора. Раствори електролита. Осмотски притисак раствора електролита и неелектролита. Хемијска равнотежа. Електролити. Теорије киселина и база. Амфотерни електролити. Константа дисоцијације киселина и база. Неутрализација, соли, типови соли. Јонски производ воде. pH. Ацидо-базна равнотежа. Пуфери: механизам дејства, капацитет. Биолошки значајни пуфери. Термодинамичке промене при хемијским реакцијама у живим системима. Биолошке редокс реакције. Стандардни електродни потенцијали. Нернстова једначина. Биолошки редокс системи. Реактивни облици кисеоника и азота, оксидативни стрес. Структура органских молекула, структурна изомерија, стереоизомерија. Класификација органских молекула. Електронски ефекти у органским молекулима (индуктивни, резонанциони). Реактивност биолошки значајних функционалних група: двострука веза, хидроксилна, тиолна, амино, карбонилна, карбоксилна, анхидридна, естарска и амидна група.  Структура и особине појединих хетероцикличних једињења која улазе у састав биомолекула. Струкура и особине протеинских аминокиселина. Есенцијалне и неесенцијалне амино киселине. Хемијске реакције аминокиселина. Биолошки важни пептиди. Пептидна веза. Структура и особине протеина. Структурни нивои: примарна, секундарна, терцијарна и кватернерна. Домени. Конформационе промене протеина  in vivo и  in vitro (денатурација, ренатурација). Протеин-лиганд интеракције. Сложени протеини. Функција као последица структуре неких фибриларних и глобуларних протеина. Протеини као биокатализатори. Основе протеомикса у медицини. Биоинформатика протеина. Угљени хидрати. Стереохемија и реактивност моносахарида. Редукујући и нередукујући дисахариди. Полисахариди. Глукозаминоглукани у медицини. Структура и особине пуринских и пиримидинских база, нуклеозида, и нуклеотида. Структура и особине нуклеинских киселина (РНК и ДНК). Масне киселине. Структура и особине простих и сложених липида.

Теоријска настава биофизике:

Семинарска настава: Термодинамика отворених система (Други закон термодинамике. Слободна енергија и хемијски потенцијал. Термодинамички опис мешања супстанци). Биофизичке технике испитивања структуре и функције макромолекула

Теоријска настава медицинске биохемије:

Предавања: Општи аспекти ензимске катализе. Формални аспекти ензимологије. Ензими у ћелији. Функционални и нефункционални ензими крвне плазме. Општи аспекти метаболизма. Унос материја у организам. Добијање енергије у ћелији.  Циклус трикарбоксилних киселина. Метаболизaм угљених хидрата. Метаболизам липида. Метаболизам аминокиселина. Метаболизам пуринских и пиримидинских база. Организација и функционисање генома еукариота: Структура и удвајање ДНК. Структура и снтеза РНК. Синтеза и разградња протеина. Стварање функционалног протеина. Сигнални путеви. Биохемијска организација ћелијске мембране. Дефиниција, структура и механизам деловања сигналних молекула. Хијерархијска организација ендокриног система. Синтеза, разградња, механизам деловања и поремећаји везани за хормоне протеинске природе. Синтеза, разградња, механизам деловања и поремећаји везани за стероидне хормоне. Увод у ћелијску биологију и биохемијске карактеристике појединих ткива. Онкогенеза и ћелијски циклус. Основни конституенти исхране. Макро и микронутритијенти.

Семинарска настава:  Структура и функција протеина (хемоглобин и миоглобин). Структура протеазома.  Механизам ензимске катализе. Контрола брзине протока кроз метаболички пут. Ензими значајни у клиничкој дијагностици. Биолошке оксидације и оксидативна фосфорилација.  Пируват дехидрогеназни комплекс. Централна улога Кребсовог циклуса у метаболизму. Централнa улога глукозе у метаболизму угљених хидрата. Интерконверзија шећера и сложени шећери као компоненте ванћелијског матрикса. Метаболизам масних киселина,  кетонских тела и холестерола. Метаболизам жучних киселина. Синтеза масних киселина. Транспорт липида у телесним течностима – значај липопротеина. Катаболизам аминокиселина. Циклус урее. Амино киселине од значаја у синтези биолошки важних једињења. Улога витамина у биохемијским реакцијама. Репликација ДНК и контрола поузданости удвајања. Транскрипција, посттранскрипциона обрада РНК- регулација и контрола. Контрола генске експресије.  Транслација и постранслациона обрада протеина у ендоплазматском ретикулуму и Голџи апарату. Унутарћелијска и ванћелијска комуникација: посебни механизми преноса сигнала. Хипоталамо-хипофизна осовина. Поремећај регулације гликемије. Хормони штитасте жлезде и хормони ангажовани у регулацији метаболизма калцијума. Хормони надбубрежне жлезде- стероидни хормони и катехоламини. Метаболичка улога јетре. Простагландини. Специфичности метаболизма у појединим ткивима.  Слободни радикали и антиоксидантна заштита. Биологија тумора. Ћелијски циклус. Механизми ћелијске смрти.

Практична настава

Практична настава хемије у медицини:

Прављење раствора одређене концентрације. Серијска разблажења раствора. Одређивање енергије активације за реакцију хидролизе сахарозе у киселој средини. Прављење пуферских раствора и мерење pH вредности на pH-метру. Квантитативно одређивање електролита (Cl^–, HCO3^– и Ca^2+.). Реакције биолошки важних функционалних група (хидроксилне, карбонилне, карбоксилне и амидне, адиција на двоструку везу). Реакције оксидо-редукција органских и биомолекула. Пуферско дејство протеина. Бојене и таложне реакције протеина. Одређивање концентрације протеина. Кисела хидролиза нуклеопротеина. Колоидни раствори биомакромолекула (дијализа, рI вредност). Биоинформатика протеина, коришћење протеинских база података и доступних алата. Реакције триглицерида. Реакције масних киселина. Колориметријско одређивање холестерола. Квалитативни тест на жучне киселине. Реакције моносахарида, редукујућих и нередукујућих дисахарида и полисахарида.

Практична настава медицинске биохемије :

Увод у лабораторијски рад и основи спектрофотометрије. Опште особине ензима и регулација ензимске активности (хидролиза скроба амилазом и хлороводоничном киселином; одређивање супстратне специфичности амилазе; утицај температуре на активност амилазе; активатори и инхибитори амилазе). Одређивање кинетских параметара фосфофруктофуранозидазе за сахарозу. Нефункционални ензими крвне плазме – одређивање активности алкалне фосфатазе и амилазе у серуму. Доказивање дејства пепсина, химозина, трипсина, липолитичке способности липазе и липолитичке способнсоти фосфолипазе. Оксидативна фосфорилација. Молекуларно биолошке технике. Одређивање концентрације глукозе, триацилглицерола, холестерола, креатинина, урее, билирубина (укупни и директни), мокраћне киселине, протеина и електролита (Cl^–, Na⁺, Ca²⁺, Mg²⁺, PO₄^2-) . Одређивање активности ензима у серуму као показатеља функције јетре (АСТ, АЛТ). Одређивање параметара оксидативног стреса и антиоксидантне заштите. Испитивање физичко хемијских и биохемијских (концентрација Cl^–  и креатинина) особина урина.

1) Одабрана поглавља из хемије за студенте медицинског факултета. Зорана Вујовић, Иванка Караџић, Кристина Гопчевић, Весна Вујић, Ксенија Стојановић и Данијела Крстић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, електронско издање 2016.

2) Практикум из хемије са радном свеском и збирком задатака за студенте II године медицинског факултета. уредник: Иванка Караџић. Група аутора: Кристина Гопчевић, Иванка Караџић, Весна Вујић,Ксенија Стојановић, Весна Драгутиновић, Данијела Крстић, Бранимир Радосављевић, Наташа Аврамовић, Лидија Израел-Живковић и Раде Башић, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2023.

3) Биофизика у медицинској физиологији и медицинској биохемији. Милошевић Н, Несторовић З, Платиша М, Жикић Д, Рајковић Н. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2015.

4).Медицинска биохемија. Богдан Ђуричић, Татјана Симић, Александра Исаковић, Наташа Петронијевић, Иванка Марковић, Ана Савић Радојевић, Соња Мисирлић Денчић. Уредници: Исаковић Александра, Симић Татјана, Ђуричић Богдан. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2019.

5) Марксове Основе медицинске биохемије-клинички приступ, Дата статус, Београд, 2008

6) Хaрпeрoв прeглeд биoхeмиje. D.W. Martin, P.A. Mayers, V.W. Rodwell, G. Daryl. Издaвaч: Сaврeмeнa aдминистрaциja, Бeoгрaд 1992

7) Приручник за вежбе из биохемије, Aлeксaндрa Исaкoвић, Taтjaнa Симић, Ивaнкa Maркoвић, Нaтaшa Пeтрoниjeвић. Урeдници: Бoгдaн Ђуричић и Aлeксaндрa Исaкoвић. Издaвaч: Meдицински фaкултeт, Бeoгрaд, 2017.

8) Ензимологија кроз питања и одговоре. Татјана Симић, Ана Савић Радојевић, Марија Пљеша Ерцеговац, Татјана Ђукић, Марија Матић, Весна Ћорић, Соња Шуваков, Сашенка Видичевиć. Уредници Татјана Симић и Ана Савић Радојевић.  Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2023.

9) Енергетски метаболизам кроз питања и одговоре. Иванка Марковић, Александра Исаковић,  Соња Мисирлић Денчић, Жељка Станојевић, Татјана Николић, Татјана Ђукић, Татјана Живановић Раднић. Уредници Иванка Марковић и Александра Исаковић. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2023.

10) ДНК, РНК и синтеза протеина кроз питања и одговоре. Наташа Петронијевић, Соња Мисирлић Денчић, Милица Велимировић Богосављевић, Анђелка Исаковић, Невена Радоњић. Уредници Наташа Петронијевић и Соња Мисирлић Денчић. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2023.

11) Биохемијске карактеристике преноса сигнала  кроз питања и одговоре. Наташа Петронијевић, Татјана Симић, Иванка Марковић, Александра Исаковић, Марија Пљеша Ерцеговац, Марија Матић, Жељка Станојевић, Татјана Николић, Тихомир Стојковић, Невена Радоњић, Оливера Вучковић. Уредници Наташа Петронијевић и Александра Исаковић. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2023.

Укупно 240

Хемија у медицини: 72

Биофизика: 4

Медицинска биохемија 164

Укупно 169

Хемија у медицини: 45

Биофизика: 4

Медицинска биохемија 120

Укупно: 68

Хемија у медицини: 27

Биофизика: 0

Медицинска биохемија 44

Теоријска настава, семинарска настава у групама, практична настава у групама.

Основни циљ предмета је да упозна студенте са:

1. биолошким карактеристикама инфективних агенаса (морфологија, структура, антигенска грађа, патогеност и вируленција, размножавање, осетљивост и отпорност микроорганизама на физичке и хемијске агенсе)

2. саставом и значајем нормалне микробиоте

3. патогенетским процесима на нивоу интеракције домаћина и инфективног агенса

4. механизмима деловања антимикробних лекова и механизмима резистенције микроорганизама на антимикробне агенсе

5. принципима и могућностима лабораторијске дијагностике обољења изазваних инфективним агенсима  (преаналитичка, аналитичка и постаналитичка фаза)

6. испитивањем осетљивости микроорганизама на антимикробне агенсе

7. методама стерилизације и дезинфекције

8. имунопрофилаксом инфективних болести

Знање стечено у току наставе микробиологије омогућава доктору медицине да:

1. препозна могуће узрочнике инфективних болести у склопу клиничких манифестација

2. познаје значај нормалне микробиоте

3. познаје основне карактеристике микроорганизама и патогенезу болести које изазивају

4. зна правила у преаналитичкој фази микробиолошког испитивања (одабир, сакупљање, чување, транспорт узорка, као и избор микробиолошке методе) у циљу постављања дијагнозе болести

5. буде упознат са основним методама аналитичке фазе у микробиолошкој лабораторији

6. зна принципе деловања антимикробних агенаса и облике резистенције микроорганизама на њих

7. правилно интерпретира микробиолошки налаз и тумачи резултате осетљивости микроорганизама на антмикробне лекове

8. примени мере контроле и превенције инфективних болести.

Теоријска настава

Општа и специјална бактериологија. Биолошке каректеристике бактеријске ћелије (морфологија, метаболизам, фактори вируленције, осетљивост на физичке и хемијске агенсе, механизми деловања антибиотика, механизми резистенције, имунопрофилакса). Бактеријске врсте од значаја за хуману медицину.

Општа и специјална вирусологија. Биолошке карактеристике вируса (морфологија, репликација, однос вируса и ћелије домаћина, осетљивост на физичке и хемијске агенсе, механизми деловања антивирусних лекова, механизми резистенције,  имунопрофилакса). ДНК и РНК вируси од значаја за хуману медицину.

Паразитологија. Биолошке каректеристике протозоа и хелмината (морфологија, биологија, осетљивост на физичке и хемијске агенсе, механизми деловања антипаразитских лекова, механизми резистенције,  имунопрофилакса). Артроподе значајне за хуману медицину

Микологија: Биолошке каректеристике гљива (морфологија, биологија, осетљивост на физичке и хемијске агенсе, механизми деловања антимикотика, механизми резистенције).

Практична настава

Основни принципи микробиолошке дијагностике инфекција изазваних бактеријама и испитивање осетљивости на антибиотике Основни принципи лабораторијске дијагностике вирусних инфекција.. Основни принципи лабораторијске дијагностике паразитских обољења. Основни принципи лабораторијске дијагностике гљивичних инфекција и  испитивање осетљивости на антимикотике.

1. Група аутора. Медицинска микробиологија. Уредници Бранислава Савић, Сања Митровић и Тања Јовановић, Libri medicorum, Медицински факултет у Београду, Београд, 2019.

2. Група аутора. Радна свеска за практичну наставу из микробиологије:  Libri medicorum , Медицински факултет у Београду, Београд, 2019.

3. Снимљена предавања, семинари и вежбе, презентације и едукативни материјал постављен на сајту Медицинског факултета у Београду (http://med.bg.ac.rs/)

Предавања, семинари и практични рад у микробиолошкој лабораторији у малим групама. **

Oвладавање основним знањима о имунском систему и његовој улози у одбрани домаћина од различитих инфекција и учешћу у патолошким процесима који доводе до нарушавања здравља.

Оспособљеност за разумевање комплексних механизама којима имунски систем одржава здрављe и разумевање патогенезе запаљењских и других болести у којима имунски одговор има значајну улогу.

Теоријска настава

Кроз наставу, студенти овладавају имунолошком терминологијом и стичу знања о улогама које имунски систем има у организму, његовим компонентама и организацији. Студенти уче и основне концепте сарадње различитих компоненти имунског система, што омогућава њихову координисану активност, односно сврсисходан имунски одговор. Студенти уче на кaкo имунски систем елиминише различите инфективне агенсе и малигно трансформисане ћелије и кaкo имунски систем учествује у оштећењу организма. Стичу се и основна знања о механизмима деловања вакцина, могућностима имунотерапије различитих болести, имунолошким аспектима трансплантације и последицама недовољног имунског одговора.

Практична настава

Кроз вежбе се стичу знања о имунолошким техникама које се примењују у клиничким лабораторијама и имунолошким параметрима који се могу анализирати у евалуацији пацијената. Стечено знање се на крају примењује кроз дискусију током приказа клиничких случајева.

1. Abbas, A.K., Lichtman, A.H., Pillai S.: Основна имунологија. Функције и поремећаји имунског система. 7. издање, 2023.

2. Приручник за наставу из Имунологије, група аутора, ЦИБИД, 2019. (pdf 2020)

Предавања (15), семинари (30), вежбе (15)

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

Циљ предмета је да упозна студенте са принципима рада хируршких одељења и вештинама које се свакодневно изводе при раду са пацијентима (принципима асепсе и антисепсе,  радом са хируршким инструментима и начинима пласирања хируршког шава и хируршког чвора, радом са пацијентима у одељењима интензивне неге, преоперативном припремом и постоперативном негом болесника).

ЛЕКАР У ЗАЈЕДНИЦИ

Циљ предмета је да студенти овладају вештинама комуникације са пацијентима, вештинама опажања структуралних и културалних фактора који утичу на здравље појединаца у заједници, сагледају широко спектар активности којима се, у оквиру заједнице и на индивидуалном нивоу, делује на унапређење здравља, као и различита искустава које људи имају у свакодневном животу, а која могу да делују на здравље. Поред тога, циљ је прихватање социјалне перспективе уз класичну клиничку перспективу лекара и развијање способности за циљану интервенцију у заједници у вези са релевантним питањем унапређења здравља.

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

Знање стечено у току практичне наставе ОКП 2 омогућава доктору медицине да:

а) зна да примењује и контролише принципе асепсе и антисепсе

б) зна да превије рану, као и да препозна компликације у зарастању ране

в) зна начине рада са пацијентима на хируршким одељењима и у интензивној нези.

ЛЕКАР У ЗАЈЕДНИЦИ

Путем контакта са реалним пацијентом стичу се ставови, знање и вештине које омогућавају доктору медицине да:

–    поседује искуство у односу „лекар – пацијент“, не само са становишта лекара, него и са становишта пацијента;

–    има знања о важности здравствене заштите и одговарајућег режима живота, као и могућности да се знања примене;

–    прихвата важност структурних фактора и њихових утицаја на здравље;

–    поставља здравствену заштиту у контекст локалне и глобалне заједнице путем поређења домаће реалности и глобалних стандарда изражених у документима међународних организација;

–    учествује у интердисциплинарној пракси ради заштите здравља пацијента.

Теоријска настава

Теоретска настава није предвиђена, већ само практична.

Практична настава

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

Студенти обављају практичну наставу на различитим хируршким одељењима.

ЛЕКАР У ЗАЈЕДНИЦИ

Сваки студент током наставе сарађује са изабраним пацијентом. Студент кроз сусрете и разговоре са „својим пацијентом“ упознаје, посматра и опажа елементе њихове породичне, радне и шире средине, према темама које су дискутоване у оквиру наставе.

1. Матић С, Грујичић Д. Основи клиничке праксе II. Уџбеник са практикумом за студенте II године Медицинског факултета. Београд: ЦИБИД; 2021.

2. Лекар у заједници. Уџбеник са практикумом за студенте II године Медицинског факултета. Београд: Универзитет у Београду, Медицински факултет, ЦИБИД, 2020.

40+20

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

Вежбе. (40)

ЛЕКАР У ЗАЈЕДНИЦИ

Вежбе уз групну дискусију питања која се постављају изабраном пацијенту и припрему групне презентације. (20)

Циљ и задатак предмета Енглески језик 2 је да студенти медицине савладају основе језика струке – енглеског језика у медицини и сродним наукама. Енглески језик се данас, по свом значају, у целом свету сматра равним матерњем језику, те се мора научити, а за студенте медицине, лекаре и друго здравствено особље неопходно је знање енглеског језика у медицини и сродним наукама што је надградња знања општег енглеског језика. Овладавањем енглеског језика у медицини и сродним наукама студентима ће бити омогућено да користе стручну литературу, да размењују своја медицинска знања, да пишу научне и стручне радове, учествују на конгресима, симпозијумима и другим међународним састанцима. Да би студенти уписани на Медициснку факултет Универзитета у Београду студирали ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК СТРУКЕ (енглески у медицини), неопходно је да имају најмање средњи ниво знања општег енглеског језика кога су учили у основном и средњем образовању.

Ова изучавања омогућиће студентима да савладају медицинску терминологију, тиме пре шо код нас терминологија још увек није у потпуности изграђена.  Биће оспособљени да владају и писаним и усменим изражавањем на енглеском медицинском језику.

Теоријска настава

Chemical Substances, Processes and Molecular Movements, Dentistry – Caries, Veterinary Medicine – Recent Breakthroughs, The Chemical Constituents of Food, Enzymes, Metabolism and Homeostasis, State-of-the-Art Diagnostic Advances, Consultation (4 units), Diseases (10 types)

Практична настава

Defining and Non-Defining Relative Clauses (3 types). Inversion, The Use of Time Expressions and Time Clauses, Reasons, Comparing, Contrasting and Linking Sentences, Conditional Clauses (3 types), Note Taking and Abbreviations, Modal Verbs and Their Functions, Direct/Indirect Speech, Causation and Occurrence, Words and Word Parts, Tenses in Abstracts

Mićić, S. (2019). English in Medicine and Related Sciences. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu: Libri Medicorum.

Mићић, С. (допуњено издање 2011). Медицински речник. Енглеско-српски и српско-енглески. Београд: Завод за уџбенике.

Интерактивна настава

Да студент разуме и употребљава терминологију која се тиче болести.
Да пренесе студентима потребну количину чињеничног знања о болестима.
Да развије когнитивне вештине неопходне у свим областима медицине: обсервацију, анализу и решавање проблема.
Да се покаже да клиничка обдукција има значајну улогу у контроли квалитета медицинског рада и медицинским истраживањима.
Да студенти развију извесне практичне вештине потребне за посао лекара.
Да пренесе студентима научни приступ лекарском послу.
Да се охрабре студенти да размишљају о избору патологије као о својој будућој каријери.

Знање стечено у току наставе на предмету Патологија омогућава доктору медицине да:
Усвоји терминологију различитих патолошких промена,
Разуме значај хистопатолошког налаза у лечењу пацијената и да зна шта хистопатолошки налаз треба да садржи,
Препозна и тумачи морфолошке промене на ткивима и органима,
Морфолошке промене у ткивима и органима корелира са клиничким параметрима,
Разуме значај и могућности клиничке обдукције.

Теоријска настава

Oпшта патологија у којој се изучавају основне морфолошке промене (нпр. некроза, крварење, запаљeње и др), сличне у многим ћелијама и ткивима, које због тога имају општи карактер, протичу по општим законима и дају опште знаке болести у разним органима.

Специјална патологија  у којој се изучава молекуларна основа, етиопатогенеза и морфолошке промене болести појединачних органа или система органа (нпр. ЦНС, кардиоваскуларни систем, генитоуринарни систем и др.).

Практична настава

1. Семинари

2. Хистопатолошке вежбе – светлосно-микроскопска анализа најчешћих и најзначајнијих нетуморских и туморских лезија у различитим ткивима и органима

3. Обдукцијске вежбе – макроскопска и свеобухватна микроскопска анализа спектра лезија код преминулог, са доношењем закључка о основној болести и узроку смрти

4. Електронске учионице – презентација обдукционих случајева

Атанацковић М, уредник. Патологија. Медицински факултет, Катедра за патологију, 2003. и прештампана издања
V. Kumar, A.K. Abbas, J.C. Aster. Робинсове основе патологије, 10. издање (издање на српском језику). Дата статус, Београд, 2021.
Татић С и сар. Практикум са радном свеском за хистопатолошке вежбе. Медицински факултет, Београд, 2023.

Презентације са предавања и практичних вежби доступне на сајту факултета и на Reticulumu

Теоријска настава – предавања

Практична настава – семинарске вежбе, хистопатолошке вежбе, обдукционе вежбе, електронске учионице

Циљеви наставе на предмету Патолошка физиологија, као моста између предклиничких и  клиничких предмета, су :

1.       изучавање појединих етиолошких фактора и њихових својстава, која доводе до започињања патолошког процеса и начинa њихове интеракције са структурама организма

2.       спознаја генезе патолошког процеса на нивоу молекула, његов развој од биохемијских, субцелуларних и ћелијских оштећења, преко хуморалних и ткивних функционалних поремећаја, све до поремећаја функције система органа који у крајњем доводе до испољавања болести

3.       проучавање начина прилагођавања и реаговања болесног организма на спољашњу средину

4.       упознавање студената са основним принципима функционалних испитивања у току поремећаја различитих органа и система

5.       подстицање проблемског начин размишљања код студената, односно оспособљавање студената за коришћење стеченог знања у клиничким предметима и пракси

Знање стечено у току наставе на предмету Патолошка физиологија омогућава доктору медицине да:

1.       препозна узрочника болести

2.       упозна и разуме механизме настанка поремећаја функције у оболелом организму, који доводе до одговарајућих клиничких манифестација болести

3.       тумачи резултате лабораторијских тестова и функционалних испитивања оболелог организма

4.       препознаје и тумачи специфичне промене на експерименталном моделу

5.       развије проблемски начин размишљања и аналитички приступа етиопатогенези болести

Теоријска настава (предавања)

Општа патолошка физиологија: Предмет изучавања Патолошке физиологије. Етиологија и патогенеза. Дејство етиолошких фактора на организам: Поремећаји терморегулације; Опште и локално дејство високе и ниске спољне температуре; Дејство електричне струје, звука и ултразвука; дејство механичких фактора;  Дејство хемијских етиолошких фактора; Дејство биолошких агенаса. Грознице. Запаљење. Поремећаји специфичне заштите организма: Етиопатогенеза имунодефицијенције; Етиопатогенеза реaкција преосетљивости; Етиопатогенеза аутоимунских болести. Поремећаји неспецифичне заштите организма. Општи адаптациони синдром. Поремећаји метаболизма органских материја: Поремећаји метаболизма угљених хидрата; Поремећаји метаболизма протеина; Поремећаји метаболизма липида; Етиопатогенеза хиперхолестеролемије. Патофизиолошки аспект ензимопатија. Поремећаји метаболизма воде и електролита: Етиопатогенеза дехидрација; Интоксикација водом и генерализовани едеми; Поремећаји метаболизма натријума и калијума; Поремећаји метаболизма калцијума, магнезијума и фосфата. Патофизиолошки аспекти малигних тумора. Етиопатогенеза поремећаја ацидо-базне равнотеже: Етиопатогенеза метаболичке ацидозе и алкалозе; Етиопатогенеза респираторне ацидозе и алкалозе. Етиопатогенеза шока. Карактеристике типова шока.

Специјална патолошка физиологија:  Патофизиологија кардиоваскуларног система: Исхемијска болест срца; Хемодинамски поремећаји код оштећења срчаних залистака; Декомпензација срца; Механизми настанка срчаних едема; Поремећаји срчаног ритма; Артеријска хипертензија и хипотензија. Патофизиологија респираторног система: Опструктивни и рестриктивни респираторни синдром; Поремећаји циркулације у плућима;  Респираторна аритмија. Патофизиологија хематолошких поремећаја: Поремећаји функције хематопоезних органа; Поремећаји црвене крвне лозе;  Поремећаји беле крвне лозе; Етиопатогенеза леукемија;  Поремећаји хемостазе. Патофизиологија гастроинтестиналног тракта: Поремећаји моторике и пасаже у гастроинтестиналном тракту; Поремећаји секреције у гастроинтестиналном тракту; Поремећаји апсорпције у гастроинтестиналном тракту. Патофизиологија хепатобилијарног система и панкреаса: Поремећаји егзокрине функције панкреаса; Етиопатогенеза поремећаја циркулације у јетри; Поремећаји секреторних функције јетре; Поремећаји метаболичке функције јетре; Патогенеза хепатичке енцефалопатије. Патофизиологија уринарног тракта: Протеинурије – етиопатогенеза; Патофизиолошки аспекти тубулопатија; Гломерулско-тубулски дисбаланс; Поремећаји бубрежне циркулације (бубрежна хипертензија); Етиопатогенеза акутног бубрежног оштећења и хроничне бубрежне болести; Етиопатогенеза нефротског и нефритичког синдрома.  Патофизиологија ендокриног система: Општи принципи поремећаја регулације и функције ендокриних жлезда; Поремећаји функције хипофизе; Поремећаји функције штитасте жлезде; Поремећаји функције паратиреоидних жлезда;  Поремећаји функције надбубрежних жлезда;  Поремећаји функције полних жлезда. Патофизиологија нервног система: Поремећаји раздражљивости и проводљивости нервног импулса;  Етиопатогенеза епилептичних пражњења; Поремећаји вида и слуха; Поремећаји можданог крвотока;  Патофизиолошки аспект поремећаја соматомоторног система; Поремећаји функције базалних ганглија и малог мозга; Патофизиолошки аспект поремећаја соматосензорног система; Поремећаји интегративне функције централног нервног система.

Практична настава

Експериментални модели патолошких стања: извођење и тумачење огледа (видео презентације, компјутерске анимације). Лабораторијске анализе урина, крви, ексудата, желудачног сока у појединим патолошким стањима. Mикроскопирање размаза периферне крви код поремећаја у целуларном саставу крви. Методе функционалних испитивања појединих органа и система – тумачење резултата. Упознавање са поремећајима фунције органа и органских система кроз проблемске задатке (вињете).

Практична настава (семинари)

Општа патолошка физиологија: Патофизиолошки аспекти ћелијске адаптације и ћелијско оштећење.  Етиопатогенеза поремећаја изазваних хипоксијом и хипероксијом.  Патофизиолошки аспекти дејства зрачења (јонизујуће, електромагнетно).  Патофизиолошки аспект акутног и хроничног стреса.  Поремећаји метаболизма витамина (исхрана као фактор ризика болести). Поремећаји метаболизма угљених хидрата –  Diabetes mellitus. Патофизиологија гојазности и потхрањености. Динамика атерогенезе (атеросклероза као мултифакторска болест). Заједничке карактеристике малигних ћелија и опште промене у организму са малигним тумором. Патогенеза дехидрације и хиперхидрације – електролитна неравнотежа. Поремећаји ацидо-базне равнотеже. Молекулске основе шока.

Специјална патолошка физиологија:  Патофизиолошке основе срчаних аритмија. Молекулске основе срчане слабости, функционална испитивања кардиоваскуларног система. Основи функционалних испитивања респирације. Патофизиолошке основе инфламаторних болести црева. Основи функционалних испитивања хепатобилијарног система. Патофизиолошке основе настанка жучних и бубрежних каменова. Патофизиолошки аспекти алкохолизма и болести зависности. Основни принципи функционалних испитивања уринарног тракта. Основни принципи функционалних испитивања ендокриног система. Mеханизам настанка поремећаја у менопаузи. Основни принципи функционалних испитивања  коштано-зглобног система са посебним освртом на остеопорозу. Реакција нервног ткива на оштећење (дегенерација и регенерација нерва). Патофизиолошки аспекти неуродегенеративних болести. Цереброваскуларни поремећаји. Интегративни приступ поремећајима хомеостазе организма.

Практична настава (вежбе)

Општа патолошка физиологија: Методе рада патолошке физиологије. Деловање физичких етиолошких фактора. Деловање хемијских етиолошких фактора. Поремећаји локалне циркулације.  Етиопатогенеза запаљења. Манифестације болести преосетљивости. Патофизиологија аутоимунских болести.  Анализа протеинских фракција серума у појединим патофизиолошким стањима.  Поремећаји метаболизма липида.  Поремећаји метаболизма електролита и воде.  Поремећаји регулације ацидо-базне равнотеже.

Специјална патолошка физиологија: Патолошки ЕКГ. Патофизиологија исхемијске болести срца.  Патофизиологија шока. Патофизиологија респирације. Анемије. Поремећаји леукоцитне формуле и леукемије. Поремећаји хемостазе. Патофизиологија гастроинтестиналног тракта – функционална испитивања желуца и панкреаса.  Патофизиологија јетре. Анализа патолошког урина. Патофизиологија диурезе.  Поремећаји функције ендокриног система.  Патофизиологија нервног система.

Основни уџбеници

1.     Пешић БЧ, уредник. Патофизиологија – механизми поремећаја здравља (први део). Београд:  Медицински факултет Универзитета у Београду;  2015.

2.     Нешовић Остојић Ј, Радосављевић Т, Пешић БЧ, уредници. Патофизиологија – механизми поремећаја здравља (други део). Београд: Медицински факултет Универзитета у Београду; 2020.

3.     Група аутора са Катедре за патолошку физиологију. Практикум из патолошке физиологије са радном свеском. Београд:  Медицински факултет Универзитета у Београду;  2023.

1.     Теоријска настава

2.     Семинарска настава

3.     Вежбе (лабораторијске вежбе, компјутерске симулације и анимације, видео-презентације експерименталних модела, проблемски задаци)

Циљ предавања и вежби јесте да студенти добро науче технику прегледа болесника и да стекну прве клиничке појмове о симптомима и знацима различитих болести које спадају у интерну медицину

студент на крају наставе пропедевтике треба да зна да обави преглед и протумачи податке које је добио у току обављања прегледа

Теоријска настава

Појам здравља и болести. Анамнеза: методологија прикупљања симптома болести. Медицинска документација Објективни (физикални) преглед болесника: методологија прикупљања знакова болести. Општа инспекција. Физикални преглед главе, врата и удова. Објективни (физикални) преглед грудног коша и органа за дисање. Инспекција, палпација, перкусија, аускултација. (Нормалан налаз) Објективни (физикални) преглед органа за дисање (патолошки налаз).Објективни (физикални) преглед срца и великих крвних судова.Инспекција, палпација, аускултација кардиоваскуларног система. Пулс. Објективан (физикални) преглед трбуха. Објективан (физикални) преглед органа за варење. Објективан (физикални) преглед урогениталних органа..Пропедевтика органа за дисање: симптоми болести, знаци болести, допунска испитивања. Пропедевтика срца и крвних судова:симптоми болести,знаци болести,допунска испитивања Пропедевтика срца и крвних судова:симптоми болести,знаци болести, допунска испитивања. Пропедевтика јетре и жучних путева:симптоми болести,знаци болести,допунска испитивања. Пропедевтика крви и крвотворних органа:симптоми болести,знаци болести, допунска испитивања. Пропедевтика жлезда са унутрашњим лучењем:(преглед дојки оцена полне зрелости)симптоми болести,знаци болести,

допунска испитивања. Пропедевтика бубрега и мокраћних путева:симптоми болести,знаци болести,

допунска испитивања. Пропедевтика органа за кретање:симптоми болести,знаци болести,допунска испитивања

Практична настава

Учење пропедевтике крај болесничког кревета уз асистенције сарадника и наставника као и на фантомима које је Факултет обеѕбедио.

Пропедевтика интерне медицине – главни. уредник проф. др Драгослав Манојловић (ИЗДАЊЕ)

Теоријска настава – предавања ex catedra

Вежбе

Клинички часови

Семинари

Током ове наставе студент треба да стекне основне информације о интеракцији лекова са живим организмом и могућностима њихове практичне примене. Такође, студенти треба да се упознају са основним групама лекова и њиховим карактеристикама.

Теоријска настава

Општа фармакологија, фармакологија аутономног нервног система и лекова који утичу на метаболизам простагландина и инфламацију, фармакологија антимикробних лекова, фармакологија кардиоваскуларног система, фармакологија крви и ткива, фармакологија респираторног система, фармакологија гастроинтестиналног система, фармакологија ендокриног система и витамина, фармакологија централног нервног система, токсикологија

Практична настава: Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Компјутерске симулације и учење кроз решавање проблема: фармакокинетика, однос дозе и ефекта, антагонизам и синергизам, утицај холинергика, антихолинергика, адренергика и антиадренергика на артеријски притисак и срчану фреквенцију, дејство лекова на инфламацију, миорелаксанси, антихипертензиви, дејство лекова на изоловано срце и крвне судове, дејство лекова на изоловани утерус, дејство лекова на коагулацију, дејство лекова на глатку мускулатуру респираторног и гастроинтестиналног система, дејство лекова на регулацију гликемије, психофармаци, аналгетици, конвулзиви и антиконвулзиви.

Варагић В., Милошевић М. ФАРМАКОЛОГИЈА, 23. издање, 2018. (гл. ур Тодоровић З.)

Тодоровић З (ур.). Практикум из фармакологије са токсикологијом, 2012.

Rang&Dale: ФАРМАКОЛОГИЈА 8. српско издање, 2019 (2. српско издање, редактор Тодоровић З.)

Katzung B et al. (eds). Basic & Clinical Pharmacology (14th ed), 2017

Предавања, вежбе (уз компјутерске симулације), семинари

10

Активација средњошколских знања из физике, упознавање и савлађивање физичких приннципа у медицини. Упознавање студената са физичким принципима најпознатијих дијагностичких техника у Радиологији.

Стицање знања о физичким принципима дијагностичких техника и основама заштите од јонизујућих зрачења.

Теоријска настава

Јонизујуће зрачење (Честично јонизујуће зрачење: врсте и особине. Фотонско јонизујуће зрачење: врсте и особине.) Интеракција јонизујућег зрачења и материје (Интеракције честичног зрачења. Интеракције неуронског зрачења. Интеракције фотонског зрачења.) Интеракција јонизујућег зрачења и биолошког система. Закони слабљења јонизујућег зрачења (Инверзни квадратни закон: теорија и примери. Експоненцијални закон: теорија и примери.) Физички процеси детекције јонизујућег зрачења (Јонизација гаса и луминисценција. Детектори зрачења у медицини.) Мерење јонизујућег зрачења (Физички процеси у мерењу зрачења. Експозиција и апсорпција зрачења: теорија и примери. Величине мерења зрачења у пацијенту: примери.) Физика дијагностике рендгенским зрачењем (Рендгенски уређај: структура, компоненте. Рендгенска слика: параметри, утицај рендген уређаја и артефакти. Рендгеноскопија и флуороскопија. Компјутеризована томографија.) Физика дијагностике нејонизујућим зрачењем (Ултразвук: начин настајања, параметри и механизми интеракције са средином. Начини приказивањаултразвучне слике: А мод, Б мод и Доплеров ефекат. Нуклеарна магнетна резонанца. Магнетно резонантно осликавање у медицини.Гама нож. Икс нож. Гама камера. Позитронска емисиона томографија.

Практична настава (семинари)

Електромагнетни талас (Дефиниција, графичко и математичко приказивање. Физичке величине електромагнетног таласа: дефиниције, једначине и јединице. Дуализам талас-честица.); Структура материје (Аромско језгро: параметри и особине језгара у периодном систему. Атом: електрон, квантни бројеви атома, прелази између орбитала, квантно-механички модел атома. Молекул: основни појмови, енергијски нивои, енергијски прелази у молекулу.) Нестабилност атомског језгра (Радиоактивност: природна и вештачка. Радиоактивни распади. Величине радиоактивног распада. Закон радиоактивног распада.)

Основна поглавља биофизике у медицини, група аутора, Медицински факултет, Београд, 2008.

Биофизика у Радиологији и Нуклеарној медицини (енглески), група аутора, Медицински факултет, Београд, 2016.

Физика медицинског осликавања, Хенди ВХ, Ритенур ЕР. Вајли-Лис, САД, 2002.

Преглед радиолошке физике, Худа В, Стон Р. Липикот, Вилијамс&Вилкинс, САД, 2009.

Предавања, семинари, рачунске вежбе

Циљеви предмета Епидемиологија су да се студенти упознају са базичним епидемиолошким принципима и методама и основним епидемиолошким каратеристикама поједниних представника, као и читавих група заразних болести према епидемиолошкој класификацији заразних болести, како би били у стању да са разумевањем анализирају и интерпретирају податаке везане за појаву различитих поремећаја здравља и предлажу мере за њихову превенцију и сузбијање.

Поред стицања теоријског знања студенти би требало и да овладају вештинама које се односе на израчунавање и интерпретацију мера учесталости болести у популацији, анализу дизајна епидемиолошких студија, различитих приступа превенцији незаразних и заразних болести, као и сузбијању поремећаја здравља. Суденти би требало да стекну и знање о епидемиолошким карактеристикама група заразних болести према епидемиолошкој класификацији заразних болести, као и карактеристикама најчешћих представника појединих група заразних болести, мерама превенције и сузбијања. Све наведено би допринело разумевању значаја епидемиолошког приступа у изучавању етиологије болести, превенцији и сузбијању поремећаја здравља.

Теоријска настава

Теоријаска настава обухвата области везане за мерење учесталости болести у популацији, специфичности наше националне патологије, приказ најзначајнијих карактеристика епидемиолошких метода са посебним освртом на њихову примену у сагледавању заразних и незаразних болести укључујући и концепт узрочности, епидемиолошке моделе и концепте болести укључујући резервоар и путеве преношења заразних болести, скрининг, епидемиолошки надзор, истраживање епидемије, елиминацију и ерадикацију заразних болести, болничке инфекције, затим  принципе превенције, укључујући имунизацију и скрининг.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Током практичне наставе студенти се оспособљавању за израчунавање и интерпретацију показатеља учесталости болести у популацији, анализу дизајна различитих епидемиолошких студија, разматрање природног тока болести, истраживање епидемије, израчунавање и тумачење параметара скрининг теста, као и разумевање основних принципа имунизације. Посебно, кроз семинаре, студенти се детаљније упознају са епидемиолошким карактеристикама најзначајнијих заразних болести.

1.        Влајинац Х, Јаребински М (уред.). Епидемиологија (II издање). Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009.

2.        Газибара Т, Гргуревић А, Грујичић -Шипетић С, Кисић-Тепавчевић Д, Максимовић Ј, Максимовић Н, Марић Г, Марковић-Денић Љ, Марушић В, Пекмезовић Т, Вујчић И, Зарић М. Практикум из епидемиологије. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2023.

3.        Газибара Т, Гргуревић А, Грујичић -Шипетић С, Кисић-Тепавчевић Д, Максимовић Ј, Максимовић Н, Марић Г, Марковић-Денић Љ, Марушић В, Пекмезовић Т, Вујчић И, Зарић М. Практикум из епидемиологије инфективних болести. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2021.

Предавања, вежбе, семинари

Медицинска статистика: Теоријска настава (10 часова): Увод у статистику; Основни статистички појмови и дефиције; Мерење и мерне скале; Сређивање података; Статистичко описивање; Вероватноћа и расподеле вероватноћa; Популација и узорак; Статистичко закључивање:оцењивање популационих параметара на основу узорка, тестирање хипотеза о популационим просечним вредностима и пропорцијама, тестирање хипотеза о учесталостима, тестирање хипотеза о ранговима; Испитивање јачине и облика повезаности. Практична настава (вежбе, други облици наставе, студијски истраживачки рад) (30 часова): Креирање базе података; Груписање, табеларно и графичко приказивање података;Мере централне тенденције, варијабилитета и облика расподела;  Нормална расподела вероватноћа; Биномна расподела вероватноћа; Узорковање и типови узорака; Узорачке расподеле, Интервал поверења и величина узорка; z-тест и t-тест; Хи квадрат тест, Фишеров тест тачне вероватноће и Мек Немаров тест; Тест суме рангова, Тест еквивалентних парова; Коефицијенти корелације; Линеарни регресиони модел, Линеарни тренд

Медицинска информатика: Теоријска настава (5 часова): Медицинска информатика: подаци, информације и знање; Здравствени информациони систем и електронска медицинска документација; Мере дијагностичке тачности; Медицинско одлучивање; Биоинформатика.  Практична настава (вежбе, други облици наставе, студијски истраживачки рад) (15  часова): Претраживање и приступ медицинском знању; Регистри болесника; Постављање дијагнозе; Избор терапије; Биоинформатичка анализа.

Медицинска статистика – Јаношевић С, Дотлић Р, Ерић Маринковицћ Ј. Медицинска статистика, 6-то издање. Медицински факултет, Београд, 2013.

Медицинска информатика – Милић Н, Станисављевић Д, Трајковић Г, Миличић Б, Букумирић З, Гајић M, Машић С. Биомедицинска информатика. Прво издање. Милић Н, уредник. Медицински факултет Универзитета у Источном Сарајеву (Фоча); 2017.

Интерна медицина бави се проучавањем, спречавањем  и лечењем болести унутрашњих органа човека (болести срца, крви и крвних судова, органа за варење, плућа, бубрега, ендокриних жлезда, коштано-зглобног и крвотворног система и др). Циљ предмета Интерна медицина је да студентима омогући упознавање са:

–          узроцима који доводе до обољења унутрашњих органа

–          патогенетским процесима који доводе до развоја болести

–          клиничким манифестацијама болести и

–          савременим дијагностичким методама које омогућавају постављање што раније и тачније дијагнозе болести

–          савременим принципима превенције и лечења обољења унутрашњих органа

Знање стечено у току наставног процеса на предмету Интерна медицина омогућиће доктору медицине да реши здравствени проблем који се појавио тако што ће :

–          схватити узроке и механизме настанка болести унутрашњих органа

–          препознати симптоме и знаке интернистичких болести и што рационалније употребити расположиве дијагностичке методе како би поставио што ранију и тачнију дијагнозу болести

–          применити принципе превенције и адекватног лечења болести унутрашњих органа и тако решити здравствени проблем појединог болесника

Теоријска настава: Правилан однос лекар-болесник. Методе клиничког прегледа интернистичких болесника: анамнеза, инспекција, палпација, перкусија и аускултација. Специфичности прегледа различитих система у организму. Савремене дијагностичке методе у раном и тачном постављању дијагнозе

Пулмологија: Етиологија плућних болести. Механизми њиховог настанка. Методе што ранијег откривања и лечења ових болести. Гастроентерологија и хепатологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења Кардиологија: Етиологија кардиоваскуларних болести. Патогенеза њиховог настајања.  Клиничка слика срчаних оболења. Дијагностичке методе и дијагностички алгоритми за што раније и тачније откривање кардиоваскуларних болести. Савремени принципи превенције и терапије ових болести. Нефрологија:. Етиологија и патогенеза бубрежних болести. Алгоритми раног откривања и дијагностиковања ових болести и принципи њиховог лечења. Ендокринологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Хематологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Реуматологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Клиничка имунологија: упознавање са имунопатогенетским механизмима настанка имунолошких болести. Методе дијагнозе. Терапијски алгоритми и превенција.

Практична настава:Вежбе, Семинари, Студијски истраживачки рад

Практични рад са болесником који болује од болести о којој се говорило на теоријској настави. Разговор, комплетни клинички преглед, израда и спровођење дијагностичког и терапијског плана. Анализа лабораторијских налаза и резултата дијагностичких процедура. Посматрање дијагностичких процедура и анализа терапијских поступака.   Приказ типичних пацијената уз њихов пристанак на семинарима са наставницима у склопу већих студентских група..

Интерна медицина 2021. Уредници: проф. др Петар М. Сеферовић, проф. др Небојша Лалић, проф др. Драган Мицић.

Теоријска настава – предавања

Вежбе

Cеминари

Циљ премета је да упозна студенте са болестима које изазивају инфективни агенси: етиологијом, патогенезом, клиничком сликом, дијагностичким процедурама, терепијским поступцима, дифернцијалном дијагнозом. Практична настава омогућава студенту  да научи да прегледа болесника, запази карактеристичне знаке болести, да узима одговарајуће биолошке узорке за микробиолошку и другу дијагностику, тумачи добијене резултате, примени одговарајућу антимикробну терапију и прати ефекат применјене трапије. Препозна компликације болести и предузима мере лечења истих.

Знање стечено из инфективних болести омогућава доктору медицине да препозна клиничке знаке болести, примени одговарајуће лабораторијско микробиолошке тестове да би потврдио дијагнозу и примени оптималну терапију, прати ток леченја до излеченја. По потреби иницира примену одређених епидемиолошких процедура у случају појаве контагиозних инфективних болести.

Теоријска настава

Респираторне инфекције: вирусне и бактеријске инфекције инфекције  респираторних путева: фарингитиси, параинфлуенца, аденовирусне инфекције, рновирусне инфекције, цоммон цолд, стрептококне инфкеције. Карактеристике клиничке слике, могућности дијагностике, значај серолошке дјагностике, узиманје бриса и тумаченје налаза, примена симтптоматске терапије и антибиотске терапије.

Грип: етиологија, епидемиологија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија. Пандемијски грип, причији грип, САРС.

Мумпс инфекција:  етиологија, епидемиологија патогенеза ,клиничка слика паротитиса, менингитиса, , дијагноза и терапија.

Пертусис: етиологија, епидемиологија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија. значај вакцинације, компликације.

Херпес вирусне инфекције: Инфекције изазване ХСВ1 и ХСВ2 ЦМВ и ЕБВ карактеристике клиничке слике акутне инфкције и реактивације, дијагностика, значај серолошке дијагностике, ПБД тест; друге дијагностичке могућности (изолација, ПЦР). Примена антивирусне терапије..

Вирсне оспипне грознице: Варицела, морбили, рубела и др.  етиологија, епидемиологија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија. значај вакцинације, компликације

Интоксикације и инфекције дигестивног ситема: вирусни ентероколитиси, бактеријско трованје храном, бациларна и амебна дизентерија, трбушни тифус, паратифус, салмонелозе, колера., (патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације)

Инфекције јетре: акутни вирусни хепатитиси (А,Б,Ц и др), хронични вирусни хепатитиси и последична станја.(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Лептоспирозе:.(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Анеробне инфекције и интоксикције: тетанус, ботулизам .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Инфекције централног нервног система. Менингеални синдром, лумбална пункција налаз у ЦСТ. Вирусни менингитиси, бактеријски менингитиси, вирусни енцефалитиси, туберкулозни менингитис .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Лајмска болест .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Сепса и септични шок .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

ХИВ и АИДС .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Стрептококне и стафилококне инфекције .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације)

Ентеровирусне инфекције .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Инфекције изазване рикецијама .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Вирусне хеморагијске грознице: Конго Кримска, Хантан, Ебола, Марбург и др.(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Зоонозе: бруцелоза, листериоза,пситакоза и др. .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Маларија, Лишманијаза .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Трихинелоза .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Инфекције у трудноћи .(патогенеза, клиничка слика, дијагноза и терапија, компликације).

Интрахоспиталне инфекције етиологија, епидемиологија, дијагноза и терапија

Практична настава

Одвија се крај болесника: узиманје анамнезе, преглед болесника, дијагностика (упознаванје са процедурама узиманја биолошких узорака и другим дијагностичким методама, преглед применјене терапије са температурних листа, даванје им и ив терапије.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Вежбе уз болесничку постељу

1. Инфективне болести, уџбеник за студенте медицине, група аутора. Београд, Медицински факултет у Београду, 2019.

2. Дијагностика и терапија инфективних болести, Уређивачки одбор: Мијомир Пелемиш, Горан Стевановић, Драган Делић. Београд, Српско удружење за антимикробну хемиотерапију, 2017.

3. Инфективне болести – Дијагностичко терапијски приручник, Уредник: Драган Делић. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2001.

4. Инфекције нервног система, Уредник: Милан Шашић. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2000.

5. Акутни вирусни хепатитиси, Уредник Драган Делић. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1998.

6. Вирусне осипне грознице. Елеонора Гвозденовић. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2001.

Предавање, вежбе, семинари,

Циљ наставе из неурологије је да студента упозна са патогенетском основом најчешћих неуролошких обољења, њиховом клиничком симптоматологијом, актуелним дијагностичким процедурама које се користе током неуролошког испитивања, савременом терапијом ових болести и њиховом прогнозом. Целокупан план наставе је формиран тако да будућем лекару опште праксе пружи основне информације потребне у његовом свакодневном раду са болесницима, међу којима одређен број припада групи неуролошких пацијената.

У практичној настави је планирано да се читав рад усмери ка савладавању технике

неуролошког прегледа, упознавању са додатним дијагностичким тестовима и поступцима,

постављању синдромске дијагнозе, диференцијално-дијагностичком анализирању и коначно

доношењу дијагностичког закључка.

У оквиру семинара, приказују се видео-презентације са типичним случајевима из појединачних

тематских јединица који се обрађују током семестра.

Дакле, планирано је да настава из неурологије припреми будуће лекаре опште праксе да међу бројним пацијентима препозна болеснике са неуролошком симптоматолигјом, да их адекватно обради, посумња на одређени неуролошки ентитет, спроведе  адекватан дијагностички поступак, евентуално започне и лечење болесника, и на крају, на основу резултата, одлучи да ли је потребно даље упућивање болесника специјалисти неурологу, односно да ли је потребно његово болничко испитивање или лечење.

Теоријска настава

1)        ЕПИЗОДИЧНИ ПОРЕМЕЋАЈИ СВЕСТИ, ДЕЛИРИЈУМ, КОМА, ПОРЕМЕЋАЈИ СПАВАЊА; 2) ЕПИЛЕПТИЧКИ НАПАДИ, ЕПИЛЕПСИЈА, ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ; 3) ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ 1; 4)  ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ 2;  5) ГЛАВОБОЉЕ, НЕУРАЛГИЈЕ И ВЕРТИГО;  6) ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ; 7) НЕВОЉНИ ПОКРЕТИ И БОЛЕСТИ МАЛОГ МОЗГА; 8) БОЛЕСТИ КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ; 9) БОЛЕСТИ НЕУРОМИШИЋНЕ СПОЈНИЦЕ И МИШИЋА; 10) БОЛЕСТИ ЦЕНТРАЛНОГ И ПЕРИФЕРНОГ МОТОНЕУРОНА; 11) ДЕМИЈЕЛИНИЗАЦИОНЕ БОЛЕСТИ ЦНСа; 12) ДЕМЕНЦИЈЕ; 13) НЕУРОЛОШКЕ БОЛЕСТИ РАЗВОЈНОГ ДОБА; 14) НЕУРОЛОШКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ СИСТЕМИСКИХ И ИНФЕКТИВНИХ БОЛЕСТИ; 15) ТУМОРИ И ЕДЕМ МОЗГА

Семинари

1)    Ургентна неуролошка стања и кома; 2) Лезије кранијалних нерава (1-6); 3) Лезије кранијалних нерава (7-12); 4) Цереброваскуларна обољења; 5) Главобоље и незралгије; 6) Болести малог мозга и невољни покрети; 7)  Паркинсонова болест и невољни покрети; 8) Болести кичмене мождине; 9) Неуромишићне болести; 10) Демијелинизационе болести; 11) Деменције; 12) Епилепсије; 13; Дечија неурологија; 14) Неуролошке манифестације системиских и инфективних болести; 15) Решавање клиничких вињета

Практична настава-вежбе

Комуникација и опхођење са болесником, анамнеза; 2) Преглед кранијалних нерава 1-6; 3) Преглед кранијалних нерава 7-12; 4) Преглед моторике; 5) Преглед сензибилитета; 6) Преглед функција малог мозга; 7) Преглед болесника са Паркинсоновом болешћу; 8) Висинска дијагностика оштећења кичмене мождине; 9) Преглед болесника са оштећењем периферног нервног система; 10) Преглед болесника са мултиплом склерозом; 11) Преглед болесника са деменцијом; 12) Преглед болесника са епилепсијом; 13) Неуролошки преглед детета; 14) Самостално извођење неуролошког прегледа и постављање синдромске дијагнозе; 15) Самостални преглед болесника и писање есеја

1. Основи Неуролошког прегледа, група аутора главни уредник Проф. др Владимир С. Костић

2. Неурологија, група аутора, уредник: Проф. др Владимир Костић

Предавања, семинари и вежбе

Циљ наставе из психијатрије је да студента упозна са:

–          основним принципима медицинске психологије и психопатологије,

–          основним теоријским правцима у психијатрији,

–          етиолошком основом психијатријских поремећаја,

–          клиничком сликом и терапијом психијатријски поремећаја.

У практичној настави, рад се усмерава на:

–          савладавање технике психијатријског интервјуа,

–          упознавање основних психопатолошких феномена,

–          постављање синдромске дијагнозе и

–          доношење дијагностичких закључака.

–          допунске дијагностичке методе и индикациона подручја за њихову примену.

–          специфичности мултидимензионалне терапије менталних поремећаја: медикаментозна, психотерапија, социотерапија, ерготерапија у мери у којој лекар опште праксе може да их примени.

Знање стечено у току наставе психијатрије омогућава доктору медицине правовремено препознавање, дијагностику, превенцију и основно збрињавање поремећаја менталног здравља.

• студент је обучен да води психијатријски интервју, узима анамнезу од пацијента и хетеронанамнезу од његових сарадника
• студент је обучен да уради психички статус пацијента тако што испита све основне психичке функције пацијента
• студент је обучен о механизмима постављања радне и завршне дијагнозе (кроз анамнезу као и применом најчешће коришћених скала процене), односно обучен је да разматра диференцијалну дијагнозу
• студент је стекао знање о препознавању најчешћих психијатријских поремећаја код деце, младих и одраслих (минимум 12 најчешћих психијатријских поремећаја)
• студент је стекао знање о основама ургентног збрињавања психијатријских пацијената
• студент је стекао знање основним терапијским правцима и модалитетима лечења у психијатрији
• студент је стекао знања о основама судске психијатрије

Теоријска настава

Увод у психијатрију, лиаисон психијатрија, био-психо-социјални приступ у психијатрији, биолошке основе менталних поремећаја, органски ментални поремећаји. злоупотреба супстанци – алкохолизам и наркоманија, психотични поремећаји поремећаји расположења анксиозни поремећаји,  стрес, траума и са стресом/траумом повезани психијатријски поремећаји, теорије личности и поремећаји личности психички поремећаји у развојном добу (код деце и адолесцената), психофармакотерапија, психотерапија и социотерапија судска психијатрија, ургентна стања у психијатрији.

Практична настава

Анамнеза у психијатрији, психијатријски интервју, свест, пажња, памћење, мишљење, интелигенциј, воља, емоције, опажање, психички статус, акутна психотична рекација, перзистирајући суманути поремећај, поремећаји расположења, суицид, клиничка обрада неуротских поремећаја, ментални поремећаји у деце и младих, болести зависности – алкохолизам и наркоманије, поремећаји личности, органски ментални поремећаји, ургентна стања, лиасон психијатрија, принципи фармакотерапије и приказ нежељених дејстава

Семинари

Анамнеза у психијатрији, психијатријски интервју, психичке функције: свест и пажња, памћење, мишљење и интелигенција, воља и нагони, опажање и емоције,  психички статус схизофренија, принципи фармакотерапије и приказ нежељених дејстава,  акутна психотична рекација, перзистирајући суманути поремећај, поремећаји расположења, суицид,  анксиозни поремећаји, ментални поремећаји деце и адолесцената,  зависности од супстанци,  поремећаји личности,  органски ментални поремећаји,  ургентна психијатрија

Јовановић А (уредник). Психијатрија – уџбеник за студенте медицине (друго издање) Медицински факултет Универзитета у Београду; Београд  2024.

Теоријска настава, вежбе и семинари

Циљ предмета је да упозна студенте са:

1.       Основама дерматолошког прегледа (ефлоресценције)

2.       Етиопатогентским факторима који учествују у настанку дерматоза

3.       Клиничком сликом, морфолошком и етиолошком дијагностиком, као и диференцијалном дијагнозом кожних и венеричних обољења

4.       Лечењем кожних и венеричних обољења

1.         Студент је оспособљен да препознаје и зна терапију за дерматозе које су најучесталије у хуманој популацији, а које је могуће збринути на нивоу примарне здравствене заштите.

2.         Студент је упознат са тешким дерматозама које могу угрозити живот, познаје основе дијагностике и терапије и зна прогнозу ових болести.

3.         Студенти су упознати са обољењима коже која могу бити знак озбиљних интернистичких болести; едуковани су да диференцирају баналне ерупције од оних које могу представљати знаке озбиљних обољења.

4.         Студентима је дата основа која омогућава даљу едукацију у правцу осталих специјалистичких грана медицине.

Теоријска настава

Реактивни еритеми; Пурпуре; Група екцема; Еритемато-сквамозне дерматозе; Еритродермије; Папулозне дерматозе; Нежељене реакције на лекове; Булозне дерматозе; Болести поремећене кератинизације; Нодозне дерматозе; Дисхромије; Атрофије коже;  Дистрофије коже; Болести везивног ткива; Трихозе; Онихозе; Обољења себацеалних жлезда; Хидрозе; Пруригинозне дерматозе; Инфективне болести коже; Неинфективни грануломи коже; Дерматозе изазване физичким факторима; Обољења периферних артерија и вена. Улкуси ногу; Болести слузокоже усне дупље и језика; Невенеричне болести коже и слузокоже полних органа; Бенигни тумори, невуси и неурокристопатије; Преканцерозне дерматозе, малигни тумори, псудоепителиомске хиперплазије и паранеоплазичне дерматозе; Кутани лимфоми и леукемије (хематодермије); Сифилис; Гонореја; Улкус моле; Лимфогранулома венерум; Гранулома ингвинале; Уретритис нон-гонороика; Херпес гениталис; Кондиломата акумината; Синдром стечене имунодефицијенције

Практична настава: вежбе и клинички часови

На клиничким часовима се приказују дерматозе – фотографије пацијената и дискутује о дијагнози, диференцијалној дијагнози и терапијским модалитетима –  интерактивна настава.

У току вежби студентима се приказују клинички случајеви, студенти вежбају клиничку дијагностику дерматоза и дискутују диференцијалну дијагнозу, терапију и прогнозу обољења.

УЏБЕНИК: Лалевић-Васић БМ, Меденица ЉМ, Николић ММ. ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈА СА ПРОПЕДЕВТИКОМ. Медицински факултет у Београду, 2019.

ОСТАЛА ЛИТЕРАТУРА: Сајт www.dermis.net Универзитета у Ерлангену са више хиљада фотографија великог броја дерматоза.

Теоријска настава – предавања

Вежбе

Клинички часови

Основни циљ предемета је да се студент упозна:

А) са радиолошком анатомијом и основама радиолошке дијагностике и терапије

Б) физичким основама примене отворених и затворених извора јонизујућег зрачења у дијагностици и терапији

В) основним принципима заштите болесника и медицинског особља у извођењу дијагностичких и терапијских процедура у радиологији.

Знање стечено у току наставе радиологије омогућава доктору медицине да:

А) савлада, усвоји основне клиничке индикације за примену основних дијагностичких метода за ефикасно постављање дијагнозе болести и праћење ефикасности терапије

Б) правилно  интерпретира радиолошки налаз на основу кога

В) треба да примени или усмери болесника на одговарајуће лечење.

Теоријска настава

Студент треба да се упозна са основама радиолошке анатомије и најчешћим  патолошким налазима у ЦНС, максило-фацијалном, респираторном, крадиоваскуларном, дигестивном, хепатобилијарном, уринарном  и коштано-зглобном систему.

Студент треба да разуме основне принципе радиотерапије у лечењу болести различитих система.

Практична настава: Вежбе

Упознавање са елементима рендгенске, ултразвучне, ЦТ  и МР дијагностике по поједицним органима и системима.

Драган Машуловић, Ружа Стевић, Зорица Милошевић, Драган Сагић. Радиологија, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2021.

1.  Теоријска настава

2.  Вежбе

je да студентима, који имају основна знања из микробиологије и имунологије, пружи увид у:

а)    микробиолошке протоколе за дијагностику и праћење инфекција различитих органских система;

б)    проблем везан за инфекције стечене у болници, основне начине њихове трансмисије у болничкој средини и улогу микробиолошке лабораторије у контроли и превенцији ових инфекција;

ц)    микробиолошке протоколе за дијагностику и праћење инфекција имунокомпромитованих пацијената;

д)    микробиолошку дијагностику нових и претећих инфекција;

е)     практичне препоруке за тумачење резултата микробиолошке лабораторије.

Знање стечено у току наставе из Клиничке микробиологије омогућава доктору медицине да:

а) на основу познавања различитих микробиолошких тестова и њихових карактеристика изврши исправан избор теста у конкретној клиничкој ситуацији;

б) изврши или препоручи узимање одговарајућих узорака за микробиолошку дијагностику;

ц) исправно интерпретира и користи у клиничком раду резултате микробиолошких анализа.

Теоријска настава

Током ове наставе студенти стичу знање о принципима и могућностима микробиолошке дијагностике  заразних болести различитих система органа, укључујући нове и претеће инфекције, као и инфекције стечене у болничкој средини  и улогом микробиолошке лабораторије у превенцији трансмисије и контроли болничких инфекција.

Практична настава

У оквиру ове наставе, студенти, кроз решавање конкретних клиничких случајева који се односе на  заразне болести, примењују микробиолошке протоколе за узимање и обраду узорака пацијената, идентификацију патогена, испитивање осетљивости на антимикробне агенсе и тумаче  резултате микробиолошке лабораторије.

Презентације и едукативни материјал постављен на сајту Медицинског факаултета на платформи ретикулум.

Клиничка биохемија је од изузетног значаја за студенте медицине током целокупног трајања студија обзиром да је интегрисана у системску наставу на свим нивоима медицинског курикулума. Основни циљ курса клиничке биохемије је:

а) да упозна студенте са биохемијском основом  различитих болести и избором оптималних биохемијских дијагностичких тестова

б) да упозна студенте са основним принципима  руковања узорцима, као и аналитичким и биолошким факторима који могу утицати на резултате теста у здрављу и болести, и на који начин они могу да тачност резултата.

в) да оспособи студенте да правилно тумаче резултате биохемијских тестова у складу са одговарајућом хуманом патологијом.

Знање стечено у току наставе клиничке биохемије, омогућава студенту да разуме значај значај биохемијских мерења у дијагностици болести, праћењу ефеката терапије и лечењу компликација и да примени практичне препоруке и лабораторијске дијагностичке алгоритме за интерпретацију резултата биохемијских тестова. По завршетку курса, студент треба да разуме и зна да бира и тумачи резултате:

·    основног и свеобухватног метаболичког панела у здрављу и болести

·    комплетне анализе крви у здрављу и болести

·    анализе електролита и гасова у крви код ацидо-базних поремећаја

·    тестова за процену упале; испитивања функције миокарда и инфаркта; испитивања функције бубрега, јетре и панкреаса; испитивања функције костију и мишића; испитивања функције различитих ендокриних жлезда

·    биохемијских анализа у трудноћи и пренаталном скринингу

·    биохемијских анализа у различитом животном добу (деца и старије особе)

·    процене туморских маркера

Теоријска настава

1.  Стандардни биохемијски тестови и референтни интервали основних биохемијских аналита

2.  Стандардни хематолошки параметри

3.  Равнотежа воде и електролита. Ацидо-базни статус.

4.  Траума, инфламација, имунски одговор.

5.  Испитивање функције кардиоваскуларног система

6.  Испитивање функције бубрега

7.   Испитивање функције јетре

8.  Поремећаји гастроинтестиналне функције

9.  Испитивање функције коштано-зглобно-мишићног система

10.    Испитивање функције ендокриног система и функционални тестови.

11.    Функција хипофизе и тироидне жлезде

12.    Испитивање функције надбубрежне жлезде

13.    Функција полних жлезда: Трудноћа и пренатални тестови

14.     Специфичности биохемијских параметара у различитим стањима и животним добима (трудноћа/ дечији узраст/ старост)

15.    Туморски маркери

Практична настава

1.  Тумачење биохемијских параметара код физички активних особа

2.  Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – хемолитичка анемија

3.  Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – дијабетес инсипидус

4.  Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – реуматоидни артритис

5.  Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – акутни инфаркт миокарда

6.  Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – хронична слабост бубрега

7.  Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – токсични хепатитис

8.  Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – функционални поремећаји панкреаса

9.  Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – сeкундaрни хипeрпaрaтирeoидизaм

10.    Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – Дијабетес мелитус

11.    Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – Хашимото тиреоидитис

12.    Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – Кушингов синдром

13.    Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – прeeклaмпсиja

14.    Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента  са ензимопатијом

15.    Лабораторијска дијагностика и приказ пацијента – карцином дojкe

1. Ауторизовани материјал и  презентације –  on–line платформа Медицинског Факултета Reticulum http://reticulum.med.bg.ac.rs/moodle/course/view.php?id=4866
2. Tietz, Workbook of clinical chemistry, 6th edition,  Philadelphia, 2018- одабрана поглавља https://www.amazon.com/Textbook-Clinical-Chemistry-Molecular-Diagnostics/dp/0323359213?asin=0323359213&revisionId=&format=4&depth=2)
3. Murphy M, Srivastava R and Deans K. Clinical Biochemistry; 6th Edition, Elsevier, 2019-  одабрана поглавља

30

15

15

Настава се организује у хибридном моделу кроз 15 часова онлајн предавања (свако предавање садржи тест са питањима који је студент у обавези да уради) на Moodle 3.0 платформи „Ретикулум“ за онлајн наставу Медицинског факултета Универзитета у Београду. Практична настава се организује кроз интерактивно решавање 15 приказа клиничких случајева уз активно присуство наставника/ сарадника.

Клиничка пракса из интерне медицине се организује у току две недеље, у току лета у наставним базама медицинског факултета као и у болницама и клиникама са којима факултет има уговор о сарадњи.

–          Циљ клиничке праксе је да студент боравећи у здравственим институтуцијама усаврши вештине  које је већ савладао у оквиру наставе из Интерне медицине.

–          Студент је овладао вештинама из области интерне медицине коју су предвиђене за доктора медицине.

Узимање релевантних анамнестичких података, извођење клничког прегледа, тумачење лабораторијских резултата, учешће у терпији. Студент је у обавези да води Дневник клиничке праксе, који потписујуе  руководиоц здравствене институције у којој је обављен клинички стаж. Оверен дневник клиничке парксе је услов за добијање потписа о обављеним обавезама у настави.

Интерна медицина 2021. Уредници: проф. др Петар М. Сеферовић, проф. др Небојша Лалић, проф др. Драган Мицић.

Циљ наставе из хирургије је да се студент упозна са свим савременим областима хирургије, општом, абдоминалном, кардиоваскуларном, дечјом, ендокрином, грудном, пластичном, онколошком, ортопедском, трауматолошком,  неурохирургијом и урологијом, као и принципима анестезије и реанимације витално угрожених болесника:

а) патофизиолошким механизмима развоја обољења која се могу лечити хируршким путем;

б) савременим принципима клиничке, биохемијске и радиолошке дијагностика према појединим областима;

в) патогенетским механизмом развоја и лечења компликација различитих хируршких обољења;

г) основним хируршким техникама и принципима лечења болести различите етиологије

д) постоперативним третманом хируршких болесника;

е) анестезиолошким и реаниматолошким принципима у третману не само хируршког болесника.

Знање стечено у току наставе из хирургије омогућава доктору опште медицине да:

а) препозна акутна хируршка обољења и обави основне диференцијално дијагностичке процедуре у циљу потврђивања дијагнозе;

б) препозна компликације основних потенцијално хируршких болести;

в) правовремено упути пацијента на адекватна додатна испитивања;

г) збрине мање повреде и опекотине у амбулантним условима по савим хируршким принципима поштовања асепсе и антисепсе и антитетанусне заштите;

д) на време препозна евентуалне компликације у постоперативном току пацијената који су отпуштени на кућно лечење;

Теоријска настава

Општа хирургија – принципи хируршке дијагностике, методи хируршке профилаксе, повреде и ране, хируршке инфекције, крвављење и хемостаза, преоперативно лечење хируршких болесника, хирургија масовних несрећа.

Анестезиологија и реаниматологија – кардиопулмонална и церебрална реанимације, шок, баланс воде и електролита, ацидобазна равнотежа, трансфузија крви, анестезија, терапија болних стања.

Дигестивна хирургија – клиничка слика, дијагностика и хирургија једњака и дијафрагме, желудца и дуоденума, танког црева и апендикса, жучне кесе и жучних путева, јетре, панкреаса и слезине, колона, аноректума, кила, трбушног зида ретроперитонеума, синдрома акутног абдомена, перитонитиса, повреда абдомена и синдрома интестиналне опструкције.

Васкуларна хирургија – класификација васкуларних обољења, клиничка слика, дијагностика, лечење и хирургија повреда крвних судова, акутне исхемије, хроничне исхемије, анеуризматске болести, исхемијских болести мозга, акутних и хроничних обољења вена. Принципи ендоваскуларне хирургије.

Кардиохирургија – клиничка слика, дијагностика, лечење и хирургија коронарне болести, стечених срчаних мана, болести срчаних валвула, протезис ендокардитиса, уродјених срчаних мана одраслих, болести асцендентне аорте и лука аорте, повреда перикарда, срца и великих крвних судова, тумора срца и перикардитиса.  Нефармаколошки третман поремећаја срчаног ритма, трансплантација срца.

Ендокрина хирургија – клиничка слика, дијагностика, индикације и хируршко леченје болести штитасте и паратиреоидних жлезда, надбубрежних жлезда и ендокриног панкреаса. МЕН синдроми.

Грудна хирургија – патофизиолошка основа операција у грудном кошу, оперативни приступи, клиничка слика, дијагностика индикације и хирургија тумора плућа, плеуре и медијастинума, спонтаног пнеумоторакса, повреда грудног коша, инфекција плућа плеуре и медијастинума. Компликације хируршког лечења.

Ортопедија – трауматологија – клиничка слика, дијагностика, лечење (конзервативно и хирушко) и компликације прелома уопште, повреда шаке, руке, ноге, кичменог стуба карлице и кукова.

Ортопедија – обољења – клиничка слика, дијагностика, лечење (конзервативно и хируршко) и компликације коштано зглобних инфекција, тумора коштано – зглобног система, развојних поремећаја и обољења кичменог стуба, кука у дечјем, адолесцентном и одраслом узрасту, конгениталних аномалија локомоторног система, неуромускуларних обољења и обољења великих зглобова.

Урологија – клиничка слика, дијагностика, хируршко лечење и компликације аномалије бубрега и горњих уринарних путева, неурогене дисфункције донјег уротракта, инфламаторних процеса уротракта, повреда бубрега, уретера, мокраћне бешике, уретре, гениталних органа мушкарца, ТБЦа урогениталних путева, калкулозе уротракта, обољења простате (бенигне хиперплазије и карцинома), тумора бубрежног паренхима и горнјег уротелијума, тумора мокраћне бешике, обољења гениталних органа мушкарца. Инфертилитет, еректилна дисфункција, транпланстација бубрега.

Неурохирургија – клиничка слика, дијагностика, лечење, хирургија, компликације  интракранијалне хипертензије, краниоцеребралних повреда и повреда кичмене мождине, цереброваскуларних болести, тумора ЦНСа, дегенеративних болести кичменог стуба, конгениталних аномалије ЦНСа (дечја неурохирургија), повреда и обољења периферних нерава, инфекција ЦНСа. Хирургија бола, поремећаја покрета и епилепсије.

Пластична хирургија – клиничка слика, класификација, дијагностика, лечење опекотина, дефеката кожног покривача, декубитуса, тумора коже, ураслог нокта и лимфедема.

Онколошка хирургија – принципи хирургије солидних малигних тумора, клиничка слика, класификација, дијагностика, лечење, хирургија и компликације саркома меких ткива, рака дојке и меланома коже.

Дечја хирургија – пластична и реконтруктивна хирургија дечјег узраста, неонатална хирургија, патологија ингвиналног канала и сполјашнјих гениталија код деце, дечја урологија, дечја трауматологија коштано – зглобног система, дечја абдоминална хирургија, дечја ортопедија, кардиохирургија и грудна хирургија дечјег узраста, ургентна стања у дечјој хирургији

Практична настава

Општа хирургија – хируршко прање руку, припрема оперативног поља, нега хируршка ране, инцизија и дренажа површних гнојних колекција, сутура ране, привремена и трајна хемостаза, компресивни завиј, стерилизација завојног материјала и инструмената у амбулантним условима.

Анестезиологија и реаниматологија – троструки маневар отварања ваздушног пута, постављање орофарингеалног тубуса, ендотрахеална интубација, пласирање периферне венске каниле, вештачко дисање помоћу маске и амбу-балона, принципи обогаћивања гасне смесе кисеоником, прекордијалнии ударац, спољашња срчана масажа, примена реанимационих медикамената, ЕКГ дијагностика поремећаја срчаног ритма, дегибрилација срчаног мишића, давање трансфузије крви и крвних деривата,одређивање АСА скора, тумаченје оксиметрије, мониторинга вентилације плућа, извођење инфилтрационе анестезије, блока нервних плексуса, неуроаксијалних блокова. Узимање артеријске крви за гасне анализе и њихово тумачење.

Дигестивна хирургија – физикални преглед трбуха, пласирање назогастричне сонде, евентрација килних отвора, мануелна репозиција херније, дигитални преглед ампуле ректи, примена клизме, промена диска и кесе на стоми, превијанје и обрада компликованих и дехисцираних рана, скидање конаца са некомпликованих рана, припрема оперативног препарата за патохистолошку анализу, тумачење нативних радиографија трбуха, ендоскопски прегледи, ултразвучни преглед трбуха, компјутеризована томографија трбуха, анализа туорских маркера.

Васкуларна хирургија – палпација екстремитета, процена степена исхемије екстремитета, палпација периферних пулсева, преглед површног, дубоког и комуникантног венског система, палпација аорте, детекција шумова, хемостаза дигиталном компресијом, компресивних завојем, Есмарховом повреском, пнеуматском манжетом, тампонадом ране, хируршким шавом, термокаутером, лигатуром крвног суда, пласирање еластичног завоја и еластичних чарапа, извођење различитих тестова у прегледу васкуларизације екстремитета, обрада дијабетског стопала, некректомија, превијање болесника са фасциотомијом.

Кардиохирургија – инспекција врата, палпација, перкусија и аускултација плућа и срца, регистовање и тумачење ЕКГа, увођење централног венског катетера и мерење централног венског притиска, инсерција електрода за привремени пес мејкер, контрола пацијента са имплатираним пес мејкером, преглед венског система ради узимања графта, пункција перикарда, пункција и дренажа торакса, аускултација природне и механичке валвуле, вађење торакалних дренова спољашња и унутрашња масажа срца.

Ендокрина хирургија – физикални преглед врата, физикални преглед болесника уз уочавање постојања појединих ендокринопатија, аспирациона биопсија штитасте жлезде, анализа биохемијских и хормонских налаза болесника са ендокринопатијама.

Грудна хирургија – утврђивање присуства течне колекције и ваздуха у плеуралном простору, палпација увећаних вратних и аксиларних лимфних жлезда, физикални налаз код пацијента са стенозом трахеје, анализа радиографских налаза код различитих патолошких процеса у грудном кошу, припрема стерилног система за плеуралну дренажу, транспорт болесника са дренажом грудног коша, плеуроскопија, бронхоскопија, перкутана биопсија плеуре, зида грудног коша и плућа, терапијски постпуци код повреда грудног коша, прелома ребара и грудне кости, постпуак са течним садржајем евакуисаним из плеуралног простора.

Ортопедија – труматологија – преглед коже повређеног екстремитета, процена обима покрета повређених зглобова горнјих и донјих екстремитета и кичме, мерење обима и дужине екстремитета, испитивање стабилности зглобова горнјих и донјих екстремитета, поступак са изливом у колену, пункција зглобова, имобилизација крамеровом шином горњих и доњих екстремитета, постављање осмице, мителе, фиксационих завоја зглобова, транспорт ампутираног екстремитета, процена радиографских налаза код прелома горњих и доњих екстремитета, кичме и карлице, сутура флексорних и екстензорних тетива.

Ортопедија – обољења – препознавање основних елемената клиничке слике акутне коштане инфекције, преглед пацијената са тумором локомоторног система, алгоритам дијагностике тумора локомоторног система, препознавање кифотичних и сколиотичних деформација кичме, тумаченје ултразвучног налаза дечијег кука, преглед кукова одојчета, адолесцента и одраслог, типови храмања, осовински поремећаји колена.

Урологија – палпација бубрега, бимануелна палпација бешике, дигиторектални преглед простате, физикално испитивање гениталија мушкарца, вагинално испитвање уротракта, катетеризација мокраћне бешике мушкарца и жене, пункција мокраћне бешике, испирање мокраћне бешикеузимање урина на налазие, дијагностика у урологији, перкутане и ендоскопске литотрипсије.

Неурохирургија – неуролошки преглед одраслих, преглед пацијента са поремећеним стањем свести, оврада и танспорт политрауматизованог пацијента са поремећеним стањем свести, обрада ране поглавине, привремена и стална хемостаза повреда крвних судова поглавине, евакуација поткожних епикранијалних хематома, скидање конаца, краниотомија, неуролошки преглед деце и деце поремећеног стања свести, преглед кичменог стуба, тестови истеѕања, преглед периферних нерава.

Пластична хирургија –  узимање кожног трансплантата, покривање дефекта коже режњем, неговање трансплантиране коже, припрема опеченог пацјента за транспорт, обрада опекотинске ране, припрема ураслог нокта за оперативни захват, пражњење гнојне поткожне колекције, израчунавање потребне течности код великих опекотина,

Онколошка хирургија – преглед дојке код жена и мушкараца, преглед пигментних тумора, аспирациона биопсија, ултразвучни и мамографски преглед дојке и меких ткива, тумачење нивоа туморских маркера код различитих врста малигних тумора.

Дечја хирургија – преглед и исхрана детета са рацепом усне и непца, обрада опекотина код деце, пласирање назогастричне сонде новорођенчету, клизма код новорођенчета, птрвијање омфалоцеле, дилатација ануса хегаром, преглед ингвинума и варијетета ингвиналне херније код деце, таксис, преглед акутног скротума и варикокеле, отклањање адхезија препуцијума или малих усана у локалној анестезији, супрапубична дренажа, реконструкција уретре код хипоспадија, начини узимања урина у дечјој урологији, пласирање катетера у деце, имобилизација екстремитета у дечјем узрасту, репозиција једноставних прелома, преглед абдомена код деце, ректални туше, ректални катетер, плауралне пункције код детета, постоперативна нега детета са урођеном срчаном маном, хидростатка дезинвагинација.

Симулациони центар – практичне вештине које су везане за стручно указивање помоћи угроженом пацијенту, процена стања свести, интубација, кардиопулмонална реанимација, пласиранје уринарног катетера, преглед простате и ректума, лумбална пункција, перитонеална лаважа, плеурална пункција, пласирање шавова, рад са хируршким инструментима.

Александар Симић, Даница Грујичић, Душко Спасовски , уредници: Хирургија са анестезиологијом – уџбеник за студенте, Медицински факултет, Цибид, 2023.

Предавања. Семинари. Вежбе. Симулациони центар

Настава из  гинекологије и акушерства служи за стицање теоријских и практичних знања из гинекологије и акушерства, која би била од корсти у свакодневном раду лекара у примарној здравственој заштити.

Сврха наставе из гинекологије и акушерства је да омогући студенту препознавање одређених гинеколошких стања, упознавање са дијагностичким поступцима, евентуално започињање конзервативне терапије и на крају упућивања специјалистима из ова области. Из области акушерства планирано је да студенти стекну целокупну слику о току и вођењу нормалних трудноћа, примени хигијенско дијететског режима, психофизичких припрема за порођај, као и току самог порођаја. Посебно важно место има континуирани боравак у породилишту у оквиру интернатских вежби у трајању од 7 дана.

Теоријска настава

Анатомија и ембриологија полних органа жене. Хормони, њихова улога и одређивање у гинеколошкој пракси. Дијагностички поступци у гинекологији. Животно доба жене: пубертет, репродуктивно доба, менопауза и сенијум. Физиологија менструалног циклуса. Поремећаји менструалног циклуса. Аменореја. Полицистични оваријуми. Дисменореја, хронични пелвични бол. Инфертилитет. Нове могућности у асистираној репродукцији. Очување фертилитета и онкофертилитет. Планиранје породице. Намерни прекид трудноће. Неправилности развоја гениталних органа жене. Инфекције доњих гениталних органа. Пелвична инфламаторна болест. Ектопична трудноћа. Бенигне и премалигне промене вулве, вагине и цервикса. Малигна обољењадоњих гениталних органа. Бенигни и малигни тумори утеруса. Бенигни и малигни тумора јајовода и јајника. Поремећаји статике гениталних органа. Медикаментозна и хируршка терапија у гинекологији. Болести дојке. Меноапуза. Акутни абдомен у гинекологији. Судско-медицински проблеми у гинекологији.

Гаметогенеза, фертилизација и имплантација. Морфолошки и функционални развој ембриона и фетуса. Развој и морфологија постељице и пупчаника. Физиолошка улога постељице и плодве воде. Адаптација организма на трудноћу. Дијагноза и надзор трудноће и стања плода. Физиологија и иницијација порођаја, механизам нормалног порођаја. Вођење порођаја и збрињавање новорођенчета. Неправилности порођаја условљене порођајним путевима. Неправилности порођаја условљене неадекватним контракцијама материце. Неправилности порођаја условљене неправилностима презентације, положаја и ротације. Пуерперијум. Претермински и посттермински порођај. Вишеплодна трудноћа. Карлична презентација. Кртварење у првој половини трудноће. Крварење у другој половини трудноће. Шок у акушерству и ДИК. Гестацијске трофобласне болести. Хипертензивни синдром у трудноћи. Ендокрине болести и трудноћа. Болести срца и хематолошке болести и трудноћа. Системске болести, обољења уринарног, респираторног, гастроинтестиналног тракта и трудноћа. Инфекције током трудноће. Рх и АБО алоимунизација. Застој у расту плода. Хидрамнион, олигоамнион, коректибилне аномалије плода. Патолошки пуерперијум. Витална статистика.

Практична настава

Специфичност рада у гинеколошкој амбуланти. Понашање и став студента према болесници. Администрација. Узимање анамнезе. Општи преглед. Гинеколошки преглед, инспекција, палпација, преглед под спекулумом. Практична демонстрација. Анатомска грађа спољних полних органа, положај болеснице при прегледу, став гинеколога при прегледу. Вежба на болесници уз помоћ асистента. Индивидуално увежбавање бимануалног прегледа и прегледа под спекулумом. Демонстрација нормалног стања унутрашњих гениталних органа. Утврђивање и припрема за мале гинеколошке интервенције. Припрема болеснице (прање спољних гениталних органа, бријање, вагинално испирање, дезинфекција оперативног поља, начин слања оперативног материјала у лабораторију). Демонстрација узимања вагиналног бриса за бактериолошки преглед, за цитолошки, демонстрација узимања биопсије, демонстрација експлоративне киретаже. Демонстрирање припреме болеснице за прекид трудноће (абортус артефицијалис). Припрема гинеколога оператера, припрема и упознавање са инструментима за прекид трудноће. Демонстрирање дилатације цервикалног канала и инструменталне евакуације садржаја материчне дупље. Демонстрирање принципа и технике хистероскопије, ХСГ, инсуфлације и лапароскопије. Демонстрација обраде и припрема болеснице за гинеколошку операцију вагиналним и абдоминалним путем. Преоперативна припрема, непосредна припрема, боравак у операционој сали (упознавање са радом сале, демонстрација операције). Специфичности у раду у акушерскј амбуланти и у породилишту. Понашање и став судената према трудници и породиљи. Увид о трудноћи и порођају. Преглед труднице и породиље (анамнеза, припрема за преглед, спољашњи и унутрашји гинеколошки преглед). Упознавање са факторима у порођају (природне порођајне снаге, порођајни пут и порођајни објекат). Демонстрирање нормалног порођаја у порођајној сали (прво порођајно доба, друго, треће и четврто порођајно доба). Демонстрирање механизма порођаја и вођење порођаја код патолошких порођаја (карлични, попречни, гемелли, аномалије ротације, дефлексиони ставови). Демонстрација акушерских операција. Припрема за акушерску операцију и извођење. Демонстрација вођења порођаја под контролом кардиотокографије у порођајној сали. Нормални и патолошки ЦТГ. УЗ у трудноћи и порођају (одређивање предњачећег дела плода, величине плода, утврђивање смрти плода, утврђивање аномалија плода и утврђивање обољења плода).

ГИНЕКОЛОГИЈА И АКУШЕРСТВО, Медицински факултет у Београду 2005. као и допуњено издање

ПРАКТИКУМ ИЗ ПОРОДИЉСТВА,  Медицински факултет у Београду 2013, допуњенa издањa 2019. и 2023. године

Теоријска настава – предавања (екс катедра)  – 60 часова

Вежбе – 105 часова

Интернатске вежбе – 15 часова

Основни циљ предмета је да студенте упозна са  основним информацијама о примени радиоактивних изотопа у дијагностици, лечењу и медицинским истраживањима.

Знање стечено у току наставе нуклеарне медицине омогућава доктору медицине да:

А) савлада, усвоји основне клиничке индикације за примену нуклеарно-медицинских дијагностичких метода за ефикасно постављање дијагнозе болести и праћење ефикасности терапије.

Б) привилно интерпретира нуклеарно медицински налаз на основу кога

Ц) треба да примени или усмери  болесника на одговарајуће лечење

Д) научи да упути болесника на нуклеарно-медицинске терапијске процедуре

Теоријска настава

Нуклеарна медицина физички основи, инструментација, радиофармација и заштита од зрачења; примена радиоактивних изотопа у дијагностици обољења ЦНС-а, кардиоваскуларног, респираторног,ендокриног, гастроинтестиналног, хепатобилијарног, уринарног, мускулоскелетног система, хематолошких, онколошких обољења, инфекција и инфламација.  Позитронска емисиона томографија. Хибридни системи. Основи радионуклидне терапије.

Практична настава

Упознавање са физичким основама нуклеарне медицине, детекторским уређајима који се користе за мерење радиоактивнсти и дијагностику у нуклеарној медицини, мерама заштите од отворених извора јонизујућег зрачења.  Основи интерпретације сцинтиграфских налаза по појединим системима и органима. Основи радионуклидне терапије.

Нуклеарна медицина, уредници: Шобић Шарановић Д, Артико В, Медицински факултет Универзитет у Београду, 2023

1. Теоријска настава
2. Вежбе
3. Семинарска настава

Очигледна настава (приказ апарата и инструмената и начина испитивања)

Циљ наставе је да студента упознна са особеностима физиологије и патологије свих узрасних категорија које од неонаталног периода до адолесценције припадају педијатријској медицини.

Студенти су овладали свим вештинама и знањима које омогућавају одговарајућу превенцију обољевања деце и адолесцената, као и дијагностичко-терапијски приступ оболелом детету, укључујући и критеријуме правовремене и одговарајуће тријаже.

Теоријска настава и практична настава:

педијатријска пропедевтика са усмеравањем према специфичности клиничког прегледа и дијагностике;

општа педијатријска проблематика са теоријским и практичним апсектима раста и развоја, исхране, као и поремећаја промета воде и електролита;

посебни проблеми педијатријске патологије везани за одређене узрасне категорије и/или поједине органе и органске целине.

ПЕДИЈАТРИЈА ЗА СТУДЕНТЕ МЕДИЦИНЕ

Уредници: Војислав Н. Перишић и Борисав Ж. Јанковић са групом аутора,

Издање 2014.

Теоријска настава

Семинари и вежбе (практична настава)

Циљ предмета

Основни циљ предмета је да упозна студенте са:

•       концептом неједнакости у здрављу, социјално-економским детерминантама здравља и рањивим друштвеним групама;

•       проценом здравствених потреба, садашњим приступима, изворима података и инструментима – показатељима;

•       савременом здравственом заштитом, медицинском документацијом и евиденцијом, међународном класификацијом болести, повреда и узрока смрти;

•       класификацијом и функцијама и исходима здравствених система, здравственим законодавством, основама здравственог менаџмента, квалитетом здравствене заштите и безбедности пацијента, као и проценом здравствених технологија;

•       промоцијом здравља и здравственим васпитањем, основним стратегијама које се у заједници организују у циљу унапређења здравља становништва;

•       јавним здрављем и јавноздравственим политикама, глобалним здрављем и међународним организацијама које се баве здрављем.

Исход предмета

Знање стечено у току наставе социјалне медицине омогућава доктору медицине да:

а) препозна здравствене проблеме у заједници, одреди приоритете, планира и имплементира интервенције за унапређење здравља у заједници

б) примењује методе здравствено васпитног рада у оквиру примарне, секундарне и терцијарне превенције

в) примењује методе за процену квалитета рада у здравственој заштити и мере за унапређење квалитета

г) развија тимски рад и сарадњу са другим здравственим радницима и сарадницима

Садржај предмета

Теоријска настава

Обухвата неколико целина: Изазови социјалне медицине у 21. веку, Неједнакости у здрављу, Рањиве друштвене групе, Процена здравствених потреба и здравствене службе, Здравствени менаџмент, Квалитет здравствене заштите и безбедност пацијента, Здравствене технологије, Здравствена економика, Здравствено законодавство, Јавно здравље, Јавноздравствена политика, Глобално здравље.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Студенти се обучавају да користе изворе података и показатеље за мерење , планирају програме  здравствене заштите појединих популационих група, примењују вештине менаџмента, промоције здравља и методе здравствено васпитног рада.

Литература

1. Социјална медицина. Уџбеник за студенте медицине. Београд: Универзитет у Београду, Медицински факултет, ЦИБИД, 2023.

Број часова активне наставе:

45

Теоријска настава:

15

Практична настава:

22 часа вежби

8 часова семинарске наставе

Методе извођења наставе

Предавања

Вежбе

Семинарска настава

Клиничка пракса из хирургије се организује у току две недеље, у току лета у наставним базама факултета или болницама и клиникама са којима факултет има уговор о сарадњи.

–          Циљ клиничке праксе је да студент боравећи у здравственим институтуцијама усаврши вештине које је научио у оквиру наставе из Хирургије са анестезиологијом

Студент је овладао вештинама из области хирургије коју су предвиђене за доктора медицине.

Рад у хирушким амбулантама. Узимање релевантних анамнестичких података, извођење клиничког прегледа, тумачење лабораторијских резултата, учешће у терпији. По потреби, студент одлази и у операциону салу. Студент је у обавези да води Дневник клиничке праксе, који ће бити потписан од руководиоца здравствене институције у којој је обављен клинички стаж. Оверен дневник клиничке праксе је услов за добијање потписа о обављеним обавезама у настави.

а) основама ембриологије, анатомије и хистологије ока

б) рефракцијом и акомодацијом ока

в) основама бинокуларног вида и поремећајима бинокуларног вида

г) основним обољењима очне јабучице, аднексама ока и очним живцем (клиничком сликом, дијагностиком и лечењем)

д)функционалним испитивањима вида (колорни вид, видно поље, адаптација)

е) најчешћим врстама повреда ока и пружањем прве помоћи код тих повреда

ж) хитним стањима у офталмологији (васкуларни инциденти ретиналне циркулације, поједине повреде и акутни глауком)

з) најчешћим узроцима слепила, могућностима превенције слепила, и медицинским и социјалним значајем слепила

Знање стечено у току наставе офталмологије за време студија медицине, омогућава лекару опште праксе да:

а) на време препозна аномалије на очима и аднексама ока и да такву децу упути офталмологу

б) уочи потребу за ношењем наочара код деце и одраслих и упути их офталмологу

в) на време препозна разрокост код мале деце и одмах их упути офталмологу

г) препозна и дијагностикује основна обољења, лечи их самостално или учествује у њиховом лечењу по предлогу офталмолога

д) да уме да прочита налазе основних функционалних испитивања вида (колорног вида, видног поља, адаптације)

е) на време утврди постојање повреда ока и пружи одговарајућу прву помоћ код тих повреда. То се посебно односи на пружање прве помоћи код каузома

ж) брзо и правилно дијагностикује хитна стања везана за око и пружи одговарајућу неодложну помоћ

з) учествује у превенцији слепила било због обољења било због повреда ока

Теоријска настава

обухвата основе анатомије, хистологије као и основна обољења свих делова ока: очних капака, сузног апарата, вежњаче, рожњаче, беоњаче, судовне опне, очног сочива, стакластог тела, мрежњаче, видног живца. Поред тога теоријска настава обухвата и предавања из рефракције и акомодације, бинокуларног вида и поремећаја бинокуларног вида, обољења орбите, повреда ока, хитних стања у офталмологији и предавање из области превенције, здравственог и социјалног значаја слепила.

Практична настава

обухвата специфичност офталмолошког прегледа офталмолошку анамнезу и њену интерпретацију. Студент се упознаје са основним функционалним испитивањем вида (видна оштрина, видно поље, адаптација), упознаје основна офталмолошка обољења препознавањем карактеристичних знака на очима. Савладава директну офталмоскопију на широку и на уску зеницу препознавајући физиолошки изглед очног дна и основне патолошке промене на фундусу.

Уџбеник: Офталмологија-уџбеник за студенте медицине, уредници Слободан Голубовић, Милош Јовановић, ISBN K9788671174664, година издања 2016,издавач – Медицински факултет Београд

Практикум : Основи офталмолошког прегледа, Јовановић М (уредник), Београд 2018, Медицински факултет Универзитета у Београду, ISBN K9788671174046

1. Теоријска настава
2. Вежбе
3. Семинарска настава

Очигледна настава (приказ офталмолошких апарата и инструмената и приказ видео филмова офталмолошких операција

Циљ наставе предмета Оториноларингологија са максилофацијалном хирургијом је да студенти медицине стекну знања из ове области, неопходна лекару опште праксе. Они се упознају са специфичностима ОРЛ обољења, њиховом патоанатомијом, патогенезом, симптоматологијом, дијагностичким поступцима, као и методама лечења.

KРОЗ ТЕОРИЈСKУ НАСТАВУ студенти медицине упознају болести и патоанатомска стања, која ће најчешће сретати у пракси. Сазнају симптоме болести, дијагностичке поступке као и основе конзервативног лечења болести. Такође се упознају са принципима хируршког лечења одређених болести.

Посебно се упознају са ургентним стањима из области овог предмета као и нужним поступцима потребним за њихово збрињавање.

Теоријском наставом такође добијају и информације о најновијим достигнућима у овој области.

ПРАKТИЧНОМ НАСТАВОМ студенти се оспособљавају да учине стандардне прегледе ува, грла и носа.

Они стичу неопходну вештину за дијагнозу и решавање неких хитних стања овог предмета (каутеризација и тампонада код епистаксе, уклањање страног тела спољашњег слушног ходника, уклањање страног тела носа и орофаринкса). Такође, упознају принципе решавања респираторне инсуфицијенције изазване акутном опструкцијом ларинкса и трахеобронхијалног стабла.

На крају, добијају ближе информације о неким специфичним областима оториноларингологије (Аудиологија, Фонијатрија), као и сазнања о ендоскопским захватима у ОРЛ.

СЕМИНАРСKОМ НАСТАВОМ студенти се темељно упознају са најважнијим стањима, синдромима и компликацијама обољења у ОРЛ регији.

Теоријска настава

а) отологија и аудиологија (7 часова), б) ринологија (5 часова), ц) фарингологија (3 часа), д) ларингологија, трахеобронхологија, езофагологија, фонијатрија (9 часова), е) максилофацијална патологија (4 часа)

Практична настава (52 часа)

Семинарска настава (10 часова)

Оториноларингологија са максилофацијалном хирургијом, уредници проф. др В. Ђукић и проф. др Љ. Јаношевић, Завод за уџбенике, Београд, 2014.

Теоријска, практична, семинари, колоквијуми

Оспособљавање будућих лекара да процене утицаје основних фактора ризика из животне средине (загађења ваздуха, земљишта, воде и хране, штетни фактори социјалног окружења) на физичко и ментално здравље људи и примене одговарајуће превентивне мере. Поред тога, студенту се дају основна знања и вештине да процени понашање и навике у исхрани и физичкој активности који су у основи најчешћих масовних хроничних незаразних болести, и да превентивним и терапијским нефармаколошким мерама делује правовремено на њихово спречавање.

Студент је оспособљен да мериторно процењује резултате одређених фактора ризика из животне средине и њихов ефекат на психофизичко здравље, да предлаже мере превенције и учествује у санацији и очувању животне средине и здравља људи. Будући лекар такође савладавањем наставног програма оспособљен је да предлаже, примењује и прати ефекте промењених мера медицинске нутритивне терапије код најчешћих незаразних обољења која ће сретати у пракси.

Теоријска настава

Ваздух и клима као фактори здравља и болести; Електромагнетна зрачења у животној средини; Основи екотоксикологије са посебним освртом на канцерогене материје; Бука у животној средини и здравље; Отпадне материје, медицинско-еколошки и здравствени значај; Вода за пиће – хигијенска исправност и водоснадбевање; Нутријенти, храна, исхрана и улога у очувању здравља; Исхрана различитих популационих група: нутритивни дефицити; Препоруке и планирање исхране на нивоу популације; Mедицинска нутритивна терапија; Медицинско еколошки значај земљишта; Школска хигијена; Ментална хигијена; Медицинско еколошки аспекти становања и насеља; Медицинско еколошки аспект физичке активности; Санитарна и лична хигијена и Хигијена у катастрофама

Практична настава

Узорковање ваздуха и анализа иоцена квалитета загађености; Одређивање гасова, суспендованих честица и таложних материја уживотној средини; Одређивње микроклиматских параметара и процена термичког комфора;Мерење и анализа нивоа буке у животној средини; Мерење и анализа дневног и осветљења узатвореном простору; Узимање узорака воде за лабораторијску анализу и хигијенски преглед;Индикатори хемијског и микробиолошког оптерећења воде за пиће; Физичке и хемијске методедезинфекције воде за пиће; Хигијена руку, Употреба маски, Методе дезинфекције и стерилизацијеу здравственим установама; Медицински отпад, Водоснабдевање, санитација и хигијена уздравственим установама (WАSH); Испитивање санитарно-хигијенских карактеристика школскесредине; Употреба детектора и радиолошка хемијсака и биолошка деконтаминација; Испитивањехигијенске исправности намирница и прехрамбених производа; Процена стања ухрањености иодређивање индекса телесне масе; Методе за процену телесног састава; Дијететска испитивања;Одређивање енергетских потреба; Применаводича за исхрану, Планирање и састављање дневногоброка и хипокалоријске дијете

Јорга Ј. (Ур.) Хигијена са медицинском екологијом. Друго издање. Београд: Медиицински факултет, Универзитет  у Београду,  2016

Васиљевић Н. (Ур.).: Практикум из хигијене и медицинске екологије за студенте медицине. Београд: Медиицински факултет, Универзитет  у Београду, 2023.

Предавања, семинари и  вежбе. Теоријску наставу кроз предавања, уз приказ актуелних еколшких проблема, законске регулативе, научне и стручне литературе држе наставници.

Практична настава у облику практичних лаборсторијских вежби  и семинарских радова одвија се под надзором наставника.

Настава из медицине рада има циљ да студенте упозна са основима физиологије рада, штетностима и опасностима у радној средини. Такође, циљ наставе је да студенте упозна са професионалним бoлeстима, повредама на раду и бoлeстима у вези с радом, њиховом дијагностиком, превенцијом, терапијом и законском регулативом. Један од значајнијих циљева наставе из медицине рада је да студенте припреми за будући рад у примарној здравственој заштити, односно да им омогући сагледавање основа процеса оцене радне способности код различитих обољења. У оквиру дела наставе посвећеног оцени радне способности веома важан део је и упознавање са законским оквирима који регулишу оцену радне способности.

Савладавање вештина препознавања професионалних штетности и опасности и превенције њихових штетних ефеката;Оспособљавање за дијагностику професионалних бoлeсти и бoлeсти у вези с радом;Припрема за самостални рад на оцени радне способности у примарној здравственој заштити; Сагледавање законских оквира оцене радне способности.

Теоријска настава

1.Увод у медицину рада

2.Основе физиологије рада

3.Процена квалитета радне средине и концепт здравог радног места – хигијена рада

4.Професионални трауматизам и превенција

5.Болести у вези са радом

6.Професионалне болести и превенција

7.Професионална изложеност физичким штетностима и могућности превенције – проф. обољења узрокована буком, вибрацијама, нејонизујућим зрачењем

8.Радиобиолошки ефекти јонизујућих зрачења

9.Акутна и хронична радијациона бoлeст

10.Професионална изложеност хемијским штетностима – увод у професионалну токсикологију. Токсикологија гасова.

11.Токсикологија органских растварача

12.Токсикологија метала – олово, кадмијум, жива

13.Фиброзе плућа изазване професионалним штетностима –  етиопатогенеза, карактеристике и значај

14.Имуноалергијска обољења респираторног тракта изазвана професионалном експозицијом- етиопатогенеза, карактеристике и значај

15.Професионална изложеност биолошким штетностима. Професионална обољења коже

16.Канцерогени на радном месту  и професионална малигна обољења

17.Оцена радне способности у интерној медицини

18.Оцена радне способности у хирургији

19.Оцена радне способности у неурологији и психијатрији

20.Оцена радне способности у оториноларингологији и офталмологији

Практична настава  Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Семинар

Процена здравствених ризика на радном месту у здравственој установи

Вежбе

1.Радна анамнеза. Приступ

2.Основе физиологије рада – тежина рада, врсте оптерећења, ергономија

3.Процена ризика на радном месту и утицаја на здравље радника

4.Евалуација повреде на раду и попуњавање извештаја о повреди на раду

5.Приказ пацијената са вибрационом бoлeшћу и професионалним оштећењем слуха

6.Приказ пацијената професионално изложених јонизујућем зрачењу

7.Превенција тровања гасовима, тешким металима и органским растварачима

8.Приказ пацијената са професионалном експозицијом хемијским штетностима

9.Приказ пацијената са професионалним болестима респираторног тракта – пнеумокониозе

10.Приказ пацијената са професионалним болестима респираторног тракта – професионална астма

11.Професионална изложеност биолошким штетностима. Професионална обољења коже

12.Попуњавање формулара за упућивање осигураника фонду пензијског и инвалидског осигурања

13.Принципи оцене радне способности. Оцена радне способности у интерној медицини

14.Оцена радне способности у хирургији

15.Оцена радне способности у неурологији и психијатрији

16.Оцена радне способности у оториноларингологији и офталмологији

17.Оцена радне способности у гинекологији и педијатрији

Основи медицина рада“-Александар Видаковић и сарадници. Београд: ЦИБИФ II издање 2002

Curtis Klaassen. Casarett & Doull’s Toxicology: The Basic Science of Poisons (Casarett & Doull Toxicology). McGraw-Hill Professional; 7 edition

Stephan Konz. Steve Johnson. Work Design: Occupational Ergonomics. Holcomb Hathaway, Publishers; 7th edition

Keith T. Palmer (Editor), Robin A F Cox (Editor), Ian Brown (Editor) Fitness for Work: The Medical Aspects. Oxford University Press, USA; 4 edition

Настава из медицине рада у оквиру предмета Медицина рада је мањим делом заснована на класичним предавањима а већим делом заснована на практичном раду у оквиру вежби и дискусији у оквиру семинара. Такође, настава из медицине рада промовише како индивидуални рад тако и тимски рад при изради семинарског рада

Судска медицина, у најширем смислу, бави се интеракцијом медицинске науке и права. Примењујући сазнања медицинске науке, посебно у вези са смрћу (настанак, порекло, механизам умирања, време смрти, итд.), повредама (механизам настанка, тежина, међусобни однос повреда и др), односном обољења и повреда, идентификацијом живих и мртвих, пружају се незаменљиве услуге правосудном систему у оквиру судскомедицинске експертизе. Значајан аспект судске медицине односи се на свакодневни рад лекара опште медицине – вођење медицинске документације, законске обавезе у току рада, као и кривично правну одговорност лекара.

Студент стиче теоријска знања и овладава практичним вештинама неопходним за рад доктора опште медицине, а вези са смрћу, телесним повредама, односном обољења и повреда, идентификацијом живих и мртвих, принципима судскомедицинске експертизе, вођења медицинске документације, законске обавезе лекара и потенцијалне професионалне одговорности.

Теоријска настава

Предавања су структурисана по областима које се изучавају у судској медицини, а затим следе предавања у којима су обрађене поједине актуелне области: саобраћајни трауматизам, повреде при паду с висине, злостављање и занемаривање деце, интерперсонално насиље, спречавање тортуре и других видова суровог кажњавања и нечовечног поступања. Одређене области од посебног значаја за доктора опште медицине, поред предавања, студенти савладавају и на семинарима кроз интерактиван рад са наставницима и/или презентације.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Кроз вежбе студент се оспособљава да самостално изводи поједине процедуре од значаја: преглед умрлог ради утврђивања времена и узрока смрти, сачињавање и издавање Потврде о смрти, документовање телесних повреда и издавање лекарског уверења. Поред тога, студент стиче и друга практична знања релевантна за судскомедицински рад лекара.

1.  Судска медицина -уџбеник за студенте медицине. Поповић В., Атанасијевић Т. (Ур.). Медицински факултет у Београда, четврто издање, 2023. ISBN: K9788671172646

2.  Приручник из судске медицине са основама обдукционе технике. Живковић В, (Ур.) Медицински факултет у Београду: Београд; 2023.  ISBN: 978-86-7117-691-0.

3.  Утврђивање смрти, преглед умрлих, судско-медицинска обдукција. Дуњић Д. 3. издање. Зебра, Београд, 2004.

4.  Судска медицина. Миловановић М. (Ур.). Медицинска књига, Београд

Настава се изводи кроз предавања, вежбе (практичне – обдукционе и теоријске – преглед и утврђивање повреда, потврда о смрти, токсикологија и прикупљање и чување биолошког материјала) и семинаре.

Основни циљ предмета је да упозна студенте са:

1. Упозна студенте са главним одликама функционалне процене у рехабилитацији
2. Упозна студенте са одликама и циљевима примене физикалних агенаса и рехабилитационих процеса
3. Упозна студенте са терапијским методама физикалне медицине и рехабилитације
4. Упозна студенте са мултисистемским ефектима инактивности и неспецифичним мерама њихових спречавања.
5. Упозна студенте са основним принципима рехабилитацих и физикалних терапијских метода у свим областима медицине и свим узрастима
6. Упозна студенте са мултидисциплинарним принципима у физикалној медицини и рехабилитацији

Знање стечено у току наставе физикалне медицине и рехабилитације омогућава доктору медицине да:

1. Познаје основне принципе деловања главних терапијских метода, односно могућности физикалне медицине и рехабилитације
2. На основу оштећења, основног обољења или повреде препозна актуелне и потенцијалне неспособности и нарушавање функционалности пацијената
3. Упозна везу иземђу функционалног статуса пацијента и основних принципа рехабилитације у различитим областима интерне медицине, неурологије, хирургије и педијатрије као и у специфичним популацијама онколошких и геријатријских болесника
4. Препозна могућности примене мера ране и секундарне рехабилитације како би се спречиле компликације и побољшао функционални статус пацијената, укључивњем специјалисте физикалне медицине и рехабилитације у тим и уз потребу наставка лечења у адекватним здравственим центрима

Теоријска настава

Основе физикалне медицине и рехабилитације. Главне одлике рехабилитационог процеса. Главне компоненте рехабилитације. Значај и методе функционалне процене. Функционална процена опште и локалне покретљивости. Значај електродијагностичких метода у рехабилитацији.

Методе физикалне медицине и рехабилитације. Основе деловања и клиничке примене термотерапије, хидротерапије, кинезитерапије, механотерапије, електротерапије, фототерапије, сонотерапије, магнетотерапије, балнеоклиматолошких фактора и ортотско-протетских помагала.

Рана рехабилитација, значај ране рехабилитације у спречавању мултисистемских ефеката инактивитета.

Принципи клиничке процене и основи рехабилитације раних и касних фаза обољења и повреда у кардиологији и кардиохирургији, пулмологији и торакалној хирургији, неурологији и неурохирургији, ортоедији, реуматологији, геронтологији и педијатрији.

Практична настава: Вежбе, Други облици наставе. Студијски и истраживачки рад

Клиничка процена пацијената са различитим обољењима и оштећењима, интерпретација налаза са разумевањем везе са рехабилитационим циљевима и основама примене метода физикалне медицине и рехабилитације.

Приказ терапијских метода физикалне медицине и рехабилитације у одабраним обољењима и повредама у клиничком раду.

1. Гл  Уредник: Петронић Марковић  И., и сар. Основи физикалне медицине и рехабилитације – уџбеник за студенте медицине. Медицински факултет Универзитета у Београду 2014, Катедра за физикалну медицину и рехабилитацију

Најважнији циљеви предмета су следећи:

1. едукација студената медицине која ће им омогућити да примене принципе клиничке фармакологије и рационалне фармакотерапије у клиничкој пракси;

2. стицање вештина и формирање ставова  неопходних да се препозна и избегне нерационално прописивање лекова.

После похађања ове наставе студенти ће:

1. разумети принципе индивидуализације у фармакотерапији, упознати се са основама извођења клиничких испитивања лекова;

2. стећи знање о рационалној фармакотерапији болести и поремећаја који се најчешће срећу у свакодневној медицинској пракси;

3. стећи вештине и формирати ставове неопходне за евалуацију режима примене лекова и учешће у доношењу одлука везаних за фармакотерапију.

Теоријска настава

Развој лекова, праћење употребе лекова, законска регулатива о лековима, концепт рационалне фармакотерапије, праћење нежељених дејстава и интеракција лекова у медицинској пракси, информације о лековима и прописивању лекова, евалуација примене лекова.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Рецептура, прописивање лекова посебним категоријама болесника, одабрана поглавља из фармакотерапије.

Основна литература:   Клиничка фармакологија (ур. Гојковић Букарица Љ, Тодоровић З, Бајчетић М, Стојановић Р, Драговић Лукић Г, 1. издање 2024.

Допунска литература: Katzung B et al. (eds). Basic & Clinical Pharmacology (14th ed), 2017.

Предавања и семинари

Циљ предмета је упознавање студената медицине са улогом радиотерапије, системског лечења и палијативног збрињавања у мултидисциплинарном приступу код онколошких пацијената. Студенти ће бити упознати са индикацијама и савременим могућностима радиотерапије, системског лечења и палијативног збрињавања код солидних тумора и хематолошких малигнитета, у свим фазама малигне болести. Такође ће бити упознати са могућим токсичним ефектима примењене терапије, као и основним принципима збрињавања токсичности. Студенти ће бити упознати са праћењем и контролом болесника по завршеном лечењу.

Знање стечено у току наставе омогућавају доктору медицине да:

А) савлада и усвоји основне индикације и савремене могућности радиотерапије, системског лечења и палијативног збрињавања код солидних тумора и хематолошких малигнитета, у свим фазама малигне болести

Б) буде упознат са могућим токсичним ефектима примењене терапије и основним принципима збрињавања токсичности

Ц) савлада и усвоји модалитете праћења и контроле болесника по завршеном онколошком лечењу

Теоријска настава

Клиничка примена радиотерапије. Радиотерапија као монотерапија и као део мултидисциплинарног лечења солидних тумора и хематолошких малигнитета. Радиобиолошке и физичке основе радиотерапије. Савремене технике радиотерапије. Индикације за радиотерапију. Принципи планирања радиотерапије, радиотерапијске дозе и фракционисање. Компликације радиотерапије (акутна и касна токсичност). Компликације радиотерапије  по органима и системима. Збрињавање компликација радиотерапије.

Врсте системског лечења (хемиотерапија, хормонотерапија, биолошка/молекуларна/таргет терапија, имунотерапија), код солидних тумора. Савремене и иновативне могућности у системском лечењу. Принципи системског лечења (неоадјувантна, адјувантна, конкомитантна, палијативна терапија).  Палијативно збрињавање. Метастатска болест. Збрињавање пацијената у свим фазама болести узимајући у обзир психолошке, етичке и социјалне параметре. Акутна и касна токсичност системског лечења и њено збрињавање.

Симптоматска и супортивна терапија.

Праћење и контролисање пацијената по завршеном онколошком лечењу.

Практична настава: Вежбе

Упознавање студената са пацијентима код којих се спроводи радиотерапија, системско лечење, палијативно збрињавање. Анамнеза и клинички статус болесника. Упознавање са радом Конзилијума, организацијом рада на одељењима и дневним болницама. Демонстрација на апаратима за зрачење. Упознавање са савременим техникама радиотерапије. Презентација ефеката акутне и касне токсичности радиотерапије и системског лечења на клиничким примерима, као и принципа збрињавања токсичности.

1. Слајдови са предавања (до штампања студентске књиге „Клиничка онкологија са радиотерапијом“)

2. Никитовић М. Практикум из клиничке онкологије са радиотерапијом. Београд: Медицински факултет Универзитета у Београду; 2022.

Допунска литература:

1.  Introduction to Radiation Oncology. What Every Medical Student Needs to Know. Editors: Abigail T. Berman, MD, University of Pennsylvania, Jordan Kharofa, MD, Medical College of Wisconsin

2.  Textbook of Radiotherapy. Radiation Physics, Therapy and Oncology. Walter and Miller’s. Sixth edition

1. Теоријска настава
2. Вежбе

Циљ наставе која је формулисана као стручна пракса је да студенти усаврше:

– знања и вештине о функционисању здравственог система

– вештину узимања релевантних анамнестичких података

– извођење клиничких вештина које су апсолвирали током практичне наставе на клиничким предметима

– знање о модалитетима дијагностичких и терапијских процедура у медицинској пракси.

Након завршеног клиничког стажа будући студент ће бити оспособљен да:

–          правилно узима анамнезу и обавља клинички преглед болесника

–          препозна и благовремено открије обољење, клинички синдром и стање болесника

–          примени и/или усмери болесника ка одговарајућим дијагностичким процедурама (лабораторијским и/или клиничким) у циљу постављања диференцијалне дијагнозе

–          правилно интерпретира резултате лабораторијских и клиничких испитивања

–          одреди терапију и/или упути болесника на одговарајућу терапијску процедуру

–          пружи помоћ болеснику у ургентном стању и терминалној фази болести

–          лечи хронично оболеле болеснике

–          одговорно приступа свом послу у складу са медицинском доктрином

–          поштује етички и правне принципе релевантне за медицинску праксу

–      учествује у тиму који представља императив савремене медицинске праксе.

Теоријска настава: Предавања у оквиру клиничког стажа обухватају следеће методске јединице: Примaрнa здрaвствeнa зaштитa; Спeцифичнoсти Oпштe мeдицинe кao пoсeбнe дисциплинe – WONCA; Oргaнизaциja прaксe, Вoђeњe здрaвствeнe дoкумeнтaциje; Здрaвствeнo вaспитaњe у рaду лeкaрa oпштe мeдицинe, Прeвeнтивни  прeглeди, идeнтификaциja фaктoрa ризикa; Вeштинe  кoмуникaциje; Пaлиjaтивнo збрињaвaњe пaциjeнaтa сa мaлигнитeтoм; Психoсoциjaлнe димeнзиje бoлeсникoвих жaлби; Вoђeњe бoлoвaњa; Узимaњe и упућивaњe мaтeриjaлa зa тoксикoлoшкe aнaлизe; Прeхoспитaлнo лeчeњe хитних стaњa; Tимски рaд у примaрнoj здрaвствeнoj зaштити, Кућнo и пaлиjaтивнo лeчeњe стaрих, Пoсмртни прeглeд / Издaвaњe пoтврдe o смрти, Дoкумeнтoвaњe пoврeдa;  Дaвaлaштвo крви, Припрeмa кoмпoнeнтнe тeрaпиje и Крвнoгрупни систeми (имунoхeмaтoлoгиja);  Кoмпoнeнтнa тeрaпиja (индикaциje и примeнa, прeтрaнсфузиoнa тeстирaњa) и пoсттрaнсфузиoнe рeaкциje;  Имплeмeнтaциje систeмa Patient Blood Management , Индивидуaлни приступ пaциjeнту уз прeoпeрaтивну кoрeкциjу aнeмиje и пoрeмeћaja хeмoстaзe и интрaoпeрaтивнo спaшaвaњe крви;  Принципи aфeрeзнoг лeчeњa: дoнoрски и тeрaпиjски пoступци (ургeнтнa стaњa, хeмaтoлoшки и нeурoлoшки пaциjeнти);  Tрaнсплaнтaциja и трaнсфузиoнa мeдицинa, Maтичнe ћeлиje хeмaтoпoeзe – хeмoбиoлoгиja и трaнсфузиoлoшки приступи; Прикупљaњe, ex vivo oбрaдa и примeнa мaтичних ћeлиja, HLA систeм – знaчaj у трaнсплaнтaциjскoj мeдицини

Практична настава

Клинички стаж се изводи и обухвата усавршавање клиничких вештина и дијагностичких процедура, из домена доктора медицине. У оквиру клиничког стажа студент борави на интерној медицини (90 часова), педијатрији (90 часова), хирургији (90 часова), гинекологији са акушерством (60 часова) и јединацама интензивног лечења и кабинетима за амбулантну трансфузију (5 часова)

Део практичне наставе из области опште медицина, ургентне медицине и трансфузиологије ( 85 часова), практична настава се изводи у установама са којима Медицински факултет има закључен уговор о пословној сарадњи.       

– Предавања

– Самостално извођење клиничких вештина

– Демонстрација клиничких вештина

– Консултације

­­­

Наставник, одговоран за клинички стаж, води евиденцију о редовном похађању и активности студента у току трајања стажа. Након завршеног клиничког стажа студент не добија бројчану оцену али са положио остварује предвиђен број ЕСПБ бодова. Податак о обављеном клиничком стажу одговорни наставник уноси у индекс студента и на испитној пријави.