Akademik Ljubiša Rakić, profesor u penziji Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i naš vodeći naučnik u oblasti neuronauka, napustio nas je 14. oktobra 2022. godine. Rođen je 1931. godine u Sarajevu, a Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1956. godine. Prvo nastavničko zvanje docenta stiče na Katedri fiziologije (1961), gde se aktivno bavio istraživanjem još od studentskih dana. Nakon osnivanja Katedre biohemije, 1969. godine na ovoj katedri biva izabran u vanrednog, a 1974. u redovnog profesora. U periodu 1980-1984. godine bio je dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, a od 1983. do 1984. predsednik Zajednice medicinskih fakulteta SFRJ.
Akademik Rakić je za dopisnog člana SANU izabran 1974. godine, a za redovnog člana 1983. godine. U Srpskoj akademiji nauka, tokom više od 40 godina, bio je predsednik međuodeljenjskog Odbora za biomedicinska istraživanja, potpredsednik SANU za prirodne nauke (2008–2015), a bio je i predsednik Zajedničkog komiteta za saradnju Saveta akademija nauka i umetnosti Jugoslavije i Nacionalne akademije nauka SAD. Bio je član i većeg broja naučnih društava i akademija u bivšoj Jugoslaviji (Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Akademije nauka i umetnosti Kosova) i u inostranstvu (inostrani član Akademije nauka SSSR/ Ruske akademije nauka, Njujorške akademije nauka, Evroazijske akademije nauka, Međunarodne organizacije za istraživanje mozga pri UNESCO-u, Kraljevskog društva za medicinu u Londonu, mnogih značajnih međunarodnih društava). Počasni je član Svesaveznog društva fiziologa i biohemičara SSSR imena Pavlova i Britanskog društva za izučavanje mozga i ponašanja.
Šezdesetih godina dvadesetog veka akademik Rakić je osnovao Laboratoriju za neurofiziologiju (danas Odeljenje za neurobiologiju) u Institutu za biološka istraživanja „Dr Siniša Stanković“ i Međunarodnu laboratoriju za istraživanje mozga u Kotoru pod pokroviteljstvom UNESCO-a i Nacionalnog instituta za zdravlje američke vlade (NIH), u kojima je, tokom skoro četiri decenije, radilo više desetina naučnika iz velikog broja zemalja, pre svega SAD i Sovjetskog Saveza.
Osamdesetih godina izabran je za člana Savetodavnog komiteta za medicinska istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (gde je bio i potpredsednik) i regionalnog birioa Svetske zdravstvene organizacije za Evropu. Bio je član redakcionih kolegijuma više međunarodnih i domaćih profesionalnih časopisa i rukovodstva međunarodnih i nacionalnih naučnih društava, od kojih posebno treba pomenuti Društvo za neuronauke Srbije. Dobitnik je Sedmojulske nagrade (1968) i nagrade AVNOJ-a (1977 godine) za naučni rad.
Istraživanja profesora Rakića obuhvataju oblast centalnog nervnog sistema i, najšire gledano, odnose se na izučavanje neurološke osnove ponašanja. Postavljajući u centar istraživanja izučavanja osnovnih nervnih procesa. razdraženje i inhibiciju, razmatrao ih je s aspekta parametara više naučnih disciplina – neurofizioloških, biohemijskih, imunoloških i evolucionih. Objavio je preko 500 radova u integralnom obliku (dve trećine u inostranim naučnim publikacijama), koji su visoko citirani u relevantnoj naučnoj literaturi, 9 monografija (6 u inostranstvu i 3 u zemlji), kao i 5 udžbenika u saradnji. Godine 2011. svi njegovi radovi su publikovani u vidu jedinstvene monografije u 10 tomova.
Akademik Rakić je održao brojna predavanja po pozivu na međunarodnom skupovima, univerzitetima i naučnim institutima u SSSR-u, SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Nemačkoj, Egiptu, Izraelu, Libiji, Albaniji, uključujući sve univerzitete u bivšoj Jugoslaviji. Veliki broj njegovih saradnika bili su ili su i danas profesori na skoro svim univerzitetima bivše Jugoslavije i univerzitetima u SAD, zemljama bivšeg SSSR-a, Kanade, Engleske, Nemačke, Italije, Egipta, Albanije, Mađarske.
Tokom svoje duge i izuzetno plodonosne karijere, profesor Rakić je svoje znanje nesebično prenosio mlađim kolegama i pružao im stalnu podršku. Bio je mentor izuzetno velikog broja magistarskih teza i doktorskih disertacija na Medicinskom fakultetu i na mnogim drugim fakultetima Univerziteta u Beogradu. Zahvaljujući saradnji koju je uspostavio sa kolegama u najznačajnijim svetskim laboratorijama u oblasti neuronauka, veliki broj nastavnika i saradnika je imao priliku da se u tim laboratorijama usavršava i da njihova istraživanja učine našu sredinu prepoznatljivom u oblasti neuronauka u svetskoj naučnoj javnosti. Njegov izuzetan doprinos nauci, neumorna uloga učitelja i uvek otvorena vrata za sve kojima su pomoć ili savet bili potrebni, biće slika profesora Rakića koju će pamtiti ne samo njegovi saradnici već i kolege iz zemlje i inostranstva. NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA!